Novo istraživanje otkriva da vitamin D poboljšava mentalne sposobnosti i smanjuje rizik od kognitivnog pada kod žena

Starije žene često brinu o tome kako sačuvati mentalnu oštrinu tokom godina. Nova studija iz časopisa Sleep Medicine otkriva da vitamin D može doprineti zdravlju mozga u starijem dobu. U istraživanju je učestvovalo 54 osobe sa blagim problemima pamćenja i poremećajem sna. Većina učesnica bile su žene. Naučnici su pratili kako suplementacija vitaminom D utiče na rezultate testova pažnje i pamćenja.

Istraživanje je pokazalo da su žene koje su redovno uzimale najmanje 5.000 IU vitamina D postizale bolje rezultate na testovima mentalnih sposobnosti. Osim toga, one su pokazale sporije slabljenje kognitivnih funkcija tokom vremena. Zbog toga, održavanje optimalnog nivoa vitamina D može biti važan deo prevencije kognitivnog pada kod starijih žena.

Kako vitamin D može doprineti zdravlju mozga u starijem dobu

Vitamin D nije važan samo za čvrste kosti i jak imunitet. Sve više studija pokazuje da ovaj vitamin igra značajnu ulogu u radu nervnog sistema. Na primer, pomaže mozgu da bolje obrađuje informacije i podržava pamćenje. Pre svega, žene posle menopauze često imaju niži nivo vitamina D zbog promena u organizmu.

Jessica Cording, dijetetičarka, objašnjava: „Vitamin D igra važnu ulogu u radu nervnog sistema i može uticati na pamćenje i sposobnost učenja.” Takođe, ona ističe da je dovoljan unos vitamina D posebno važan za žene posle četrdesete godine života. U međuvremenu, simptomi nedostatka ovog vitamina mogu biti umor, slabost mišića i promenljivo raspoloženje.

Međutim, Sandra Zhang, dijetetičarka, upozorava: „Ne preporučujem samostalno korišćenje visokih doza vitamina D bez prethodnog dogovora sa stručnjakom.” Zbog toga, pre nego što počnete sa suplementacijom, važno je da proverite nivo vitamina D u krvi i posavetujete se sa lekarom.

Praktični saveti za žene koje žele da očuvaju kognitivno zdravlje

Redovno izlaganje suncu i uravnotežena ishrana mogu pomoći da nivo vitamina D ostane u granicama normale. Zbog toga, stručnjaci savetuju da tokom zimskih meseci ili ako malo boravite na suncu proverite vrednosti ovog vitamina. „Uz zdravu ishranu i boravak napolju moguće je održati optimalan nivo vitamina D, ali nekada su suplementi neophodni”, naglašava Victoria Pak, naučnica i koautorka studije.

Na kraju, važno je napomenuti da suplementacija ne može zameniti zdrav stil života. Takođe, kombinacija uravnotežene ishrane, fizičke aktivnosti i redovnih medicinskih provera najbolja je zaštita za mozak. Ukoliko primetite probleme sa pamćenjem ili koncentracijom, obratite se svom lekaru.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Iskustvo jedne žene iz SAD pokazuje koliko je važno tražiti drugo mišljenje kod hroničnog bola

Don Džemison iz Sjedinjenih Američkih Država godinama je trpela jake bolove u karlici i stomaku. Problem je trajao više od trideset godina, a godine bola zbog pogrešne dijagnoze ostavile su posledice na njen svakodnevni život. Uprkos brojnim pregledima, lekari nisu otkrili pravi uzrok. Iako su mnogi sumnjali na ginekološke probleme, rešenje se pojavilo tek kada je Don imala 43 godine.

Kako su godine bola zbog pogrešne dijagnoze uticale na Donin život

Tokom detinjstva i kasnije, Don je osećala bol koji se širio od rebara do karlice. Umor je bio svakodnevan, a život joj je postao ograničen. Lekari su često predlagali ozbiljne operacije, uključujući uklanjanje materice. Međutim, nekoliko dana pre zakazane operacije, Don je na poslu sasvim slučajno čula razgovor nekoliko lekara o ženi sa sličnim simptomima. Oni su govorili o postavljanju stenta u venu. Ova informacija je donela preokret. Don je odlučila da potraži drugo mišljenje i odmah se obratila jednoj od doktorki iz te grupe.

