Za prvo dete roditeljski dodatak iznosi 507.500 dinara, dok za četvrto dete pomoć prelazi 3 miliona dinara.

Država Srbija nastavlja borbu za veći natalitet kroz roditeljski dodatak u Srbiji, koji je značajno povećan poslednjih godina. Za prvo dete roditelji dobijaju 507.500 dinara, dok za četvrto dete taj iznos premašuje 3 miliona dinara. Ove mere predstavljaju deo strategije za podršku porodicama i olakšavanje troškova u najranijim godinama roditeljstva, prema zvaničnim podacima.

Roditeljski dodatak u Srbiji mogu ostvariti majke koje su državljanke Republike Srbije i imaju prebivalište u zemlji. Zahtev za pomoć može se podneti odmah u porodilištu ili najkasnije do detetove prve godine, što dodatno pojednostavljuje proceduru.

Ko ima pravo na roditeljski dodatak u Srbiji

Pravo na roditeljski dodatak u Srbiji ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a u pojedinim slučajevima i otac. Osnovni uslov je državljanstvo Srbije i prebivalište u zemlji. Za podnošenje zahteva dovoljno je ovlašćenje roditelja, nakon čega ovlašćeni radnik zdravstvene ustanove elektronski prosleđuje zahtev nadležnom organu. Ako zahtev nije podnet u porodilištu, roditelj to može učiniti direktno kod nadležnog organa do prve godine deteta.

Iznosi roditeljskog dodatka po detetu

Za prvo dete roditeljski dodatak u Srbiji iznosi ukupno 507.500 dinara (500.000 dinara roditeljskog dodatka isplaćenih jednokratno i 7.500 dinara za nabavku opreme za bebu). Za drugo dete roditelji dobijaju 742.500 dinara, što uključuje 600.000 dinara dodatka, 135.000 dinara jednokratne pomoći i 7.500 dinara za opremu. Ovaj iznos se isplaćuje u 24 mesečne rate od po 25.000 dinara.

Za treće dete, iznos raste na 2.422.500 dinara (2.280.000 dinara roditeljskog dodatka u 120 mesečnih rata po 19.000 dinara, 135.000 dinara jednokratne pomoći i 7.500 dinara za opremu). Četvrto dete donosi najvišu podršku — ukupno 3.187.500 dinara (3.180.000 dinara roditeljskog dodatka u 120 rata po 26.500 dinara i 7.500 dinara za nabavku opreme).

Dodatnih 135.000 dinara jednokratne pomoći odobrava se samo za drugo i treće dete, dok se 7.500 dinara koristi za nabavku osnovne opreme za novorođenče.

Kako se podnosi zahtev i šta je novo u proceduri

Procedura za dobijanje roditeljskog dodatka u Srbiji sada je znatno pojednostavljena. Roditelji mogu podneti zahtev još u porodilištu, gde ovlašćeni radnik zdravstvene ustanove elektronski prosleđuje dokumentaciju nadležnom organu. Ako zahtev ne bude podnet u porodilištu, roditelji to mogu uraditi direktno, ali najkasnije do detetove prve godine. Na taj način, porodice brzo i lako dolaze do potrebne finansijske podrške.

Pomoć je tokom poslednjih godina znatno povećana. Od početka 2023. godine roditeljski dodatak za prvo dete iznosio je 345.398,70 dinara, zatim je u januaru 2024. godine povećan na 371.614,46 dinara, a tokom jula na 380.161,59 dinara. Nakon izmene Zakona, od 1. novembra 2024. godine iznos je povećan na 500.000 dinara za decu rođenu od 1. januara 2024. godine. To znači da je pomoć za prvo dete danas veća za gotovo 45 odsto u odnosu na početak 2023. godine.

Dodatna podrška porodicama: rešavanje stambenog pitanja

Roditeljski dodatak u Srbiji nije jedina mera. Država pomaže i kroz podršku pri rešavanju stambenog pitanja za porodice sa decom. Majke koje prvi put stiču nekretninu mogu ostvariti pravo na sredstva za kupovinu stana ili kuće, kao i za izgradnju porodične kuće. Za ovu namenu je iz budžeta za 2026. godinu izdvojeno 1,151 milijardi dinara, dok je prethodne godine bilo opredeljeno 750 miliona dinara. Cilj ovih mera je olakšavanje života mladim porodicama i stvaranje boljih uslova za decu.

Na kraju, ove mere pokazuju posvećenost države podršci porodicama i povećanju nataliteta. Roditeljski dodatak u Srbiji i dodatne olakšice omogućavaju roditeljima sigurniji početak i bolji život za najmlađe članove društva.

Globalna prosečna temperatura u avgustu dostigla je 16,96 stepeni Celzijusa, prema saopštenju Evropske klimatske opservatorije Kopernikus.

Avgust je zabeležen kao najtopliji mesec u istoriji merenja, prema saopštenju Evropske klimatske opservatorije Kopernikus. Globalna prosečna temperatura u avgustu iznosila je 16,96 stepeni Celzijusa. Ova vrednost je 1,65 stepena iznad predindustrijskog referentnog perioda od 1850. do 1900. godine.

