Connect with us

Domaće

Indijski sektor korisničke podrške drži 55 odsto globalnog tržišta outsourcinga IT usluga

Pet miliona radnika u Indiji radi iz malih stanova, dok lokalna vlast predlaže produženje radnog dana sa 10 na 12 sati

Published

1 day ago

on

pexels-photo-4267476

Pet miliona radnika u Indiji radi iz malih stanova, dok lokalna vlast predlaže produženje radnog dana sa 10 na 12 sati

Indijski sektor korisničke podrške obuhvata oko pet miliona zaposlenih i trenutno drži 55 odsto globalnog tržišta outsourcinga IT usluga, prema najnovijim istraživanjima. Iako su zapadni poslodavci najčešći klijenti, radni uslovi za zaposlene u Indiji nisu se poboljšali, a većina radnika sada pruža usluge iz svojih domova, umesto iz kancelarija, kako bi kompanije ostvarile dodatne uštede. Prema istraživanju profesora Viveka Soundararajana sa Univerziteta u Betu, radnici iz IT centara kao što su Bangalor, Čenaj i Hajderabad često žive u skučenim stanovima, zajedno sa članovima proširene porodice. Više od polovine indijskog stanovništva deli dom sa porodicom, a među 51 anketiranim radnikom, većina je navela da prostor deli sa decom, roditeljima i drugim srodnicima, što otežava organizaciju mirnog radnog kutka. Osim toga, osnovna infrastruktura kao što su struja i internet predstavljaju dodatne izazove – nestanci struje u gradovima su česti, a internet koji dele članovi porodice često je nepouzdan. Zbog toga su radnici prinuđeni da sopstvenim sredstvima kupuju rezervne baterijske sisteme, koje smeštaju na balkone, hodnike i verande. Pored toga, zaposleni su pod strogim nadzorom poslodavaca koji prate radno vreme i aktivnosti na internetu, a svaki propust automatski se prijavljuje menadžeru. U slučaju nestanka struje, od radnika se čak traži da dokažu situaciju slikanjem mraka u stanu. Prošle godine, radnici korisničke podrške iz Bangalora organizovali su proteste sa zahtevom da im se poštuje radno vreme, noseći transparente sa natpisom „Mi nismo vaši robovi“. Kao odgovor, lokalna vlast je predložila produženje maksimalnog radnog dana sa 10 na 12 sati, što je izazvalo dodatno negodovanje zaposlenih. I pored protesta i kritika upućenih sistemu koji teret prebacuje na radnike umesto na velike kompanije, situacija se nije značajno promenila, a zaposleni u sektoru korisničke podrške ostaju izuzeti iz radne legislative koja štiti druge profesije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Inflacija u evrozoni porasla na 1,9 odsto u februaru, cene usluga skočile 3,4 odsto

Bazna inflacija porasla sa 2,2 na 2,4 odsto, dok su cene energenata pale 3,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Published

8 minutes ago

on

March 18, 2026

By

Bazna inflacija porasla sa 2,2 na 2,4 odsto, dok su cene energenata pale 3,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Godišnja inflacija u evrozoni dostigla je 1,9 odsto u februaru 2026. godine, nakon što je prethodnog meseca iznosila 1,7 odsto, saopštio je Evrostat. Ovaj rast je u skladu sa preliminarnom procenom. Najveći doprinos rastu inflacije došao je iz sektora usluga, gde su cene porasle za 3,4 odsto na godišnjem nivou, što je ubrzanje u odnosu na januarskih 3,2 odsto.

Cene hrane, alkohola i duvana povećane su za 2,5 odsto, što je nešto niže od januarskih 2,6 odsto. Istovremeno, cene energenata su pale za 3,1 odsto međugodišnje, ali je tempo pada usporen u odnosu na pad od 4 odsto u januaru. Industrijski proizvodi, isključujući energiju, poskupeli su za 0,7 odsto, što predstavlja ubrzanje u odnosu na 0,4 odsto iz prethodnog meseca.

Bazna inflacija, merena isključivanjem volatilnih cena hrane i energije, porasla je sa 2,2 odsto u januaru na 2,4 odsto u februaru. Prema podacima Evrostata, harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP) zabeležio je rast inflacije u Francuskoj sa 0,4 na 1,1 odsto, u Španiji sa 2,4 na 2,5 odsto i u Italiji sa 1 na 1,5 odsto. U Nemačkoj je inflacija blago pala sa 2,1 na 2 odsto.

