Vatikanski zvaničnici objavili dokument sa fokusom na tehnološke izazove i aktuelne globalne sukobe

Papa Leo XIV objavio je u ponedeljak, 25. maja 2026. godine u Rimu, encikliku u kojoj upozorava na moguće posledice sve veće upotrebe veštačke inteligencije (AI) na društvo, navodeći da bi ova tehnologija mogla da doprinese smanjenju ljudskosti u savremenoj civilizaciji. Dokument pod nazivom Magnifica Humanitas („Veličanstvena ljudskost“), na 82 stranice razmatra različite aspekte tehnološkog napretka i njegove moguće implikacije na etiku i svakodnevni život.

Papa Leo XIV, prvi papa rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, u tekstu ukazuje na potrebu dodatne opreznosti u pogledu razvoja i primene veštačke inteligencije. On navodi da brz napredak u ovoj oblasti otvara pitanja o granicama tehnologije i njenom uticaju na osnovne ljudske vrednosti.

U tekstu enciklike, papa naglašava da je „teorija pravednog rata“, tradicionalno korišćena za opravdavanje brojnih oružanih sukoba, postala zastarela u savremenom kontekstu. On ističe da, „bez prejudiciranja prava na samoodbranu u najstrožem smislu“, postoji potreba za novim pristupom rešavanju međunarodnih tenzija, posebno u svetlu aktuelnih konflikata, uključujući i rat u Iranu. Papa Leo XIV je ovim povodom izneo stav da argumenti koji koriste religijska opravdanja za vojne intervencije zahtevaju dodatno preispitivanje.

U istom dokumentu, papa se osvrnuo i na istorijsku ulogu Vatikana u transatlantskoj trgovini robljem, izražavajući zvanično izvinjenje i nazivajući ovaj period „ranom u hrišćanskom pamćenju“. „U ime Crkve, iskreno tražim oproštaj“, naveo je papa Leo XIV u tekstu enciklike.

Međutim, centralna tema enciklike ostaje upozorenje na potencijalne rizike koje donosi nekritičko prihvatanje veštačke inteligencije. Papa Leo XIV podseća na značaj opreznog pristupa i naglašava da tehnološki napredak ne bi trebalo da ugrozi osnovna načela ljudskog dostojanstva. Njegovo obraćanje upućeno je kako vernicima tako i široj međunarodnoj javnosti, sa porukom da je potrebno pravovremeno utvrditi etičke okvire za upotrebu novih tehnologija.

Enciklika Magnifica Humanitas predstavlja pokušaj da se, više od jednog veka nakon enciklike Rerum Novarum pape Lea XIII u vreme industrijske revolucije, Katolička crkva ponovo uključi u globalnu raspravu o uticaju tehnoloških promena na društvo. Papa Leo XIV je ovim dokumentom pozvao političke, naučne i verske lidere da zajednički rade na definisanju pravila koja će osigurati da upotreba veštačke inteligencije bude u skladu sa vrednostima ljudske zajednice.

Svečani doček i uručenje Ordena prijateljstva u fokusu zvaničnih izveštaja iz Kine

Kineski državni mediji posvetili su veliku pažnju zvaničnoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pekingu, ocenjujući susret sa predsednikom Kine Sijem Đinpingom kao istorijski trenutak u odnosima dve zemlje. U izveštajima je naglašeno da je prijateljstvo Srbije i Kine podignuto na najviši nivo, uz poseban akcenat na svečani doček i uručenje Ordena prijateljstva predsedniku Vučiću.

Prema navodima kineskih izvora, tokom susreta su potpisani novi bilateralni dokumenti, a razgovaralo se o izgradnji zajedničke budućnosti u novoj eri saradnje dve države. Mediji ističu da je susret u Pekingu organizovan uz najviše državne počasti, što dodatno potvrđuje snažne veze između Srbije i Kine.

Zvanična saopštenja ukazuju na to da su lideri razgovarali o daljem jačanju političkih i ekonomskih veza, kao i o strateškom partnerstvu koje je do sada više puta potvrđeno kroz zajedničke projekte i inicijative. Priznanje koje je predsedniku Srbije uručeno simbolizuje, prema izveštajima, dugogodišnje poverenje i podršku između dve zemlje.

S obzirom na značaj događaja, kineski portali i agencije posebno su izdvojili izjave o „čeličnom prijateljstvu“ i zajedničkim planovima za budućnost, navodeći da je poseta Vučića još jedan korak ka daljem učvršćivanju odnosa na najvišem nivou.

Američki predsednik podvrgnut novim medicinskim pregledima, bivši lekari izražavaju zabrinutost zbog transparentnosti podataka

Američki predsednik Donald Tramp (79) sutra odlazi u medicinski centar “Valter Rid” na treći lekarski i stomatološki pregled u poslednjih 13 meseci, što je izazvalo brojna pitanja u javnosti o njegovoj fizičkoj i mentalnoj sposobnosti za obavljanje funkcije. Prema navodima bivših lekara Bele kuće, učestale posete bolnici izazivaju zabrinutost zbog mogućeg prikrivanja zvaničnih informacija o zdravlju predsednika.

Tramp je prethodno bio na redovnim pregledima u aprilu i oktobru 2025. godine, dok najnoviji odlazak dolazi nakon što su u javnosti primećene modrice i crveni tragovi na njegovoj koži, posebno na vratu i šakama, kao i otečeni zglobovi. Iz Bele kuće su naveli da predsednik pati od hronične venske insuficijencije, dijagnostikovane prošle godine, što izaziva oticanje nogu i članaka. Takođe, modrice na rukama su obrazložene redovnim uzimanjem visokih doza aspirina, što prema zvaničnim izjavama može izazvati potkožna krvarenja kod starijih osoba.

Povodom spekulacija o tome da predsednik zaspi tokom sastanaka, u zvaničnoj izjavi je rečeno da Tramp ne spava, već zatvara oči radi bolje koncentracije dok sluša sagovornike. Bivši lekari koji su lečili prethodne američke predsednike kritikovali su aktuelnu administraciju zbog nedostatka transparentnosti. “Ova Bela kuća jednostavno ne želi da prizna bilo kakvu fizičku bolest, ali stariji ljudi razvijaju zdravstvene probleme, a predsednik ima skoro 80 godina. Čini se da potpuno nedostaje iskrenost”, izjavio je bivši kardiolog Džonatan Rajner. Džefri Kulman, bivši lekar više američkih predsednika, naveo je da je njegovo poverenje u zvanične izveštaje veoma nisko, ali da se nada većoj otvorenosti lekara.

Učestali pregledi izazvali su i teorije zavere na društvenim mrežama, naročito nakon što se Tramp nekoliko dana nije pojavljivao u javnosti početkom aprila. Zvaničnici su tada objasnili da je predsednik bio angažovan u situacionoj sobi tokom vojne operacije u Iranu. Pojedini saradnici predsednika tvrde da su zdravstveni nalazi Trampa dobri, navodeći da ima visok nivo testosterona za svoje godine. Ipak, prema rezultatima anketa, samo 40 odsto građana smatra da predsednik ima mentalnu oštrinu za funkciju, dok 44 odsto veruje u njegovu fizičku spremnost.