Kopernikus je istakao da je avgust bio prvi mesec od novembra prethodne godine koji je premašio granicu od 1,5 stepeni Celzijusa, što je prag koji je postavljen Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Takođe, tokom ovog meseca su zabeleženi produženi i rani toplotni talasi, naročito u zapadnoj Evropi, gde je oboren prethodni letnji temperaturni rekord postavljen 2003. godine.

Globalna prosečna temperatura u avgustu

Prosečna globalna temperatura vazduha u avgustu bila je 16,96 stepeni Celzijusa. Ova vrednost premašuje ranije zabeležene rekorde. S druge strane, stručnjaci su naglasili da su toplotni talasi imali značajan uticaj na zapadnu Evropu, ali i na druge regione sveta. Zbog toga je avgust označen kao poseban mesec u klimatskim merenjima.

Okeani izvan polarnih regiona takođe su zabeležili višu temperaturu površine nego što je uobičajeno, čime je nastavljen trend rasta globalnih temperatura. Prema saopštenju, ovakvi podaci ukazuju na nastavak globalnog zagrevanja i važnost praćenja dugoročnih klimatskih promena.

Rekordi i uticaj klimatskih promena

Ovi rezultati su izazvali pažnju stručne javnosti, koja je istakla važnost ograničavanja globalnog zagrevanja. Precizno praćenje temperature i poređenje sa predindustrijskim vrednostima omogućava procenu napretka u odnosu na ciljeve Pariskog sporazuma. U međuvremenu, produženi periodi visokih temperatura u avgustu doveli su do novih rekorda u više regiona.

Na primer, zapadna Evropa je oborila letnji temperaturni rekord iz 2003. godine. Ova informacija potvrđuje koliko su klimatske promene postale izražene u poslednjim godinama. Osim toga, stručnjaci upozoravaju da je neophodno nastaviti sa praćenjem i analizom globalnih klimatskih podataka.

Važnost praćenja klimatskih podataka

Evropska klimatska opservatorija Kopernikus redovno objavljuje podatke o globalnim temperaturama. Njihovo saopštenje za avgust naglašava ozbiljnost trenutne situacije. Pored toga, ovakvi izveštaji pomažu javnosti i donosiocima odluka da bolje razumeju posledice klimatskih promena.

Kao rezultat toga, globalna prosečna temperatura u avgustu ostaje važan pokazatelj stanja klime. Stručnjaci očekuju da će precizno praćenje ovih promena doprineti boljem planiranju mera za očuvanje životne sredine.

Vernici 11. septembra obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja uz strogi post i poštovanje tradicije.

Sutra je veliki praznik za vernike Srpske pravoslavne crkve: Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 11. septembra kao značajan dan u pravoslavnom kalendaru. Na ovaj crveno slovo praznik, tradicija nalaže poseban odnos prema običajima i obavezama, a pravilo je da se strogo posti i izbegava svaki rad. Prema predanju, Usekovanje glave Svetog Jovana je dan kada je Jovan Krstitelj stradao, zbog čega vernici ovaj praznik obeležavaju molitvom i uzdržavanjem.

Običaji za Usekovanje glave Svetog Jovana

Među običajima koji se vezuju za Usekovanje glave Svetog Jovana ističe se zabrana bilo kakvog rada u kući i van nje. Takođe, ovog dana, vernici odlaze u hramove na liturgiju, dok se u domovima praktikuje strogi post. Pored toga, prema verovanju, na praznik ne bi trebalo konzumirati ništa što je crvene boje, jer ova boja simbolizuje prolivenu krv Jovanovu.

Posebno zanimljiv običaj dolazi iz istočne Srbije, gde se veruje da se na Usekovanje glave Svetog Jovana skida crveni končić sa ruke, koji se nosi radi zaštite. Osim toga, na ovaj dan ne valja uzimati nož u ruke, a porodice se okupljaju kako bi zajedno obeležile praznik u miru i molitvi.

Zašto se strogo posti i šta simbolizuje crveno slovo

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je jedan od praznika koji je u srpskom narodu poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Zbog njegovog značaja, dan protiče u ozbiljnosti i posvećenosti. Crveno slovo označava prestanak svakodnevnih poslova i potpuno posvećivanje duhovnim vrednostima. Na taj način, vernici odaju poštovanje Jovanovoj žrtvi i duhovnom nasleđu koje je ostavio.

Takođe, praznik podseća na važnost uzdržavanja i molitve, što je, prema crkvenom tumačenju, način da se pokaže poštovanje prema Svetom Jovanu Krstitelju i njegovoj žrtvi. Iako se običaji mogu razlikovati od kraja do kraja, zajednički im je naglasak na postu, molitvi i izbegavanju crvene hrane i pića.

Zaključak: poštovanje tradicije i značaj praznika

Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, vernici širom Srbije poštuju običaje i zabrane koje su prenošene generacijama. Na ovaj dan se ne radi, strogo se posti i ne koristi se ništa crvene boje, kako bi se očuvala simbolika i posvećenost prazniku. Na taj način, praznik podseća na važnost tradicije, zajedništva i duhovnog uzdizanja u životu pravoslavnih vernika.