Mađarska bankarska grupacija postala najbolje rangirana evropska banka zahvaljujući snažnom rastu i visokoj profitabilnosti

OTP Grupa je zauzela 10. mesto na globalnoj rang listi najboljih banaka časopisa Forbes za 2026. godinu. Tako je postala najbolje rangirana evropska banka u kategoriji velikih banaka. Rangiranje je zasnovano na objektivnim pokazateljima, uključujući održiv rast, profitabilnost i kvalitet aktive, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Finansijski rezultati i kriterijumi rangiranja

Rang listu je kreirao Forbes u saradnji sa kompanijom Statista, analizirajući rezultate banaka u višegodišnjem periodu. Ključni kriterijumi bili su sposobnost banke da zadrži snažan rast, stabilnu kapitalnu poziciju i izuzetnu profitabilnost. OTP Grupa je tokom prethodnih decenija ostvarila značajan organski rast, uspešno sprovela više akvizicija i održala disciplinovano poslovanje. Kao rezultat, pozicionirala se kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Osim toga, otp grupa je prepoznata po visokom kvalitetu aktive i otpornosti na tržišne izazove.

Izjave rukovodstva i međunarodna priznanja

„Priča OTP Grupe je jedinstvena. Tokom proteklih decenija, izgradili smo jednu od vodećih bankarskih grupacija u Centralnoj i Istočnoj Evropi, zahvaljujući kontinuiranom organskom rastu, uspešnim akvizicijama i disciplinovanom poslovanju. Ovo priznanje je posebno dragoceno jer potvrđuje našu sposobnost da spojimo brz rast, izuzetnu profitabilnost i dugoročnu otpornost. Ta ravnoteža već dugi niz godina čini srž naše strategije“, izjavio je Péter Csányi, generalni direktor OTP banke.

Pozicija u industriji i značaj priznanja

Priznanje Forbsa dolazi nakon što je OTP Grupa već uvrštena među 400 najboljih kompanija na svetu na listi Forbes Global 2000. Takođe, najnovija lista evropskih banaka analitičke kuće S&P Global Market Intelligence svrstala je OTP grupu treću godinu zaredom među dve najuspešnije banke u Evropi. Kao rezultat, ova priznanja potvrđuju konkurentsku poziciju banke na međunarodnom tržištu i njenu sposobnost da odgovori na izazove savremenog bankarstva. Pored toga, ovakvi rezultati dodatno jačaju poverenje investitora i klijenata u otp grupu.

Nova regulativa zahteva objavu raspona zarada tokom zapošljavanja, sa ciljem smanjenja nejednakosti i diskriminacije

Evropska unija uvodi nova pravila koja nalažu transparentnost plata u procesu zapošljavanja. Prema regulativi, svi poslodavci moraće da objave raspon zarada za određenu poziciju ili u oglasu ili tokom prvih razgovora sa kandidatima. Ova promena ima za cilj da smanji neizvesnost za kandidate i doprinese većoj pravičnosti na tržištu rada.

Transparentnost plata kao alat za smanjenje nejednakosti

Nova pravila predviđaju da informacija o rasponu plata više ne sme biti skrivena do kraja selekcije. To znači da plata više ne bi trebalo da bude pitanje za kraj razgovora. Kandidati će ranije znati šta mogu da očekuju, što smanjuje mogućnost diskriminacije. Evropska unija ovim regulativama želi da spreči pojavu razlika u platama, posebno između muškaraca i žena. Aleksandar Radojičić iz Unije poslodavaca Srbije ističe da su pojedine zemlje, kao što su Velika Britanija, Italija, Francuska i Holandija, već primenile ove standarde u oglasima za posao. “Evropska unija je usvojila regulativu koja obavezuje sve kompanije da iznesu raspon plata, bilo u oglasu ili tokom početnog razgovora”, naveo je Radojičić.

