Prelazak na zimsko računanje vremena donosi više umora i razdražljivosti, upozorava doktorka iz Hitne pomoći.

Dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći u Beogradu istakla je da pomeranje sata može izazvati više saobraćajnih nezgoda i razdražljivost, posebno prvog radnog dana nakon prelaska na zimsko računanje vremena. Prema njenim rečima, iako ćemo u nedelju, 25. oktobra, kada se sat pomera sa 3 na 2 časa, spavati duže, već u ponedeljak možemo osetiti posledice te promene.

Kako pomeranje sata utiče na organizam

Prema rečima dr Ivane Stefanović, naš organizam je navikao na određeni ritam, a nagle promene, poput pomeranja sata, mogu ga poremetiti. Takođe, ona je objasnila da ćemo u nedelju biti odmorniji, ali već narednog dana mnogi mogu imati poteškoće sa snom i osećati se umornije. Zbog toga može doći do povećanog broja saobraćajnih nezgoda i više nervoze na poslu.

Zašto se osećamo umorno nakon pomeranja sata

– Realnost je da nasilno menjamo ritam na koji je organizam navikao, što radimo dva puta godišnje. Kada se to dogodi, promene su vidljive, jer organizmu treba vreme da se prilagodi, objasnila je dr Stefanović. Ona je naglasila da, iako ćemo biti odmorniji to prvo jutro, većina neće moći da zaspi u uobičajeno vreme. To znači da ćemo veče provesti duže budni, pa se umor može javiti već u ponedeljak.

Saveti za period nakon pomeranja sata

Dr Stefanović savetuje da u danima nakon pomeranja sata pokušamo da spustimo tenzije i budemo svesni da organizam prolazi kroz prilagođavanje. Ističe da je veoma važno da spavamo onoliko koliko je našem telu potrebno, jer nedostatak sna negativno utiče na zdravlje. Takođe, ona je naglasila da nije pristalica nasilnih promena vremena i podsetila da se sve češće predlaže ukidanje takve prakse. Pored toga, preporučuje da budemo posebno oprezni u saobraćaju i da obratimo pažnju na svoje raspoloženje i nivo stresa.

Pomeranje sata i saobraćajne nezgode

Pomeranje sata može dovesti do povećanog broja saobraćajnih udesa, posebno u ponedeljak nakon promene. Razlog za to leži u narušenom ritmu spavanja i povećanoj razdražljivosti. Dr Stefanović ističe da bi svako trebalo da bude svestan ovih promena i da se potrudi da dodatno pazi u saobraćaju, kao i da bude strpljiv sa sobom i drugima na poslu. Na kraju, doktorka zaključuje da je prilagođavanje organizma procesu koji se dešava dva puta godišnje, ali da možemo olakšati taj period ako obratimo pažnju na signale tela i pokušamo da smanjimo stres.

Na većini puteva u Srbiji kolovozi su suvi, ali vozačima se savetuje oprez na mostovima i mestima sa opalim lišćem. Teretnjaci na granici kod Batrovaca čekaju do osam sati.

Auto Moto Savez Srbije (AMSS) izdao je važno upozorenje svim vozačima zbog specifičnih uslova na putevima. Prema najnovijem saopštenju, iako su kolovozi na većini pravaca suvi, skrivena opasnost na putevima može predstavljati izazov, naročito na mostovima, prevojima i delovima puta prekrivenim opalim lišćem. Zbog toga se savetuje povećana pažnja tokom vožnje, posebno u ranim jutarnjim satima.

Saobraćaj u gradovima danas je umereniji nego radnim danima. Ipak, tokom prepodneva očekuje se pojačan broj vozila na izlazima iz gradova i na putevima koji vode ka izletištima i turističkim centrima. Ovo je karakteristično za dane vikenda kada se više građana odlučuje na kraća putovanja ili izlete.

Skrivena opasnost na putevima: Gde je najrizičnije

U saopštenju AMSS naglašava se da skrivena opasnost na putevima najviše preti na mestima gde je kolovoz vlažan, kao i na delovima prekrivenim lišćem. Ovi uslovi mogu uzrokovati smanjeno prianjanje guma i iznenadne proklizavanja vozila. Posebno su rizična mesta u senci, na mostovima i prevojima, gde se vlaga duže zadržava.

Vozačima se preporučuje da u ovakvim uslovima smanje brzinu i povećaju rastojanje u odnosu na druga vozila. Takođe, potrebno je izbegavati naglo kočenje ili oštre manevre, kako bi se sprečile potencijalne nezgode.

