Mnoge žene biraju granolu kao zdrav jutarnji obrok, ali njen sastav može iznenaditi količinom šećera i masti.

Granola za doručak postala je izuzetno popularna među ženama koje žele brz, ali hranljiv početak dana. Međutim, poslednjih meseci u Beogradu, nutricionisti i kardiolozi upozoravaju da granola može biti izvor skrivenih šećera i zasićenih masti. Zbog toga je važno znati šta zapravo unosite svakog jutra.

Zapravo, iako granola sadrži zdrave sastojke poput ovsenih pahuljica, semenki i orašastih plodova, često joj se dodaju sirupi, ulja i šećeri. Pre svega, takvi dodaci mogu značajno povećati kalorijsku i šećernu vrednost obroka.

Granola za doručak i količina šećera u pakovanjima

Prema rečima Šile Sahni, poznate kardiološkinje, “neke vrste granole za doručak zapravo više podsećaju na izmrvljeni kolač nego na zdravu užinu”. Ona ističe da samo jedna šolja određene kupovne granole može sadržati čak 24 grama šećera. Takođe, Američko udruženje za srce savetuje ženama da dnevni unos dodatog šećera ne prelazi 25 grama.

Zbog toga, jedna porcija može preći skoro ceo preporučeni dnevni maksimum. Osim toga, visok unos šećera povećava rizik od povišenih triglicerida, inflamacije i dijabetesa tipa 2. Važno je znati da se ukupni i dodati šećeri razlikuju, pa je neophodno pažljivo čitati deklaraciju proizvoda.

Ulje i so u granoli: skriveni rizici za srce

Pored šećera, proizvođači često koriste kokosovo ili palmino ulje da bi granola bila hrskava. Međutim, ova ulja sadrže mnogo zasićenih masti koje mogu povisiti LDL holesterol. Kao rezultat, Američko udruženje za srce preporučuje ženama da dnevno ne unose više od 13 grama zasićenih masti. Pored toga, granola često sadrži i veću količinu soli radi ukusa, što može doprineti povišenom krvnom pritisku.

Zapravo, čak i mala količina granole može imati nekoliko stotina kalorija zbog orašastih plodova, semenki i sušenog voća. S druge strane, lako je sipati veću porciju nego što je preporučeno, što dodatno povećava unos kalorija.

Kako odabrati pravu granolu za doručak

Ipak, nije neophodno potpuno izbaciti granolu za doručak iz svakodnevne rutine. Najvažnije je obratiti pažnju na sastav. Stručnjaci savetuju da birate granolu koja sadrži najviše 5 do 7 grama dodatog šećera po porciji. Ako su šećer ili sirup među prva tri sastojka, bolje je potražiti drugi proizvod.

Osim toga, prednost dajte granolama sa celim ovsenim pahuljicama, jer sadrže beta-glukan koji pomaže u snižavanju LDL holesterola. Pre svega, dobra granola treba da ima najmanje 5 grama vlakana po porciji. Takođe, poželjno je da sadrži značajan udeo orašastih plodova i semenki. Kada je reč o mastima, birajte proizvode sa maslinovim uljem ili sa prirodnim mastima iz orašastih plodova, umesto kokosovog ili palminog ulja.

Na kraju, pažljivo čitanje deklaracije i kontrola veličine porcije mogu učiniti granolu za doručak zaista zdravim izborom. Tako ćete svom srcu obezbediti potrebnu zaštitu, a sebi uživanje bez griže savesti.

Žene sa učestalim hrkanjem i poremećenim snom izložene su većem riziku od oštećenja vida zbog glaukoma.

Hrkanje i loš san mogu povećati rizik od glaukoma kod žena, pokazala su nedavna istraživanja. Žene koje se često bude umorne, primećuju prekide disanja ili hrču tokom noći, posebno su izložene ovom riziku. Na brojnim klinikama širom sveta stručnjaci su proučavali uticaj kvaliteta sna na zdravlje očiju. Takođe, poslednji podaci otkrivaju da loš san može imati značajne posledice po vid, a naročito kod žena sa simptomima opstruktivne apneje.

