Tunis postaje drugi svetski proizvođač, ali njegovo maslinovo ulje flaširaju Španija, Italija i SAD, dok premium segment raste kroz nezavisne brendove

Tunisko maslinovo ulje čini 86 odsto izvoza ove zemlje tokom sezone 2025/2026, ali se uglavnom prodaje u rinfuzi i završava pod etiketama stranih brendova. Većina izvoza odlazi u Španiju, Italiju i Sjedinjene Američke Države, gde se tunisko ulje meša sa lokalnim i flašira. Kao rezultat, oznaka “proizvedeno u Tunisu” retko se vidi na globalnom tržištu maslinovog ulja.

Prema podacima tuniskog proizvođača OLYFO, Tunis je predviđen da postane drugi najveći proizvođač maslinovog ulja na svetu. Međutim, domaći proizvođači najčešće ostaju u ulozi dobavljača sirovine po nižim cenama. Sara Ben Romdane, osnivačica brenda KAÏA, ističe da Tunis ima više stabala maslina nego stanovnika, ali da je njegov doprinos svetskom tržištu često potcenjen. Ograničen pristup finansiranju i visoki troškovi proizvodnje navode uzgajivače da prodaju rod unapred španskim i italijanskim otkupljivačima.

Vrednosni lanac i uticaj kolonijalnog nasleđa

Fadhel Kaboub, tuniski ekonomista, naglašava da kontrolu nad vrednosnim lancem imaju zapadni otkupljivači i brendovi. Zbog istorijskog kolonijalnog nasleđa, Tunis i dalje pretežno izvozi sirovo maslinovo ulje, dok premijum deo zarade ostaje van zemlje. Cena ulja je često niska u odnosu na kvalitet i količinu, jer se određuje unapred. Takva situacija produbljuje siromaštvo u ruralnim oblastima, gde radnici, uglavnom žene, rade u teškim i neretko nebezbednim uslovima. Berači se često prevoze u kamionima za robu i stoku, što je tokom prethodne decenije izazvalo brojne nesreće i smrtne slučajeve.

Zbog toga raste broj nezavisnih proizvođača koji žele da plasiraju tunisko maslinovo ulje kao premium proizvod. Sara Ben Romdane je tokom pandemije investirala u stoletne masline svoje porodice i razvila brend KAÏA. Za pet godina, ovo ulje se plasiralo u delikatesne prodavnice i restorane u Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD. KAÏA snabdeva oko 100 prodavnica i 50 restorana u Francuskoj, uključujući i one sa Mišlenovom preporukom. Potražnja raste iako je cena pola litra u SAD 34,99 dolara. Ben Romdane zapošljava 50 žena i plaća ih isto kao muškarce, što je izuzetak u Tunisu.

Šansa za promenu kroz udruživanje i premium segment

Sve više nezavisnih proizvođača nastoji da poveća vidljivost tuniskog maslinovog ulja i omogući održiviji prihod za proizvođače i radnike. Kaboub smatra da bi udruživanje ovih proizvođača omogućilo ozbiljniji nastup na svetskom tržištu i ulazak na police supermarketa, ne samo delikatesnih radnji. Iako je tunisko maslinovo ulje dominantno prisutno kao sirovina za strane brendove, ovi novi modeli mogu doprineti stvaranju dodate vrednosti u zemlji porekla.

Pored toga, uspeh brenda KAÏA pokazuje da je plasman premium proizvoda moguć uz fokus na kvalitet, poreklo i društvenu odgovornost. To otvara prostor tuniskim proizvođačima da ostvare veću zaradu i poboljšaju uslove za radnike. Na taj način, Tunis može preći sa izvoza sirovine na izvoz brendiranih i prepoznatljivih proizvoda sa oznakom “proizvedeno u Tunisu”.

Maloprodajni lanac proširio kampanju na 19 zemalja, celokupna dobit ide u podršku deci i mladima kroz lokalne inicijative

Pepco, jedan od vodećih evropskih maloprodajnih lanaca, širio je prodaju svojih humanitarnih medvedića na svih 19 zemalja u kojima posluje. Ključna inicijativa, prodaja humanitarnih medvedića, omogućila je da tokom prošle godine kompanija donira više od 2,5 miliona poljskih zlota organizacijama koje podržavaju decu i mlade. Celokupna dobit od prodaje svakog medvedića usmerava se u humanitarne svrhe širom Evrope.

Prodaja humanitarnih medvedića i ekonomski efekat na lokalne zajednice

Ove godine, Pepco je po prvi put predstavio humanitarne medvediće u svim zemljama poslovanja, što daje milionima kupaca priliku da podrže decu i mlade u svojim zajednicama. U prethodnoj godini prodaja na 13 tržišta omogućila je da hiljade dece budu uključene u obrazovne, sportske i razvojne programe, kao i inicijative za mentalno blagostanje. Kao rezultat širenja programa, sredstva od prodaje medvedića sada se objedinjuju u zajednički evropski fond, a potom se raspoređuju humanitarnim partnerima u svakoj zemlji. Na taj način, Pepco povezuje širinu panevropske kampanje sa lokalnim odlukama o prioritetima i potrebama dece i mladih.

