Connect with us

Lepa&Zdrava

Zašto nam je dosadno kada konačno imamo slobodno vreme? Psiholozi objašnjavaju fenomen savremenog života

Objavljeno pre

1 hour

,

Group of adults dancing energetically under string lights at night. cole peters

Koliko puta ste tokom radne nedelje pogledali na sat i pomislili: „Samo da dođe vikend, odmoriću se i radiću šta želim“? A onda vikend konačno stigne, obaveze se završe, telefon je u ruci, televizor je uključen, ali umesto osećaja zadovoljstva javlja se – dosada.

Na prvi pogled deluje nelogično. Imamo više slobodnog vremena nego što smo ga imali tokom radne nedelje, ali ne znamo kako da ga iskoristimo. Nekada čak počinjemo da tražimo obaveze samo da bismo imali osećaj da se nešto događa.

Stručnjaci za psihologiju već godinama ukazuju na jedan zanimljiv fenomen savremenog života – ljudi su postali navikli na stalnu stimulaciju.

Telefon je postao „lek“ protiv dosade

Dovoljno je nekoliko sekundi.

Otključamo telefon, proverimo društvene mreže, pogledamo poruke, pročitate nekoliko naslova, otvorimo video koji nam je neko poslao i već je prošlo desetak minuta.

Problem je što se na taj način veoma brzo navikavamo da svaki trenutak praznine popunimo nekom vrstom sadržaja.

Čekamo autobus – gledamo telefon.

Čekamo u redu – gledamo telefon.

Sedimo sami u kafiću – gledamo telefon.

Legnemo u krevet – ponovo gledamo telefon.

Zbog toga trenutak kada nema nikakvog sadržaja može da počne da deluje neprijatno. Tišina više nije samo tišina – ona postaje prostor koji osećamo potrebu da popunimo.

Kada slobodno vreme postane još jedna obaveza

Savremeni čovek često ima problem i sa samom idejom odmora.

Čak i kada nemamo nikakve obaveze, možemo početi da razmišljamo da slobodno vreme „moramo“ da iskoristimo.

Treba pogledati film.

Treba otići negde.

Treba trenirati.

Treba pročitati knjigu.

Treba se videti sa prijateljima.

Treba iskoristiti dan.

Tako odmor može da postane još jedna stavka na listi zadataka.

Umesto da jednostavno budemo slobodni, pokušavamo da budemo produktivni čak i kada se odmaramo.

Zašto nam onda ništa nije dovoljno zanimljivo?

Jedan od razloga može biti i prevelika količina izbora.

Danas nam je na raspolaganju ogroman broj filmova, serija, video-snimaka, podkasta, igrica i drugih sadržaja. Nekada smo čekali da omiljeni film bude prikazan na televiziji. Danas možemo da biramo između hiljada različitih sadržaja.

I upravo tu nastaje paradoks.

Što je veći izbor, teže nam je da se odlučimo.

Počnemo jednu seriju, pa posle deset minuta pređemo na društvene mreže. Zatim vidimo preporuku za drugi film. Otvorimo video. Stigne poruka. Ponovo proverimo telefon.

Na kraju smo proveli sat vremena „odmarajući“, a zapravo nismo uradili ništa što nam je donelo pravo zadovoljstvo.

Dosada nije uvek loša

Ipak, dosada ne mora da bude neprijatelj.

Naprotiv.

Trenuci kada nemamo unapred određenu aktivnost mogu da budu korisni za mozak. Bez stalnog priliva novih informacija imamo više prostora za razmišljanje, maštu i sređivanje utisaka iz prethodnog perioda.

Zato nije loše ponekad samo sedeti na klupi, šetati bez telefona ili popiti kafu bez potrebe da istovremeno proveravamo šta se događa na internetu.

U početku može da deluje čudno.

Posle nekog vremena postaje prijatno.

Kako ponovo naučiti da uživamo u slobodnom vremenu?

Ne postoji čarobna formula, ali nekoliko jednostavnih promena može da pomogne.

Pre svega, ne moramo svaki slobodan trenutak da ispunimo sadržajem. Ponekad je sasvim dovoljno da ne radimo ništa posebno.

Dobro je i ograničiti automatsko posezanje za telefonom. Ako nam je prva reakcija čim nam postane dosadno da otvorimo društvene mreže, možemo pokušati da napravimo malu pauzu.

Šetnja bez slušalica, razgovor sa prijateljem, kuvanje, čitanje ili jednostavno gledanje kroz prozor možda zvuče banalno, ali upravo takve aktivnosti mogu da vrate osećaj da slobodno vreme zaista pripada nama.

Slobodno vreme ne mora da bude spektakularno

Možda je najveća greška u tome što očekujemo da svaki slobodan dan mora da bude poseban.

Ne mora.