Kako hrkanje i loš san mogu uticati na razvoj glaukoma

Pre svega, dr Ana Petrović, specijalista oftalmologije, ističe važnost ranog prepoznavanja simptoma. “Žene koje primete da često hrču ili se bude sa osećajem gušenja ne treba da zanemare ove znakove”, kaže ona. Naime, kod opstruktivne apneje mišići gornjih disajnih puteva se opuštaju i time otežavaju disanje. Kao rezultat, tokom noći dolazi do pada nivoa kiseonika u krvi. Štaviše, istraživanja pokazuju da žene koje spavaju na leđima ili imaju povišen očni pritisak imaju dodatno povećan rizik od razvoja glaukoma. Glaukom je poznat kao “tihi kradljivac vida” jer se razvija neprimetno i bez ranih simptoma.

Hrkanje i loš san mogu povećati rizik od glaukoma kod žena: važnost redovnih pregleda

Zapravo, britanska studija na više od 400.000 ljudi pokazala je da loš san, uključujući česta buđenja, hrkanje i dnevnu pospanost, povećava rizik od glaukoma za 11 do 13 procenata. Ipak, stručnjaci napominju da ova povezanost ne znači da će svaka žena sa lošim snom razviti glaukom. Međutim, važno je obratiti pažnju na kvalitet sna i simptome. Osim toga, žene koje osećaju izraženu pospanost, imaju jutarnje glavobolje ili bivaju upozorene na prestanke disanja tokom sna, trebalo bi da se obrate lekaru. Oftalmološki pregled sa merenjem očnog pritiska i kontrolom vidnog polja može pomoći u ranom otkrivanju problema. “Ako postoji porodična istorija glaukoma ili izražena kratkovidost, savetujem češće kontrole”, preporučuje dr Petrović. Na kraju, žene koje primećuju hrkanje ili umor tokom dana ne treba da ignorišu ove simptome. Kvalitetan san je važan ne samo za dobro raspoloženje, već i za očuvanje zdravlja očiju.

Nove studije pokazuju da navike i okruženje igraju veću ulogu za zdravlje žena od samog trajanja sna.

Japanke spavaju manje od 8 sati svake noći, ali i dalje žive duže i zdravije od žena u mnogim drugim državama. Nedavno međunarodno istraživanje analiziralo je navike spavanja i zdravlja skoro 5.000 odraslih iz 20 zemalja. Istraživači su želeli da utvrde koji faktori zaista utiču na dugovečnost i kvalitet života žena. Pre svega, otkrili su da prosečna žena u Japanu spava samo oko 6 sati i 18 minuta. Ipak, Japan je poznat po najdužem životnom veku i najnižoj stopi gojaznosti među razvijenim zemljama.

Kako kultura i svakodnevica utiču na zdravlje Japanki

Međutim, stručnjaci napominju da samo trajanje sna nije presudno za zdravlje. Važno je kako se navike spavanja uklapaju u ritam života i kulturu jedne zemlje. Takođe, žene koje usklade svoj san sa okruženjem imaju manje stresa i bolje zdravlje. „Ljudi čiji san prati društvene norme pokazuju bolje rezultate u očuvanju zdravlja“, izjavio je glavni autor studije dr Hiroši Tanaka. Osim toga, istraživači su uporedili podatke iz Francuske, gde žene spavaju skoro 8 sati, sa Japanom i drugim zemljama. Rezultati su pokazali da manje sna ne znači nužno više bolesti ili kraći život.

Večernje rutine i društvene veze kao izvor snage

Štaviše, Japanke često koriste večernje tople kupke i kratke dremke tokom dana. Ove navike pomažu u opuštanju i popravljanju kvaliteta sna. Pored toga, jake društvene veze i osećaj pripadnosti zajednici dodatno doprinose zdravlju. Na taj način, iako spavaju kraće, Japanke uspevaju da održe visok nivo energije i vitalnosti. Ipak, istraživači ističu da manje sna nije preporuka za sve žene. Na dug život utiče i ishrana, fizička aktivnost, dostupnost zdravstvene zaštite i kvalitet međuljudskih odnosa.

Nije svaka formula univerzalna: slušajte svoje telo

Na kraju, studija naglašava da navike kao što su Japanke spavaju manje od 8 sati proizlaze iz specifičnog kulturnog okruženja. Zbog toga, žene koje se bude umorne ili su pospane tokom dana treba da pokušaju da produže vreme odmora. Ako osećate hroničan umor ili probleme sa koncentracijom, potrebno je da prilagodite svoje navike. Konačno, svaka žena treba da osluškuje svoje telo i pronađe ritam sna koji joj najviše prija. Prilagodite život svakodnevnim obavezama, stresu i potrebama, a ne samo prosečnim statistikama iz drugih država.