Stanje na naplatnim rampama i graničnim prelazima

Na naplatnim stanicama na autoputevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja vozila, što olakšava prolazak putnika i skraćuje vreme putovanja. Prema informacijama Uprave granične policije, na putničkim terminalima nema zadržavanja.

Međutim, teretna motorna vozila na graničnom prelazu Batrovci, na izlazu iz Srbije, suočavaju se sa ozbiljnim zastojima. Kamioni na ovom prelazu čekaju čak do osam sati, dok je na graničnom prelazu Rača zadržavanje oko 60 minuta. Na ostalim graničnim prelazima nema dužih čekanja.

Preporuke AMSS za bezbednu vožnju

AMSS još jednom apeluje na vozače da prilagode vožnju uslovima na putu, posebno na deonicama gde se može očekivati skrivena opasnost na putevima. Usporavanje i dodatna pažnja mogu sprečiti mnoge nezgode, posebno tokom jutarnjih sati kada su mostovi i delovi u senci najvlažniji.

Zbog povećanog saobraćaja prema izletištima i turističkim centrima, savetuje se i strpljenje, kao i pravovremeno informisanje o stanju na putu pre polaska. Pridržavanje saobraćajnih pravila i preporuka može doprineti bezbednijoj i prijatnijoj vožnji za sve učesnike u saobraćaju.

Topli dani i sunčani intervali zadržaće se do kraja oktobra, a meteorolog Ivan Ristić najavljuje zahlađenje početkom novembra.

Nakon kiše i zahlađenja, građani Srbije ponovo uživaju u prolećnim temperaturama usred jeseni. Prema najavama meteorologa, temperature širom zemlje danas dostižu oko 20 stepeni, a sunčani intervali dominiraju većim delom teritorije. Prolećne temperature u Srbiji zadržaće se još nekoliko dana, a zatim sledi promena vremena.

Jutra u većini mesta ostaju hladna, sa temperaturama između 5 i 10 stepeni, dok dnevne vrednosti danas i sutra mogu dostići i do 22 stepena, najviše na zapadu i jugozapadu zemlje. U Vojvodini, kao i zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, tokom noći ka nedelji moguće su prolazne slabe padavine, ali se veća količina kiše do kraja oktobra ne očekuje.

Prolećne temperature u Srbiji traju do kraja meseca

Kako ističe meteorolog Ivan Ristić, danas se beleže najviše temperature u narednih desetak dana. “Temperature će biti oko 20 stepeni u većini krajeva. Između subote i nedelje očekuje se prolazak hladnog fronta, što će doneti nešto više oblaka i pad temperature. U nedelju će maksimalna temperatura biti oko 15 stepeni, ali će jutra ostati hladna,” navodi Ristić.

U ostatku zemlje, osim regija sa prolaznom kišom, vreme će biti malo do umereno oblačno, sa dužim sunčanim periodima. U nekim delovima moguća je jutarnja magla, dok će danju biti prijatno toplo. Kako navodi Ristić, trend malo padavina i povremenih sunčanih dana mogao bi se zadržati do kraja meseca.

Kada stiže zahlađenje i šta očekuju ljubitelji snega

Početkom novembra prema rečima Ivana Ristića dolazi ozbiljnije zahlađenje sa severoistoka. “Sledeće nedelje temperature će se kretati između 15 i 20 stepeni, ali početkom novembra stiže hladniji talas. Maksimalne vrednosti padaju na 10 do 15 stepeni, a jutarnje temperature na nula do pet stepeni. Ako zahlađenje prati i visinski ciklon, mogu se očekivati prve snežne padavine na planinama, dok će u nižim predelima povremeno padati kiša,” objasnio je Ristić.

On je dodao da bi ova zima mogla biti prosečno hladna, a najviše snega se očekuje tokom januara, upravo u vreme školskog raspusta. “Januar će biti snežni mesec, posebno na planinama, gde će deca moći da uživaju u snežnim radostima,” naglašava Ristić. Jesen, prema njegovim rečima, protiče u skladu sa kalendarom, sa malo padavina i dominantno kontinentalnom klimom.

Pored toga, kiša se u narednih deset dana očekuje samo povremeno i to uglavnom na severu i zapadu zemlje. Ostatak Srbije može računati na pretežno sunčane dane i blage temperature do kraja oktobra. Na taj način prolećne temperature u Srbiji donose još nekoliko prijatnih dana pre dolaska pravih novembarskih hladnoća.