Nedelja provedena kod kuće ne znači da smo je „protraćili“. Sat vremena šetnje ne mora imati nikakav cilj. Kafa sa prijateljem ne mora biti deo savršeno isplaniranog dana.

U svetu koji nas neprestano poziva da gledamo, slušamo, kupujemo, radimo i reagujemo, možda je upravo sposobnost da nam neko vreme bude – dosadno – postala svojevrsna veština.

A kada ponovo naučimo da budemo sami sa svojim mislima, moguće je da shvatimo da nam zapravo nije nedostajalo još sadržaja.

Nedostajala nam je pauza.

Povezano
Pročitaj još

Zdravlje

Vitamin C i cink mogu olakšati i skratiti prehladu kod žena

Stručnjaci ističu važnost pravovremenog unosa vitamina C i cinka tokom jesenje sezone virusa

Objavljeno pre

19 minutes

,

September 7, 2026

Objavio:

Vitamin C i cink mogu olakšati i skratiti prehladu kod žena

Stručnjaci ističu važnost pravovremenog unosa vitamina C i cinka tokom jesenje sezone virusa

Mnoge žene u Srbiji svake jeseni primećuju prve simptome prehlade kod sebe ili u porodici. Prehlada (virusna infekcija disajnih puteva) pogađa najviše decu, starije i zaposlene žene. Zato je važno znati kako vitamin C i cink mogu uticati na tok bolesti i olakšati svakodnevicu. Studije pokazuju da vitamin C i cink ne mogu u potpunosti sprečiti prehladu, ali mogu olakšati simptome i skratiti trajanje bolesti. Pre svega, redovno uzimanje vitamina C može smanjiti trajanje prehlade za oko jedan dan. To je naročito važno za žene koje balansiraju posao i brigu o porodici, ali i za decu koja češće oboljevaju tokom hladnijih meseci.

Kako vitamin C i cink utiču na prehladu kod žena

Međutim, efekat vitamina C najviše se primećuje kod osoba izloženih hladnoći ili fizičkom naporu, poput sportistkinja i žena koje rade na otvorenom. Osim toga, cink je ključan u prvim danima bolesti. Kada se cink unese u organizam u roku od 24 sata od pojave simptoma, trajanje prehlade može biti kraće za još jedan do dva dana. Ipak, važno je započeti suplementaciju odmah, jer kasnije nema isti efekat.

Zapravo, kod dece i starijih osoba redovan unos vitamina C i cinka može biti još važniji, jer su oni osetljiviji na deficit ovih nutrijenata. Pored toga, žene koje često brinu o zdravlju porodice postavljaju pitanja o bezbednim dozama. Stručnjaci preporučuju: „Za odrasle žene preporučena dnevna doza cinka tokom prehlade je 50 do 100 mg, a kod dece znatno niža. Veće doze ne ubrzavaju oporavak i mogu izazvati nuspojave. Uvek se posavetujte sa farmaceutom ili lekarom pre početka suplementacije“, naglašava dr Marija Petrović, specijalista opšte medicine.

Praktični saveti za žene i majke tokom sezone virusa

Osim vitamina C i cinka, san i odmor su važni za oporavak. Ljudi koji spavaju manje od sedam sati češće obolevaju. Zbog toga, preporučuje se raniji odlazak na spavanje i topla odeća tokom hladnih večeri. Za decu koja odbijaju tablete, postoje kapi ili žvakaće tablete sa vitaminom C i cinkom.

Štaviše, najbolji efekat postiže se ako žene vitamin C i cink uzimaju preventivno, pre pojave simptoma. Međutim, prirodni izvori vitamina često su najefikasniji. Paprika, limun, kivi i kiseli kupus odlični su za jačanje imuniteta. Na kraju, važno je naglasiti da je prehlada najčešće bezopasna i prolazna. Ipak, ako temperatura traje duže od tri dana ili se simptomi pogoršaju, odmah se obratite lekaru.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pranje ruku nakon škole i igre ostaje najjednostavnija i najefikasnija prevencija protiv širenja virusa. Na taj način, žene mogu zaštititi sebe i svoju porodicu tokom jesenjih meseci.

Pročitaj još

Zdravlje

Zdravlje creva u detinjstvu povezano sa kasnijim rizikom od bolesti

Navike iz ranih godina mogu dugoročno uticati na zdravlje žena i njihovu decu

Objavljeno pre

24 minutes

,

September 7, 2026

Objavio:

Zdravlje creva u detinjstvu povezano sa kasnijim rizikom od bolesti

Navike iz ranih godina mogu dugoročno uticati na zdravlje žena i njihovu decu

Zdravlje creva u detinjstvu ima ključan uticaj na celokupno zdravlje kasnije u životu. Ova tema je posebno važna za žene koje brinu o ishrani svoje dece, ali i o sopstvenom zdravlju. Pre svega, deca su osetljiva na ishranu, pa navike koje se formiraju u ranom uzrastu mogu značajno uticati na pojavu bolesti u odraslom dobu.

