Promena okruženja može promeniti i naše navike u ishrani. Nekome se tokom putovanja apetit poveća, dok drugi primeti da mu se gotovo ništa ne jede u uobičajeno vreme. Iza toga može da stoji više faktora.

Jedan od njih je promena dnevne rutine. Kada putujemo, često jedemo u drugačije vreme, više hodamo, kasnije odlazimo na spavanje ili preskačemo obroke. Sve to može uticati na osećaj gladi.

Veliku ulogu ima i samo okruženje. Novi mirisi, restorani, izgled hrane i drugačiji raspored obroka mogu povećati želju za jelom, dok stres zbog putovanja, umor ili promena ritma mogu imati suprotan efekat.

Kod putovanja u drugu vremensku zonu dodatni faktor može biti i poremećaj unutrašnjeg biološkog ritma. Telo neko vreme pokušava da se prilagodi novom rasporedu spavanja i aktivnosti.

Zato nije neobično da na odmoru shvatite da ste promenili i način na koji jedete. Kada promenimo mesto, često promenimo i rutinu koja je godinama određivala kada smo gladni.

Da li vam se nekada dogodilo da otvorite oči, pogledate telefon i shvatite da je alarm trebalo da zazvoni za svega nekoliko sekundi? Osećaj je gotovo neverovatan, kao da je telo unapred znalo koliko je sati.

Ipak, za ovo postoji sasvim prirodno objašnjenje. Naš organizam ima unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam, koji pomaže telu da uskladi spavanje, buđenje i druge funkcije sa približno istim delom dana.

Ako svakog dana ustajemo u slično vreme, mozak može da „nauči“ taj obrazac. Kako se približava uobičajeno vreme buđenja, telo postepeno menja nivoe hormona i druge procese koji nas pripremaju da se razbudimo.

Naravno, nije reč o tome da organizam može da zna tačno vreme kao sat. Nekada se jednostavno probudimo neposredno pre alarma, a upravo takve slučajnosti mnogo lakše zapamtimo nego jutra kada nas alarm probudi bez prethodnog buđenja.

Zato sledeći put kada otvorite oči nekoliko sekundi pre zvona, ne morate odmah da pomislite na „šesto čulo“. Vaš mozak je možda samo veoma dobro naučio vašu dnevnu rutinu.

Velika analiza otkrila da svakodnevna konzumacija orašastih plodova može pomoći ženama u borbi protiv hipertenzije

Mnoge žene suočavaju se sa visokim krvnim pritiskom, posebno u srednjim godinama, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Novo istraživanje otkriva da šaka orašastih plodova dnevno smanjuje rizik od pritiska kod žena za čak 26 odsto. Naučnici su analizirali navike više od 143.000 ispitanica, uključujući i one sa već dijagnostikovanom hipertenzijom (povišen krvni pritisak). Rezultati jasno pokazuju da redovno konzumiranje oko 30 do 35 grama orašastih plodova može znatno uticati na smanjenje rizika od razvoja ove bolesti.

S obzirom na to da je visok krvni pritisak jedan od glavnih faktora rizika za srčane i moždane udare, svaka promena koja može doprineti prevenciji ima veliki značaj. Pre svega, žene koje su unosile orašaste plodove svakog dana, imale su bolje zdravlje srca i krvnih sudova. Ova hrana bogata je kalijumom i magnezijumom, kao i vlaknima i zdravim mastima. Na taj način, doprinosi regulaciji krvnog pritiska i smanjuje opterećenje na srce.

Kako šaka orašastih plodova utiče na krvni pritisak

Zapravo, orašasti plodovi sadrže i biljna jedinjenja kao što su L-arginin i polifenoli. Ova jedinjenja pomažu krvnim sudovima da ostanu elastični i zdravi. Osim toga, kalijum pomaže telu da izluči višak soli, dok vlakna povoljno utiču na crevnu floru, što dodatno podržava opšte zdravlje. Pre svega, važno je naglasiti da i druge namirnice, poput integralnih žitarica, mahunarki i soje, takođe pomažu u smanjenju rizika od hipertenzije.

Međutim, stručnjaci ističu da sama šaka orašastih plodova dnevno ne može zameniti medicinsku terapiju ili savet lekara. „Orašasti plodovi su odličan dodatak ishrani, ali ih ne treba koristiti umesto terapije“, naglašava dr Jelena Kovačević, kardiolog. „Pre svega, žene treba da vode računa o uravnoteženoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i kvalitetnom snu.“ Takođe, kombinacija više zdravih navika donosi najbolje rezultate.

Praktični saveti za žene sa povišenim pritiskom

Osim redovnog unosa orašastih plodova, potrebno je obratiti pažnju i na celokupan stil života. Kontrola telesne mase, redovan san i izbegavanje stresa su takođe od ključnog značaja. Pored toga, svaka veća promena u ishrani ili načinu života treba da se uvede uz konsultaciju sa lekarom, posebno kod žena koje već imaju hronične bolesti.

Na kraju, šaka orašastih plodova dnevno predstavlja jednostavan i prijatan način da se podrži zdravlje srca i reguliše pritisak. Ipak, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.