Najskuplji stan na Starom gradu prodat za 2,6 miliona evra, dok Beograd i Vojvodina prednjače po ukupnoj vrednosti tržišnog prometa

Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila 4,2 milijarde evra. To predstavlja rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najskuplji kvadrat prodat na tržištu nekretnina iznosio je 12.000 evra i nalazi se u beogradskoj opštini Stari grad.

Najskuplji stan prodat je za 2,6 miliona evra, takođe na Starom gradu. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra. Najskuplje garažno mesto dostiglo je cenu od 77.000 evra, takođe na Starom gradu. Prosečna cena stanova u prvih šest meseci 2026. godine iznosila je 100.157 evra, dok je prosečna cena kuća bila 39.334 evra.

Broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu dostigao je 61.343, što je povećanje od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tržište stanova zabeležilo je rast ukupne vrednosti od 11,4 odsto, dok je broj ugovora u tom segmentu smanjen za 1,9 odsto.

Promene po segmentima tržišta nekretnina

Pored stambenih nekretnina, tržišna vrednost poslovnih prostora porasla je 30 odsto, uz rast broja ugovora od 6,4 odsto. Tržište garažnih prostora beleži rast vrednosti od 16,8 odsto i rast broja ugovora od 9,6 odsto. U segmentu građevinskog zemljišta zabeleženo je povećanje broja ugovora za 14,9 odsto i rasta vrednosti za 3,2 odsto.

Kod kuća je zabeležen rast vrednosti od 7,5 odsto uz smanjenje broja ugovora od 2,2 odsto. Tržište poljoprivrednog zemljišta imalo je smanjenje broja ugovora od 14,1 odsto, ali je ukupna vrednost prometa porasla za 18,8 odsto. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nekretnina investiran je u stanove, sa 2,5 milijardi evra i udelom od 61 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Dominacija Beograda i značaj Vojvodine na tržištu

Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra, za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra, za poslovne prostore 212,9 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 125,6 miliona evra. Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 55 odsto. U oblasti garažnih prostora ima 68 odsto, dok u poslovnim prostorima učestvuje sa 51 odsto ukupne vrednosti. Građevinsko zemljište u Beogradu čini 50 odsto vrednosti tog segmenta.

Region Vojvodine prednjači po vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća (43 odsto) i vikendica (57 odsto). Kreditno finansiranje zabeleženo je u 14 odsto ugovora o prometu nepokretnosti, što je porast od jednog procentnog poena u odnosu na prethodnu godinu.

Ovakva kretanja potvrđuju da tržište nekretnina u Srbiji nastavlja sa rastom, uz specifične promene u pojedinim segmentima i regionalne razlike. Podaci Republičkog geodetskog zavoda ukazuju da su investicije u stanove i dalje najznačajnije, dok Beograd i Vojvodina ostaju ključni centri prometa nekretnina.

Festival u Minhenu očekuje 6,5 miliona gostiju, prosečna cena piva veća za 2,38 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Oktoberfest u Minhenu suočava se sa novim talasom rasta cena zbog uporne inflacije. Na ovogodišnjem izdanju festivala, prosečna cena piva dostiže rekordnih 15,90 evra po litru. Organizatori očekuju oko 6,5 miliona posetilaca, a cene piva na Oktoberfestu najviše su do sada, što odražava širi trend poskupljenja u Nemačkoj.

Cene piva i bezalkoholnih pića na Oktoberfestu

Prema podacima gradske uprave Minhena, litar piva na festivalu ove godine košta između 14,80 i 15,90 evra. To predstavlja prosečno povećanje od 2,38 odsto u poređenju sa 2025. godinom. Prošle godine, cena po litru iznosila je između 14,50 i 15,80 evra. Najskuplje pivo se i dalje prodaje u šatoru Münchner Stubn, gde se cena približava granici od 16 evra. Jeftinija varijanta dostupna je u Museumszeltu, gde litar košta 14,80 evra. Ljubitelji pšeničnog piva u Kufflerovom vinskom šatoru platiće čak 18,40 evra za litar. S druge strane, gradske vlasti navode da vlasnici šatora samostalno određuju cene, dok gradske kontrole proveravaju njihovu opravdanost. U ostalim ugostiteljskim objektima širom grada, litar piva trenutno se kreće od 7,70 do 13,40 evra. Osim toga, bezalkoholna pića beleže još veće poskupljenje. Voda iz česme košta 11,13 evra po litru, a spezi (mešavina kole i limunade) 12,84 evra. Klasična limunada sada iznosi 12,35 evra po litru.

Organizacione promene i ekonomski značaj festivala

Organizatori Oktoberfesta ove godine uvode tehnička poboljšanja za suzbijanje crnog tržišta rezervacija stolova, uz unapređeni onlajn portal. Bezbednosne mere su pojačane primenom veštačke inteligencije na glavnim ulazima, što omogućava brže i preciznije kontrole posetilaca. Takođe, šatori na festivalu od ove godine moraju koristiti 100 odsto obnovljivu električnu energiju, a lanci snabdevanja hranom skraćeni su na regionalni nivo. Kao rezultat, očekuje se efikasnije poslovanje i manji ekološki otisak. Istovremeno, proširuju se staze i kulturni sadržaji, posebno na Oide Wiesn delu sajmišta.