Uticaj na tržište rada i poslodavce

Prema dostupnim podacima, implementacija novih pravila tek je počela i nije istovremeno u svim državama članicama. Ipak, zemlje poput Velike Britanije i Holandije prednjače po broju kompanija koje već objavljuju ove podatke. Takođe, cilj regulative je ne samo informisanje kandidata, već i smanjenje rodne nejednakosti u zaradama. “Glavni benefit i razlog jeste ravnopravnost, pre svega rodna ravnopravnost između polova. U prošlosti su žene često bile diskriminisane po pitanju plata. Sada to ne bi bilo moguće”, objašnjava Radojičić.

Regulatorni izazovi i očekivani efekti

Transparentniji oglasi mogli bi da olakšaju odlučivanje za kandidate i smanje broj nepotpunih prijava. S druge strane, poslodavci će morati da objasne razlike u zaradama na sličnim radnim mestima i prilagode interne politike. U Srbija, za razliku od Evropska unija, privatni poslodavci i dalje nisu obavezni da objavljuju tačan iznos ili raspon zarade u oglasima. Očekuje se da će nove regulative biti podsticaj i za domaće zakonodavce da razmotre slične mere. Kao rezultat, tržište rada u Evropi može postati transparentnije i pravičnije, dok će kandidati imati više informacija pre nego što donesu odluku o prijavi.

Dizel u Crnoj Gori poskupeo za tri centa po litru, dok su cene benzina ostale stabilne; nove cene važe do 21. septembra

Crna Gora je od ponoći povećala cene goriva, a dizel sada košta 1,90 evra po litru, što je povećanje od tri centa. Ova promena cene goriva u Crnoj Gori odnosi se na period do 21. septembra, saopštilo je Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore. Cena benzina ostala je nepromenjena, pa eurosuper 98 i dalje iznosi 1,76 evra, dok eurosuper 95 košta 1,72 evra po litru.

Lož ulje je takođe poskupelo, sada iznosi 1,98 evra po litru, što je povećanje od četiri centa. Kao rezultat, potrošači u Crnoj Gori suočavaju se sa rastućim troškovima za najčešće korišćena goriva. Iako je cena dizela porasla, benzin je zadržao prethodnu cenu.

Poređenje cena goriva u regionu

Uporedo sa tim, Hrvatska je takođe izmenila cene goriva. Tamo je benzin sada 1,73 evra po litru, što je povećanje od šest centi. Cena dizela porasla je za isti iznos i sada iznosi 1,85 evra. Plavi dizel za poljoprivredu košta 1,40 evra po litru, dok je tečni gas za rezervoare 1,38 evra. Gas u bocama dostiže cenu od 1,95 evra po kilogramu. U Srbija, poslednje promene cene goriva nisu zabeležene. Benzin BMB95 ostao je na 1,75 evra (205 dinara), dok je evrodizel zadržao cenu od 1,99 evra (234 dinara).

Pored toga, promene cena goriva u regionu reflektuju nestabilnost na tržištu energenata. Cena nafte na svetskim berzama i dalje utiče na krajnje potrošače u ovim zemljama. Iako su cene u Crnoj Gori i Hrvatskoj porasle, u Srbiji je napravljena kratka pauza u promeni cenovnika.

Faktori poskupljenja i uticaj na potrošače

Poskupljenje dizela u Crnoj Gori za tri centa po litru rezultat je aktuelnih kretanja na međunarodnom tržištu nafte. Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore donelo je odluku o novim cenama, koje će važiti do 21. septembra. Na ovaj način, država je reagovala na rastuće nabavne cene sirovina.

Ovakve promene utiču na troškove prevoza i logistike, što posledično može povećati cene proizvoda i usluga za potrošače. S druge strane, stabilne cene benzina daju određenu predvidivost onima koji koriste vozila na benzin. Poređenjem sa Hrvatskom i Srbijom, vidi se da su regionalna kretanja cena goriva usko povezana sa svetskim trendovima.

Prema saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore, potrošači mogu očekivati nove korekcije nakon 21. septembra, u zavisnosti od daljih promena na tržištu.