Prag bogatstva u Evropi varira od 19.000 do 175.000 evra godišnje, Srbija i dalje pri dnu liste po kupovnoj moći

Kupovna moć značajno određuje prag bogatstva u evropskim državama. Prema poslednjim podacima, tročlano domaćinstvo u Evropskoj uniji smatra se bogatim ako godišnje prihoduje 71.000 evra neto. Ipak, ovaj iznos se razlikuje u zavisnosti od zemlje, što dodatno naglašava važnost ekonomske neravnoteže.

Prag bogatstva: drastične razlike među državama

U Luksemburgu prag bogatstva za domaćinstvo iznosi 175.000 evra godišnje. Norveška beleži prag od 117.139 evra, dok je u Danskoj taj iznos 105.365 evra. S druge strane, Srbija se nalazi na začelju evropske lestvice sa pragom bogatstva od 20.518 evra godišnje. Turska ima još niži prag — svega 19.000 evra, a Rumunija 25.117 evra.

Međutim, kupovna moć može značajno izmeniti sliku. Na primer, dok je nominalni prag bogatstva u Turskoj 19.000 evra, niske cene omogućavaju da ta suma realno odgovara kupovnoj moći od oko 46.000 evra godišnje. U Srbiji, prag od 20.518 evra po kupovnoj moći zapravo vredi oko 30.000 evra, prema analizi zasnovanoj na podacima Eurostata.

Kupovna moć kao ključan korektiv

U Nemačkoj, domaćinstvo se smatra bogatim sa 93.000 evra godišnje, što ovu zemlju stavlja na sedmo mesto u Evropi po nominalnim iznosima. Ipak, zbog veće kupovne moći, bogati Nemci raspolažu većim realnim sredstvima od, na primer, Danaca ili Holanđana, što ih pozicionira na četvrto mesto po realnoj kupovnoj moći.

S druge strane, Srbija, Slovačka i Mađarska ostaju pri dnu evropske lestvice i kada se u obzir uzme kupovna moć. U Slovačkoj, prag bogatstva po kupovnoj moći iznosi 31.000 evra, dok je u Mađarskoj 33.000 evra.

Analiza i ekonomske implikacije

Maksin Šnajder, savetnica za upravljanje bogatstvom, ocenila je da se bogatstvo ne meri isključivo visinom primanja, već i onim što se tim iznosom može ostvariti. „Ako ekonomske razlike ostanu ovako velike, Evropa na duže staze neće moći da razvije zajedničko poimanje blagostanja“, rekla je Šnajder.

Ove razlike utiču na ekonomske politike i standard života širom kontinenta. Kao rezultat toga, zemlje sa nižom kupovnom moći suočavaju se sa većim izazovima u izgradnji srednje klase i smanjenju nejednakosti. Ekonomski jaz koji proizilazi iz različite kupovne moći dodatno komplikuje harmonizaciju fiskalnih politika unutar Evropske unije i šireg evropskog prostora.

Oko 90 dana boravka u Šengenu ostaje prepreka za vozače iz BiH, Srbije i regiona, najavljeni protesti od 14. septembra

Konzorcijum Logistika BiH, u saradnji sa reprezentativnim udruženjima drumskih prevoznika iz Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije, najavio je početak regionalnih protesta transportnog sektora 14. septembra na graničnim prelazima prema državama članicama Evropske unije. Blokada granica sa EU dolazi kao odgovor na aktuelna ograničenja boravka profesionalnih vozača iz zemalja Zapadnog Balkana u Šengenskoj zoni, gde je maksimalan dozvoljeni boravak 90 dana u okviru 180 dana, što prevoznici ocenjuju kao ključni problem za poslovanje.

Ograničenja boravka i posledice za transportne kompanije

Prema saopštenju Konzorcijuma Logistika BiH, vozači iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije suočavaju se sa privođenjima, deportacijama i zabranama ulaska zbog primene postojećih šengenskih pravila. Ova situacija, kako navode, negativno utiče na poslovanje transportnih kompanija i remeti lance snabdevanja između Zapadnog Balkana i država članica Evropske unije. Krajem avgusta, prevoznici iz regiona protestovali su ispred sedišta delegacija EU u svojim državama, zahtevajući konkretno i održivo rešenje ovog pitanja. Evropska komisija je tada poručila da “radi na rešenjima”, ali je istakla da šengenska pravila ostaju nepromenjena.