Kako navike u ishrani oblikuju zdravlje creva u detinjstvu

Poznata ruska biohemičarka Marva Vagaršakovna Oganjan, koja ima preko 45 godina iskustva, objašnjava da uzroci mnogih savremenih bolesti često potiču iz detinjstva. Ona tvrdi: „Prevencija mora početi što ranije, jer navike iz mladosti određuju naše zdravlje kasnije.“ Prema njenim rečima, deca koja često konzumiraju industrijski prerađenu hranu bogatu aditivima mogu razviti probleme sa crevima i nagomilavanje toksina. Takođe, takva ishrana povećava rizik od pojave alergija, dijabetesa (bolest u kojoj telo ne koristi šećer pravilno), pa čak i pojedinih oblika raka. Osim toga, Oganjanova posebno upozorava na posledice koje loša ishrana ostavlja na žensko zdravlje. Na primer, kod žena se kasnije mogu javiti bolesti poput hipertenzije (povišenog pritiska) ili raka dojke, a mnoge od njih imaju koren u detinjstvu.

Praktične preporuke za žene i majke

Oganjanova primećuje da su deca sa narušenim zdravljem creva sklonija čestim infekcijama, ali i ozbiljnijim bolestima kasnije. „Ako ste kao dete često imali upale pluća, veća je verovatnoća da ćete kasnije razviti teža oboljenja“, navodi Oganjanova. Međutim, ona ističe i pozitivne primere. Na primer, u Švajcarskoj deca u školama i vrtićima jedu voće, sveže povrće i biljne čajeve sa medom. Kao rezultat, takva praksa smanjuje rizik od bolesti i pomaže fizičkom i mentalnom razvoju mališana.

Kako žene mogu uticati na zdravlje creva svoje dece

Da bi se unapredilo zdravlje creva u detinjstvu, Oganjanova savetuje da se iz dečje ishrane izbace brašno, testenine i slatkiši. Umesto toga, preporučuje više svežeg voća i povrća u svakodnevnoj ishrani. Takođe, preporučuje unošenje lekovitog bilja, meda i limunovog soka, jer oni mogu pomoći u uklanjanju toksina iz organizma. Povremeni post ili kratkotrajno gladovanje, uz nadzor lekara, može dodatno poboljšati zdravlje creva. Međutim, svaka promena ishrane zahteva pažljiv nadzor stručnjaka. Oganjanova ističe: „Za istinsko zdravlje, neophodna je i lična i društvena svest o ishrani dece.“ Zbog toga, žene koje vode računa o pravilnoj ishrani u porodici mogu značajno doprineti prevenciji ozbiljnih bolesti kod svoje dece, ali i kod sebe. Na kraju, važno je napomenuti da je za tačnu dijagnozu i savet uvek potrebno obratiti se lekaru.

Pročitaj još

Lepa&Zdrava

Zašto vreme posle tridesete počinje da leti? Godine prolaze, a mnogi imaju isti osećaj

Objavljeno pre

31 minutes

,

September 7, 2026

Objavio:

A joyful moment of a couple laughing and sharing a dessert, highlighting togetherness and love.

Kada smo bili deca, leto je izgledalo kao da traje čitavu večnost.

Danas nekoliko meseci prođe gotovo neprimetno.

Početak godine dođe, a pre nego što shvatimo šta se dogodilo, već planiramo sledeću.

Zašto imamo utisak da vreme sve brže prolazi kako starimo?

Dani postaju slični

Jedan od razloga može biti rutina.

Kada su dani puni novih iskustava, mozak pamti veliki broj detalja. Kada se svakodnevica ponavlja, dani počinju da liče jedan na drugi.

Posao, kuća, obaveze, spavanje.

I tako iz dana u dan.

Kada se osvrnemo nekoliko meseci kasnije, imamo osećaj da je sve prošlo neverovatno brzo.

Zato nova iskustva mogu da promene doživljaj vremena

Putovanje, novi hobi, drugačiji posao ili čak promena svakodnevne rute mogu učiniti da dan bude zanimljiviji i sadržajniji.

Ne morate praviti velike promene.

Dovoljno je da povremeno uradite nešto što inače ne radite.

Prošetajte drugim putem. Posetite novo mesto. Naučite nešto novo. Upoznajte ljude sa kojima inače ne biste razgovarali.

Ne možemo usporiti vreme, ali možemo promeniti način na koji ga pamtimo

Sat će i dalje imati 60 minuta.

Dan će i dalje imati 24 sata.

Ali način na koji ih doživljavamo zavisi i od toga koliko smo prisutni u sopstvenom životu.

Možda zato nije poenta u tome da pokušamo da zaustavimo vreme.

Već da napravimo više trenutaka kojih ćemo se zaista sećati.

Pročitaj još

U Trendu