Prihodi i uticaj inflacije na Oktoberfest

Prema zvaničnim podacima, Oktoberfest godišnje donosi gradu Minhenu oko 1,57 milijardi evra prihoda. Najveći deo, oko 937 miliona evra, dolazi izvan sajmišta, kroz troškove posetilaca na gradske obilazake, smeštaj i prevoz. Tokom samih 16 dana festivala, ostvaruje se oko 634 miliona evra prihoda iz prodaje hrane, vožnji u luna-parku, suvenira i piva. Prošle godine, festival je zbog privremenog zatvaranja dela sajmišta i bezbednosnih razloga zabeležio pad prihoda. Ove godine se očekuje povratak na uobičajene nivoe, sa brojem posetilaca između 6 i 7 miliona. Apsolutni rekord ostvaren je 2023. godine, kada je Oktoberfest posetilo 7,2 miliona ljudi. Rast cena piva na Oktoberfestu poslednjih godina rezultat je viših troškova energije, sirovina i radne snage. Organizatori i gradske vlasti ističu da cene prate opšti rast troškova u sektoru ugostiteljstva i logistike.

Američki predsednik uvodi carine od 50 odsto na kanadsku robu od 20 milijardi dolara, Bombardier pogođen trgovinskim merama

Bombardier, kanadski proizvođač aviona, našao se pod pritiskom administracije Donalda Trampa nakon što je američki predsednik najavio ograničenja za prodaju aviona na tržištu Sjedinjenih Američkih Država. U izjavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naglasio da prodaja aviona ovog proizvođača u SAD više neće biti moguća, osim ako kompanija ne otvori proizvodne pogone u Americi. Ova odluka dolazi u trenutku kada su trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade ozbiljno narušeni, što je dodatno pojačalo napetost na tržištu.

U avgustu je američka administracija uvela carine od 50 odsto na oko 20 milijardi dolara kanadske robe. Ove mere usledile su nakon neuspeha trgovinskih pregovora između dve zemlje, dok je Kanada najavila kontramere kao odgovor. Pored toga, Washington je prethodno uveo posebne carine na kanadski čelik, aluminijum, automobile i druge proizvode, što ukazuje na širu eskalaciju trgovinskog spora. Kao rezultat, pogođeni su brojni sektori, a Bombardier se našao u centru pažnje zbog značaja za kanadsku industriju i izvoz.

Trgovinski spor SAD i Kanade pogoršan carinama

Tramp je poručio: „Ako žele naše tržište, moraju da proizvode ovde i da prestanu da tretiraju Ameriku kao kasicu-prasicu.” Takođe, predsednik je naveo da “njihovi proizvodi nisu dovoljno dobri” što dodatno komplikuje poslovnu perspektivu Bombardiera na američkom tlu. Ove izjave upućuju na snažan protekcionistički stav, posebno prema kompanijama koje plasiraju robu na američko tržište bez lokalne proizvodnje.

Kanada, čiji izvoz u velikoj meri zavisi od američkog tržišta, pokušava da diversifikuje svoje trgovinske odnose. Ipak, Sjedinjene Američke Države i dalje ostaju najvažnije izvozno tržište za kanadske proizvođače. Zbog toga su ovakve mere ozbiljan izazov za kompanije poput Bombardiera, koje ostvaruju značajan deo prihoda upravo iz SAD.

Implikacije za Bombardier i kanadsku avio-industriju

Bombardier je jedan od ključnih izvoznika u sektoru vazdušnog saobraćaja Kanade. S obzirom na 50-odstotne carine na proizvode ukupne vrednosti od oko 20 milijardi dolara, kompanija se suočava sa potencijalnim gubitkom pristupa svom najvećem tržištu. Takođe, ova situacija može imati domino efekat na druge kanadske sektore, uključujući čelik, aluminijum i automobilsku industriju, na koje su takođe uvedene carine iz SAD.

Kanadska vlada je najavila odgovarajuće kontramere, ali šira diversifikacija trgovinskih odnosa zahteva vreme i dodatne napore. U međuvremenu, Bombardier je pod pritiskom da prilagodi poslovnu strategiju kako bi očuvao izvoz i konkurentnost na američkom tržištu. Ovakve trgovinske barijere mogu uticati i na investicije i zapošljavanje u kanadskom avio-sektoru, jer SAD ostaju glavni partner za izvoz ove industrije.

Pored toga, nastavak trgovinskog spora može dugoročno promeniti strukturu bilateralne razmene, dok druge zemlje posmatraju razvoj situacije između dva velika trgovinska partnera. S obzirom na dosadašnje ekonomske tokove, svaka nova mera može imati širi uticaj na globalne lance snabdevanja i investicione odluke u avio-industriji.