Odgovor Evropske komisije i stanje na granicama

Portparol Evropske komisije, Markus Lamert, izjavio je da sistem ulaska i izlaska (EES) ne uvodi nova pravila o dužini kratkotrajnog boravka. “Ono što EES radi jeste da omogućava bolje sprovođenje tih pravila. On čini transparentnijim ono što se dešava na našim granicama, doprinosi bezbednosti Evropske unije i zamenjuje pečatiranje pasoša na papiru, pošto digitalizuje sistem kontrole granica”, naveo je Lamert. Evropska unija, prema njegovim rečima, prati situaciju na Zapadnom Balkanu i održava kontakte sa poslovnim partnerima. Do sada je registrovano više od 180 miliona ulazaka i izlazaka na oko 1.500 graničnih prelaza, dok je zabeleženo oko 60.000 slučajeva odbijanja ulaska, uključujući više od 1.700 slučajeva koji se odnose na osobe koje predstavljaju pretnju po unutrašnju bezbednost EU.

Opcije za vozače i potencijalne posledice blokade

Prema informacijama Evropske komisije, postoje određene mogućnosti za podnošenje zahteva za dugoročnu vizu ili dozvolu boravka za sportiste i umetnike u turnejama, a u ograničenim slučajevima vozači mogu biti tretirani kao prekogranični radnici. Međutim, prevoznici ističu da ovakva rešenja nisu dovoljna za svakodnevno funkcionisanje transportnog sektora. Kao rezultat, najavljeno je da će blokada granica sa EU od 14. septembra uticati na tok robe i usluga, sa potencijalom za značajne ekonomske posledice po ceo region. Ograničenje od 90 dana boravka u Šengenu tako ostaje centralni izazov za transportni sektor Zapadnog Balkana i glavna tema aktuelnih pregovora sa evropskim institucijama.

Festival prima prijave do 19. oktobra, nagrade za najbolje kampanje biće dodeljene 20. novembra na Međunarodni dan deteta

Festival KAMPANJE SA SVRHOM, jedini festival društveno odgovorne komunikacije u Srbiji i regionu, otvorio je konkurs za šesto izdanje pod nazivom kampanje sa svrhom 2026. Prijave su otvorene do 19. oktobra za kompanije, institucije, fondacije, organizacije civilnog društva i agencije koje su realizovale kampanje tokom 2025. i 2026. godine. Priznanja za najbolje kampanje biće dodeljena 20. novembra, na Međunarodni dan deteta.

Tri kategorije za kampanje sa svrhom 2026

Ovogodišnji konkurs obuhvata tri glavne kategorije: YELLOW/SOCIAL, GREEN/ECO i RED/GENDER. Kategorija YELLOW/SOCIAL obuhvata kampanje usmerene na dobrobit dece, pojedinca, zajednice i društva. GREEN/ECO nagrađuje kampanje koje promovišu zaštitu životne sredine, klimatske promene i održivo korišćenje resursa, dok je RED/GENDER posvećena unapređenju rodne ravnopravnosti i položaju žena. Najbolje kampanje u svakoj kategoriji dobijaju priznanja Grand Prix, dok će najuspešnija kampanja u celokupnoj konkurenciji osvojiti Zlatni Grand Prix Festivala.

Održivost i odgovorna komunikacija

Festival kampanje sa svrhom 2026 teži da istakne značaj autentične i odgovorne komunikacije kao pokretača pozitivnih promena. Održivost je centralna tema, a u skladu sa 17 Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, naglasak je na ESG principima (ekološki, društveni i upravljački standardi). Komunikacija ne treba da se svodi samo na izveštavanje o rezultatima, već može da prethodi delovanju i otvara dijalog o ključnim društvenim i ekološkim pitanjima.

Stručni žiri i uticaj festivala

O kampanjama prijavljenim na konkurs odlučivaće stručni žiri koji čine predstavnici kompanija, fondacija, civilnog sektora, akademske zajednice, medija i međunarodni stručnjaci za odgovornu komunikaciju. Žirijem će predsedavati prof. dr Milica Kostić-Stanković, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Festival podstiče domaće tržište da se uskladi sa globalnim trendovima i profesionalnim standardima, ali uvažava i specifičnosti lokalnog okruženja. Kvalitet, relevantnost teme i dugoročna vrednost za zajednicu ključni su kriterijumi za ocenjivanje.

Društveni značaj i istorijat festivala

Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica festivala i inicijative Žute Patalone, istakla je da je festival inspiracija za kreiranje novih kampanja sa pozitivnim uticajem. Od osnivanja 2021. godine, festival je proširio fokus sa dobrobiti dece i pojedinaca na širi spektar tema važnih za ljude i planetu. Takođe, martovski stručni program WARM UP HUSH UP 2026 bavio se temama poput greenwashinga i greenhushinga, što dodatno širi polje društveno odgovorne komunikacije.

Važnost kampanja sa svrhom 2026 za poslovni sektor

Kampanje sa svrhom 2026 predstavljaju priliku za kompanije i organizacije da pokažu svoju posvećenost održivosti i društvenoj odgovornosti. Na taj način, festival doprinosi razvoju tržišta i afirmiše standarde koji su sve važniji i u globalnom poslovanju. Prijave su otvorene do 19. oktobra, a detaljne informacije dostupne su na zvaničnoj platformi festivala.