Američki predsednik Donald Tramp potvrdio ukidanje carine na irski viski, što donosi prednost irskim proizvođačima u odnosu na konkurenciju iz Škotske i UK

Sjedinjene Američke Države ukidaju carinu od 10 odsto na irski viski, potvrdio je predsednik Donald Tramp tokom posete Irskoj. Odluka je doneta nakon dvodnevne posete, a najavljena je na ceremoniji dodele trofeja na golf turniru “Ajriš open” u zapadnoj Irskoj. Ključna fraza carina na irski viski bila je u centru pažnje tokom čitavog događaja, što je izazvalo ovacije okupljenih.

Detalji ukidanja carine na irski viski

Carina od 10 odsto na irski viski uvedena je nakon ranijih promena u trgovinskoj politici SAD. Ova stopa odnosila se na robu iz Evropske unije, uključujući irski viski, a uvedena je nakon odluke Vrhovnog suda SAD kojom su ukinute prethodne dažbine iz Trampove ere. Prema izvorima iz industrije, irski proizvođači su dugo tražili izjednačavanje uslova sa konkurencijom iz Škotske i Severne Irske, čiji viski nije bio opterećen carinom zahvaljujući trgovinskom sporazumu između SAD i Ujedinjenog Kraljevstva. Udruženje proizvođača irskog viskija pozdravilo je ovu vest, ističući da će ukidanje carina pozitivno uticati na izvoz i konkurentnost irskih brendova na američkom tržištu.

Trgovinska politika i širi ekonomski značaj

Odluka o ukidanju carine na irski viski dolazi u trenutku kada je profesionalni irski golfer Šejn Lauri osvojio domaći turnir “Open”. Ovaj potez američkog predsednika tumači se kao deo ličnog i često promenljivog pristupa trgovinskoj politici. Tramp je ranije koristio carine kao sredstvo za iznudu ustupaka ili za nagrađivanje ključnih partnera. S druge strane, irska vlada je tokom posete demonstrirala delikatnu diplomatiju, nastojeći da osigura povoljne uslove za svoje proizvođače i očuva dobre odnose sa SAD. Ukidanje carine na irski viski može imati značajan efekat na tržište, jer omogućava irskim proizvođačima da izjednače cene sa konkurencijom i povećaju izvoz, posebno u poređenju sa škotskim viskijem i proizvodima iz Severne Irske koji već uživaju povlašćen status.

Izjave i reakcije iz industrije

Udruženje proizvođača irskog viskija saopštilo je da “srdačno pozdravlja” ovu odluku. Prema njihovim rečima, ukidanje carina će doprineti rastu izvoza i otvaranju novih poslovnih mogućnosti za domaće destilerije. Na ceremoniji dodele trofeja, predsednik Tramp je izjavio: “Pa, dobro, ukinućemo tu carinu na irski viski.” Ova izjava dočekana je ovacijama prisutnih, što pokazuje koliko je tema carina na irski viski bila važna za lokalnu zajednicu i industriju.

Implikacije za tržište i buduće odnose

Ukidanje carina na irski viski dolazi u trenutku kada je globalna trgovina pod pritiskom promena i novih trgovinskih pravila. Sektori koji su do sada bili pogođeni carinskim barijerama sada očekuju povećanje konkurentnosti i rast tržišnog udela. Osim toga, odluka može uticati i na šire ekonomske odnose između SAD, EU i UK, posebno u segmentu trgovine alkoholnim pićima i sličnim robama. Konačno, ovaj potez američke administracije šalje signal o spremnosti na fleksibilniji pristup trgovinskoj politici, što može otvoriti prostor za dalje pregovore i olakšice i u drugim sektorima.

Zatvaranje naftovoda u Saudijskoj Arabiji i napadi dronovima podigli su Brent na 108,03 dolara, dok je gas u Velikoj Britaniji poskupeo 5 odsto

Cene nafte nastavile su da rastu nakon napada Huta na Saudijsku Arabiju, što je dovelo do zatvaranja ključnog naftovoda Istok-Zapad. Cena Brenta, međunarodne referentne vrste nafte, dostigla je 108,03 dolara po barelu. To predstavlja dnevni rast od 3,25 odsto, prema najnovijim podacima.

Napad Huta i uticaj na cene nafte

Napadi jemenskih Huta dronovima na Saudijsku Arabiju i zauzimanje ostrva Perim u moreuzu Bab el-Mandab izazvali su novi talas neizvesnosti na tržištu. Kao rezultat, Saudijska Arabija je bila prinuđena da zatvori naftovod Istok-Zapad. Taj naftovod je od ključnog značaja za izvoz nafte iz regiona. Rast cene nafte odrazio se i na druga tržišta energenata. Referentna cena gasa u Velikoj Britaniji porasla je za 5 odsto, na 208,73 po termalnoj jedinici. To je najviši nivo od decembra 2022. godine. Pored toga, prošle nedelje cena nafte prešla je 100 dolara po barelu, prvi put od jula.

Turbulentna godina za energente i berzanska kretanja

Ova godina je bila izuzetno turbulentna za energente. Rat između SAD i Izraela sa Iranom doveo je do poremećaja snabdevanja naftom i gasom širom Bliskog istoka. U aprilu je cena nafte dostigla vrhunac od 126 dolara, da bi potom pala tokom leta. Pad je usledio zbog nade u trajno primirje, ali su nakon propasti memoranduma između SAD i Irana cene ponovo počele da rastu. Proizvodnja nafte u Saudijskoj Arabiji bila je pod pritiskom i pre napada na glavni naftovod. Prema podacima Blumberga, Rijad je OPEK-u prijavio najnižu proizvodnju sirove nafte u avgustu od 1990. godine.