Stent u veni – prekretnica koja je vratila kvalitet života

Novi pregledi su pokazali ozbiljna suženja na ilijačnoj veni (velika vena u karlici koja vraća krv ka srcu). Suženja su bila značajna: čak 76 odsto na jednom mestu i 52 odsto na drugom. Zbog toga su lekari preporučili postavljanje dva stenta – malih metalnih mreža koje proširuju venu i poboljšavaju protok krvi. Kao rezultat, bol je nestao gotovo odmah. Don kaže: „Moj bol je sada nula. Mogu da šetam, radim u bašti i planiram dan bez straha.“

Šta godine bola zbog pogrešne dijagnoze znače za druge žene

Ova priča naglašava koliko je važno slušati svoje telo i biti uporan u traženju odgovora. Pre svega, hroničan bol u karlici ne mora uvek značiti ginekološki problem. Veoma je korisno informisati se o različitim mogućim uzrocima i ne pristajati na operacije bez dodatnih konsultacija. Takođe, ponekad rešenje može doći iz neočekivanih izvora, kao što je bio slučaj sa Don.

Kada i zašto tražiti drugo mišljenje

Ako imate dugotrajne ili nespecifične bolove u karlici, obavezno se obratite svom izabranom lekaru. Osim toga, preporučuje se da pre većih zahvata ili operacija tražite drugo mišljenje i dodatne preglede. Dr Milica Petrović, specijalista interne medicine, naglašava: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Samo na taj način možete izbeći nepotrebne intervencije i sačuvati zdravlje.“ Na kraju, iskustvo Don Džemison podseća žene da ne ignorišu uporne simptome i da se zalažu za svoje zdravlje. Otvorenost za nova saznanja i spremnost da preispitate preporuke može doneti značajno olakšanje i bolji kvalitet života.

Redovne kontrole, zdrava ishrana i prestanak pušenja smanjuju rizik od komplikacija sa srcem

Sve više žena u Srbiji suočava se sa problemom plak u arterijama, naročito nakon 50. godine života. Ovo zdravstveno stanje značajno povećava rizik od srčanih i moždanih udara, koji su među vodećim uzrocima smrti kod žena. Plak u arterijama nastaje kada se holesterol i masne supstance nakupljaju na zidovima krvnih sudova. Na taj način dolazi do suženja arterija i otežanog protoka krvi. Pre svega, ovaj problem često pogađa žene koje imaju porodičnu istoriju bolesti, visok krvni pritisak ili puše.

Plak u arterijama se formira kada nivo LDL holesterola (poznatog kao “loš” holesterol) u krvi poraste. Kada se LDL taloži na zidovima arterija, organizam šalje bela krvna zrnca u pokušaju da zaštiti krvne sudove. Međutim, zbog toga može doći do upale, što dodatno ugrožava zdravlje. Štaviše, plak može izazvati dva ozbiljna problema. Prvi je pucanje plaka, koje može potpuno blokirati protok krvi i dovesti do infarkta. Drugi problem je postepeno sužavanje arterija, što tokom godina izaziva bol u grudima i druge kardiovaskularne tegobe.

Kako prepoznati rizik od plak u arterijama

Zapravo, mnoge žene nisu svesne da imaju povećan rizik dok se ne pojave prvi simptomi. Često se problemi javljaju kod žena starijih od 50 godina, ali mogu pogoditi i mlađe, posebno ako puše ili imaju loše navike u ishrani. Osim toga, žene čije članice porodice imaju srčane bolesti trebalo bi da budu dodatno oprezne. Redovne laboratorijske analize mogu otkriti povišene vrednosti holesterola i ukazati na potrebu za promenama.

U međuvremenu, dr Petar Borović objašnjava: “Plak se ne može potpuno ukloniti, ali rizik od pucanja može značajno da se smanji ako žene preduzmu odgovarajuće mere.” On dodaje: “Najvažnije je smanjiti nivo LDL holesterola i sprečiti dalje taloženje u arterijama.”

Praktični koraci za zaštitu srca kod žena

Terapija za plak u arterijama najčešće uključuje lekove kao što su statini. Ovi lekovi snižavaju LDL holesterol i jačaju zaštitni sloj iznad plaka. Međutim, promena životnih navika ima još veći značaj. Mediteranska ishrana, bogata voćem, povrćem, mahunarkama i zdravim mastima, može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za oko 30 odsto. Takođe, prestanak pušenja direktno štiti unutrašnji zid arterija.

Osim toga, važno je redovno meriti krvni pritisak i pratiti nivo holesterola. Šetnja od 30 minuta svakog dana može poboljšati zdravlje srca. Štaviše, upravljanje stresom i održavanje zdrave telesne mase dodatno smanjuju rizik. S druge strane, žene sa porodičnom istorijom srčanih bolesti treba da posećuju lekara češće i obavljaju preventivne preglede.

Na kraju, ne treba zaboraviti: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pravilnom kombinacijom terapije i zdravih navika, žene mogu značajno umanjiti rizik od komplikacija i očuvati kvalitet života.