Ova samonikla biljka bogata vitaminima i mineralima često se nepravedno baca, a zapravo je izuzetno korisna za ishranu i negu.

U mnogim domaćinstvima širom Srbije, žene redovno odstranjuju tušt (Portulaca oleracea) iz svojih dvorišta, smatrajući ga korovom. Ipak, stručnjaci za ishranu i narodne običaje ističu da je tušt jedna od najvrednijih samoniklih biljaka u našoj zemlji, sa izuzetnim zdravstvenim benefitima.

Tušt je jednogodišnja biljka niskog rasta, mesnatih, crvenkastih stabljika i ovalnih, sočnih listova. Lako se širi po zemljištu, a leti daje sitne žute cvetove, zbog kojih ga je lako prepoznati u baštama. Zbog otpornosti i brzog puštanja korena, teško ga je potpuno ukloniti – ali upravo ove osobine čine ga pristupačnim i korisnim.

Nutricionistkinja Jelena Marković objašnjava: “Tušt je izuzetno bogat omega-3 masnim kiselinama, vitaminima A, B i C, kao i mineralima kao što su magnezijum, kalcijum i gvožđe. Zbog toga ga smatramo dragocenim dodatkom ishrani, posebno u periodima kada je pristup svežem povrću ograničen.”

Pored nutritivne vrednosti, tušt ima značajnu ulogu u narodnoj medicini. Tradicionalno se koristi za jačanje imuniteta, poboljšanje cirkulacije, zdravlje srca i brže zarastanje rana. Neke žene prave obloge za kožu od tušta, dok ga mnogi dodaju u salate, supe ili smutije zahvaljujući njegovom blago kiselkastom, osvežavajućem ukusu koji podseća na limun i mladi spanać.

Na beogradskim pijacama, vezica tušta dostiže cenu od 500 dinara, iako je još uvek nedovoljno poznat široj javnosti kao cenjen sastojak u savremenoj ishrani i fitoterapiji. Njegova otpornost na sušu i jednostavan uzgoj čine ga idealnim izborom za žene koje žele da obogate svoje bašte lekovitim biljkama bez velikih ulaganja.

Za uzgoj tušta preporučuje se sunčana pozicija i dobro drenirano zemljište. Može se saditi semenom ili reznicama, a čak i delovi iščupane biljke mogu nastaviti da rastu kada dođu u kontakt sa zemljom.

Iako se tušt često smatra korovom, uz malo informisanja i pažnje, može postati vredna pomoć u zdravoj ishrani i prirodnoj nezi, posebno za žene koje neguju tradiciju baštovanstva i prirodnih izvora vitamina.

Dve do tri suve smokve dnevno obezbeđuju dovoljno vlakana i minerala za zdravu probavu i više snage tokom dana

Sve više žena u Srbiji i regionu pažljivo bira namirnice u svojoj ishrani, a nutricionisti posebno izdvajaju suve smokve kao dragocenu svakodnevnu užinu. Prema rečima dr Ane Jovanović, nutricioniste iz Beograda, već navika da svakog dana pojedete dve do tri suve smokve može imati primetno pozitivan učinak na varenje.

Suve smokve su odličan izvor vlakana – u 100 grama sadrže između 10 i 13 grama. “Vlakna iz smokava deluju kao prava metla za creva”, objašnjava dr Jovanović. “Nerastvorljiva vlakna ubrzavaju prolazak hrane kroz digestivni trakt i podstiču prirodno čišćenje organizma, dok rastvorljiva vlakna formiraju gel u crevima, usporavajući apsorpciju šećera i pomažući smanjenju lošeg holesterola.” Upravo zbog ove kombinacije, suve smokve su odličan izbor za žene koje se često susreću sa nadutošću ili osećajem težine nakon obroka. Redovno unošenje vlakana pospešuje ravnotežu crevne mikroflore, što dalje doprinosi jačem imunitetu i boljem opštem zdravlju.