Kretanja na berzama i druge cene sirovina

Evropski berzanski indeksi zasad beleže blagi rast. Ruski MOEX indeks pao je 1,48 odsto, dok je FTSE porastao 0,55 odsto. Francuski CAC ostao je skoro nepromenjen. Fjučersi evropskog prirodnog gasa na TTF tržištu danas su iznosili 79,52 evra za megavat-sat. Američki indeksi juče su blago porasli. Indeks Dau Džons uvećan je za 0,98 odsto, a S&P za 0,86 odsto. Vrednost evra prema dolaru iznosi 1,1639 dolara. Cena zlata iznosi 4.360,42 dolara za trojsku uncu, što predstavlja dnevni pad od 1,10 odsto. Cena pšenice na svetskim berzama je 722 centa za bušel, uz pad od 0,45 odsto.

Izjave i prognoze analitičara

Kris Bošam iz brokerske kuće IG izjavio je da povratak na prolećne maksimume “izgleda sve verovatnije”. On je upozorio da se rizik od novih poremećaja širi i van Zaliva. Pretnja od obnavljanja napada Huta na brodove dodatno povećava neizvesnost na energetskim i trgovinskim rutama. Kao rezultat, investitori prate razvoj događaja i moguće posledice na globalno snabdevanje energentima. Cene nafte ostaju pod stalnim pritiskom geopolitičkih tenzija i ograničenja proizvodnje.

Duvanski gigant koristi solarnu elektranu za pokrivanje trećine energetskih potreba, podržavajući održivost i lokalnu privredu

BAT Vranje AD Vranje pustio je u rad solarnu elektranu sa 1.806 panela na krovu fabrike u Vranju. Očekuje se da nova elektrana pokrije 30 procenata ukupnih potreba fabrike za električnom energijom. Ovaj projekat predstavlja jednu od prvih velikih industrijskih solarnih investicija u regionu, čime BAT jača konkurentnost i doprinosi lokalnoj ekonomiji.

Prema rečima Katalin Dragut, direktorke kompanije BAT Vranje AD Vranje, otvaranje solarne elektrane ima strateški značaj za održivost poslovanja. „Ulaganjem u obnovljivu energiju, naše ciljeve održivosti pretvaramo u konkretna dela. Na taj način dodatno se usklađujemo sa strategijom i ciljevima BAT grupe, istovremeno jačajući konkurentnost naše fabrike. Kao jedan od prvih velikih industrijskih projekata ove vrste u regionu, nadamo se da će ova inicijativa inspirisati i druge da ubrzaju svoje programe održivosti. Zahvalni smo našim partnerima i lokalnim vlastima na podršci i saradnji, jer su omogućile da ovaj važan korak postane stvarnost“, izjavila je Dragut.

Solarna elektrana u Vranju: konkretne uštede i uticaj na zajednicu

Postavljanjem 1.806 solarnih panela, BAT očekuje da smanji troškove za električnu energiju i poveća energetsku nezavisnost fabrike u Vranju. Ova investicija značajno doprinosi zelenoj tranziciji industrije u južnoj Srbiji. Kao rezultat, fabriku karakteriše veća otpornost na promene cena električne energije na tržištu, što može imati pozitivan uticaj na dugoročnu stabilnost poslovanja.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković naglasio je da su gradske službe blisko sarađivale sa stručnjacima BAT-a tokom realizacije projekta. On je ukazao na to da su slične solarne elektrane već postavljene na krovu gradske uprave, dva vrtića, školama i drugim javnim objektima. „Puštanje u rad solarne elektrane dodatno potvrđuje da smo na zajedničkom putu ka održivom razvoju naše lokalne zajednice, unapređenju zaštite životne sredine, kao i sprovođenju mera korišćenja obnovljivih izvora energije. Pre 23 godine, BAT je došao u naš grad i deo je privrednog i društvenog života. Zahvaljujem na brojnim akcijama i donacijama, kao i projektima koje smo zajedno realizovali“, izjavio je Milenković.

Održivost i lokalni ekonomski razvoj kroz obnovljive izvore energije

Implementacija solarne elektrane na krovu fabrike u Vranju deo je šire strategije BAT grupe za unapređenje održivosti i smanjenje ugljeničnog otiska. Takođe, ovakav potez može biti primer drugim industrijskim subjektima u regionu, podstičući ih da ubrzaju svoje programe u oblasti obnovljivih izvora energije. Povrh toga, BAT-ova fabrika ima važnu ulogu za lokalnu zajednicu, jer zapošljava značajan broj ljudi i doprinosi razvoju privrede juga Srbije.

Korišćenje solarne energije omogućava fabriki u Vranju da smanji zavisnost od tradicionalnih energetskih izvora. Očekuje se da ovakve inicijative pozitivno utiču i na ekološki bilans i na finansijsku stabilnost preduzeća. U kontekstu globalnih trendova, ulaganja u obnovljive izvore energije postaju standard za velike kompanije koje žele da održe konkurentnost i ispune zahteve regulatora i potrošača.