Ovi pokazatelji ukazuju na nastavak inflatornih pritisaka u većini zemalja evrozone, dok se Nemačka izdvaja blagim padom inflacije na godišnjem nivou.

Pročitaj još

Domaće

Srpske destilerije ostvarile više od 100 poslovnih sastanaka na ProWein 2026 u Dizeldorfu

Tradicionalni destilati Srbije predstavljeni na međunarodnom sajmu, uz poseban master klas 17. marta i UNESCO priznanje šljivovici

Published

18 minutes ago

on

March 18, 2026

By

Tradicionalni destilati Srbije predstavljeni na međunarodnom sajmu, uz poseban master klas 17. marta i UNESCO priznanje šljivovici

Srpske destilerije uspešno su predstavile domaće destilate i izvozni potencijal na sajmu ProWein 2026 u Dizeldorfu, jednom od najprestižnijih međunarodnih događaja u industriji vina i jakih alkoholnih pića, saopštila je Razvojna agencija Srbije (RAS). Tokom trodnevne manifestacije, nacionalni štand Srbije privukao je značajnu pažnju stručne međunarodne javnosti, a domaće kompanije ostvarile su više od 100 poslovnih sastanaka sa potencijalnim partnerima, distributerima i uvoznicima.

Poseban interes izazvao je stručni master klas “Serbian Rakija Connecting People” održan 17. marta, jedini u potpunosti posvećen rakiji. Učesnicima su prezentovani tradicija, znanje i savremeni tržišni potencijal srpske rakije kroz vođenu degustaciju i prezentaciju.

Dodatni značaj nastupa istaknut je činjenicom da je tradicija proizvodnje šljivovice upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO, što potvrđuje njen međunarodni kulturni i istorijski značaj.

Iz RAS-a navode da učešće na sajmu ProWein pokazuje rastući izvozni potencijal srpske rakije i uspešno pozicioniranje na zahtevnim međunarodnim tržištima.

Pročitaj još

Domaće

Folksvagen ukida 50.000 radnih mesta do 2030, broj oglasa pao na 86.000

Broj slobodnih pozicija za inženjere smanjen sa 48.000 na 30.000, dok je istraživanje i razvoj spao na 6.800 mesta

Published

43 minutes ago

on

March 18, 2026

By

Broj slobodnih pozicija za inženjere smanjen sa 48.000 na 30.000, dok je istraživanje i razvoj spao na 6.800 mesta

Nemačka automobilska kompanija Folksvagen najavila je gašenje 50.000 radnih mesta do 2030. godine, od čega će 35.000 biti direktno u okviru Folksvagena, a ostatak u brendovima Audi, Porše i softverskoj diviziji Karijad. Ova odluka izazvala je zabrinutost među zaposlenima, naročito u Volfsburgu, gde je sedište kompanije, a prema poslednjim podacima, ukupna ponuda poslova u nemačkoj auto-industriji pala je sa 136.000 pre tri godine na 86.000 prošle godine.

Broj oglasa za inženjere u sektoru je za dve godine smanjen sa 48.000 na 30.000, dok je u oblasti istraživanja i razvoja zabeležen pad sa 16.700 na 6.800 otvorenih pozicija. Potražnja za menadžerima smanjena je za 20 odsto, prema podacima Udruženja automobilske industrije (VDA). Anketa VDA pokazuje da skoro svaka druga kompanija u sektoru trenutno smanjuje broj zaposlenih u Nemačkoj.

Posebno zabrinjava podatak da svaki četvrti pogon gasi radna mesta isključivo u matičnoj zemlji, dok se istovremeno otvaraju nove pozicije u inostranstvu zbog nižih troškova poslovanja. U Minhenu, gde je sedište BMW-a, broj slobodnih pozicija opao je sa 9.000 na 6.300 za godinu dana. Ingolštat, domaćin Audija, beleži pad ponude poslova za trećinu, pri čemu Audi planira da do 2029. godine ukine 7.500 od ukupno 55.000 radnih mesta.

Stručnjaci ističu da su proizvođači delova i opreme pogođeni još snažnije od velikih automobilskih kompanija, jer im prete bankroti usled velikih marži i slabije finansijske stabilnosti. Sektori pravnih i poreskih službi jedini bilježe blagi oporavak u tražnji kadrova, što ukazuje na to da se industrija sve više bavi regulativom i restrukturiranjem, a manje inovacijama.

Pročitaj još

U Trendu