Osim vlakana, suve smokve obiluju mineralima i vitaminima koji su važni za telo, naročito kada ste izloženi stresu ili pojačanom umoru. U svakom zalogaju su magnezijum, kalijum i kalcijum, značajni za zdravlje srca, kostiju i nervnog sistema. Gvožđe i bakar utiču na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što je korisno za žene sklone anemiji ili one sa dinamičnim životnim tempom. Tu su i vitamin K i vitamini B grupe, koji pomažu u očuvanju energije i zdravlja kostiju.

Preporučena dnevna količina je dve do tri suve smokve, odnosno oko 30 do 50 grama. Ova količina pruža dovoljno vlakana i minerala bez suvišnog kalorijskog opterećenja, jer su suve smokve prirodno slatke i sadrže prirodne šećere. Nutricionisti savetuju da se ne preteruje sa količinom, kako biste izbegli nepotreban unos kalorija.

Neka istraživanja pokazuju da redovno konzumiranje suvih smokava može ublažiti simptome sindroma iritabilnog creva, što je posebno korisno za žene koje se bore sa nadutošću i bolovima u stomaku.

Za sve koje žele prirodno da poboljšaju varenje i podignu nivo energije tokom dana, uvođenje nekoliko suvih smokava u dnevni jelovnik je jednostavan i zdrav izbor.

Saznajte da li je soda bikarbona zaista efikasna i kako najsigurnije prati voće kod kuće, prema stručnjacima

Pranje voća pre jela ili pripreme postalo je neizostavno u svakodnevici, posebno za žene koje vode računa o zdravlju porodice. Iako se soda bikarbona često preporučuje kao prirodan način čišćenja, najnovija mišljenja stručnjaka za bezbednost hrane iz Srbije i regiona pokazuju da ovaj metod ima i prednosti i ograničenja.

Soda bikarbona može ukloniti prljavštinu i deo pesticida sa voćne kore, ali nije dezinfekciono sredstvo i ne uništava bakterije. Prema rečima dr Jelene Vuković, specijaliste za ishranu, „kratko potapanje voća u rastvor sode bikarbone i vode može smanjiti količinu nekih pesticida, ali predugo potapanje može dovesti do promene ukusa i teksture plodova“. Ona savetuje da se koristi jedna kašičica sode bikarbone na litar vode, a voće potapa samo nekoliko minuta.

Temperatura vode je bitna – ako je voda mnogo toplija ili hladnija od voća, može nastati termalni šok i omogućiti bakterijama iz vode da prodru u plod. Zato je preporuka da se voće kratko potopi, a zatim dobro ispere pod mlazom hladne vode, kako bi se uklonili ostaci sode i eventualne nečistoće.

Vrsta voća određuje način pranja. Jabuke i kruške sa glatkom korom dobro podnose kratko potapanje u rastvoru sode bikarbone, dok se za grožđe savetuje da grozdovi budu u cediljki, kratko potopljeni i potom isprani. Banane je dovoljno brzo isprati pod vodom jer se kora ne jede. Dinje i lubenice treba prati pod mlazom vode, a po potrebi koristiti četku, kako bi se sprečilo prenošenje bakterija sa kore na plod pri sečenju.

Bobičasto voće, poput jagoda, borovnica i malina, ima nežnu površinu i lako upija vodu, pa se preporučuje samo kratko ispiranje hladnom vodom uz blago trljanje, bez potapanja, jer duže stajanje u vodi može ubrzati kvarenje.

Stručnjaci zaključuju da je najjednostavnije rešenje često i najefikasnije – većinu voća je dovoljno oprati pod hladnom vodom uz blago trljanje rukama. Korišćenje sode bikarbone može biti korisna dopuna, ali ne zamenjuje dezinfekciju i ne uklanja sve zagađivače. Najvažnije je birati proverene izvore voća i prilagoditi način pranja vrsti ploda i sopstvenim potrebama.