Novi dizajn, kolekcionarski privesci i lokalni partneri

Novi humanitarni medvedići dolaze u formi mekanih privezaka sa savremenim dizajnom i voćnim motivima, poput avokada i lubenice. Ova kolekcionarska serija biće dopunjena novim likovima tokom narednih meseci. Međutim, najvažniji deo programa ostaje nepromenjen — celokupna dobit od prodaje svakog medvedića ide u humanitarne svrhe. U Srbiji, sredstva prikupljena prodajom ovih medvedića biće usmerena na podršku organizaciji SOS Dečija sela Srbija, čiji programi pomažu porodicama u riziku, mladima iz ranjivih grupa i deci u urgentnim situacijama. Carola Okhuijsen, direktorka korporativnih komunikacija kompanije Pepco, istakla je: „Naši humanitarni medvedići predstavljaju jednostavan način da kupci pruže podršku deci kojoj je ona potrebna. Ove godine, dostupnošću na svih 19 tržišta, inicijativu podižemo na viši nivo i jačamo lokalnu podršku širom Evrope.”

Uticaj kampanje prodaje humanitarnih medvedića na zajednice

Širenje prodaje humanitarnih medvedića na celokupno evropsko tržište omogućava Pepco kompaniji da pruži podršku projektima koji odgovaraju na konkretne potrebe dece i mladih. Prikupljena sredstva u Srbiji biće upotrebljena za osnaživanje porodica, ekonomsko osamostaljivanje mladih i pomoć u hitnim slučajevima. Osim toga, kroz lokalna partnerstva, kompanija osigurava da pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija. Ova inicijativa pokazuje kako male, svakodnevne odluke kupaca mogu imati veliki uticaj na društvo. Pepco nastavlja da jača svoj društveno odgovoran pristup širenjem humanitarnog programa i podstiče druge kompanije da slede sličan model podrške zajednici.

Novi pravilnik donosi strože kazne za neželjene promotivne pozive, a upis i ispis iz registra Ne zovi ostaje besplatan za potrošače

Novi Pravilnik o registru potrošača koji ne žele da primaju promotivne pozive i poruke stupio je na snagu ovog vikenda. Time su trgovci obavezni da pre svakog poziva provere da li se broj korisnika nalazi u registru Ne zovi. U slučaju kršenja ovih pravila, predviđena je kazna od 200.000 dinara za trgovca, dok odgovorno lice u firmi može biti kažnjeno sa 50.000 dinara.

Zakon o elektronskim komunikacijama dodatno propisuje novčane kazne za neposredno oglašavanje bez pristanka korisnika, u iznosu od 500.000 do dva miliona dinara. Ove mere imaju za cilj da zaštite korisnike od neželjenih promotivnih aktivnosti i jasnije regulišu način na koji kompanije mogu koristiti privatne podatke u marketinške svrhe. Kao rezultat, očekuje se smanjenje broja neželjenih poziva i poruka, što je čest predmet pritužbi potrošača u Srbiji.

Obaveze trgovaca i procedure za potrošače

Upis i ispis broja iz registra Ne zovi obavljaju se bez naplate, putem operatora javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga sa kojima korisnik ima ugovor. Građani zahtev mogu podneti elektronski, preko sajta ili aplikacije operatora, ali i lično na prodajnom mestu, uz prethodnu identifikaciju. Prilikom elektronskog podnošenja zahteva proverava se identitet korisnika, ime i prezime, broj telefona i JMBG. Nakon obrade zahteva, korisnik dobija potvrdu, a promena postaje vidljiva u registru prvog narednog dana.

Za isti broj, zahtev za upis ili ispis iz registra može se podneti jednom u kalendarskom mesecu. Ipak, potrošač ne mora ponovo podnositi zahtev svakog meseca. Korisnici koji promene operatora, ali zadrže ili prenesu svoj broj, nisu u obavezi da ponovo podnose zahtev. Ove procedure omogućavaju zaštitu privatnosti i jednostavan način da građani kontrolišu koje promotivne pozive žele da primaju.

Strože kontrole i jasnija pravila za direktnu prodaju

Novi Zakon o zaštiti potrošača pooštrava pravila za direktnu prodaju i promotivne događaje. Trgovac može telefonom kontaktirati potrošača koji nije upisan u registar Ne zovi i pozvati ga na promotivni događaj, ali tek nakon pribavljene pismene saglasnosti. Potrošaču mora biti jasno predočeno da je reč o komercijalnoj aktivnosti, kako ne bi bio doveden u zabludu. Takođe, trgovac je obavezan da ne prikriva svoj identitet i da jasno navede iz koje kompanije zove te da je svrha poziva promocija ili prodaja proizvoda i usluga.

Pored toga, ovakve mere postavljaju nove standarde u zaštiti podataka i privatnosti na tržištu elektronskih komunikacija. Trgovci sada moraju detaljno pratiti registar Ne zovi i poštovati želje korisnika, dok potrošači dobijaju veću kontrolu nad svojim kontakt podacima. Očekuje se da će ove promene doprineti fer konkurenciji i većem poverenju potrošača u tržište elektronskih usluga.