RHMZ najavljuje pretežno sunčane dane i vrlo malo padavina do kraja oktobra, uz jutarnju maglu u pojedinim delovima zemlje.

Prema najnovijoj prognozi RHMZ do kraja oktobra, Srbiju očekuju pretežno sunčani dani i nešto niže jutarnje temperature, sa vrlo malo padavina. Jutros je zabeleženo osetno sveže vreme širom zemlje, a najniža temperatura izmerena je na severu Vojvodine i u planinskim predelima poput Kopaonika, gde je u 8 sati bilo svega 1 stepen iznad nule.

Najhladniji regioni ovog jutra uključuju “srpski Sibir”, dok su Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad i Sombor imali temperature između 10 i 12 stepeni. Pored toga, najtopliji je bio Negotin sa 12 stepeni, a Kraljevo, Kruševac i Aleksinac izmerili su po 10 stepeni.

Jutarnja magla i slab vetar u više regiona

Kako navodi Republički hidrometeorološki zavod, jutarnja magla primećena je ponegde u Bačkoj, Sremu, zapadnoj Srbiji, Šumadiji i na širem području Beograda. Tokom dana biće pretežno sunčano, dok se na jugozapadu, jugu i jugoistoku zemlje očekuje promenljivo oblačno vreme. Na Pešteru je tokom jutra moguća slaba kiša, ali se razvedravanje očekuje od sredine dana. Vetar će biti slab do umeren, povremeno jak na istoku Srbije, ali će posle podne slabiti i okrenuti na istočni i jugoistočni pravac.

Najviša dnevna temperatura kretaće se između 15 i 20 stepeni, dok se lokalno u subotu, 24. oktobra, očekuje do 22 stepena. Već sutra se predviđa slab jutarnji, prizemni mraz u pojedinim delovima zemlje.

Prognoza padavina do kraja oktobra

Kada je reč o padavinama, količina kiše do kraja oktobra biće vrlo mala. U subotu uveče i tokom noći ka nedelji, prema prognozi RHMZ do kraja oktobra, moguće su prolazne slabe padavine na području Vojvodine, zapadne i jugozapadne Srbije. U ponedeljak, 26. oktobra, kiša se očekuje samo na severu Bačke i Banata, dok bi od četvrtka, 29. oktobra, do kraja meseca ponegde mogla pasti slaba kiša i u ostalim krajevima.

Van navedenih regiona, vreme će biti malo do umereno oblačno, sa dužim sunčanim intervalima i lokalnom pojavom jutarnje magle. Dnevne temperature ostaju u rasponu od 15 do 20 stepeni.

Preporuke za građane i značaj prognoze

Zbog učestale jutarnje magle, posebno na području Beograda i drugih regiona, vozačima i pešacima savetuje se dodatna opreznost tokom ranih sati. Takođe, slab mraz i niske temperature u pojedinim delovima zemlje mogu uticati na poljoprivredne i druge aktivnosti na otvorenom.

Na kraju, RHMZ do kraja oktobra ističe da će vreme uglavnom biti stabilno, bez većih padavina i sa prijatnim dnevnim temperaturama, što pogoduje planiranju aktivnosti na otvorenom. Ipak, građani bi trebalo da obrate pažnju na kratkotrajne promene vremena i pojavu magle, naročito tokom jutarnjih sati.

Doktorka Dragana Milošević ističe važnost prevencije gojaznosti kod dece i apeluje na veće uključivanje roditelja.

Problem gojaznost kod dece postaje sve izraženiji, posebno u periodu kada se obeležava mesec pravilne ishrane. Prema rečima načelnice opšte medicine Doma zdravlja Voždovac, dr Dragana Milošević, mladi sve češće biraju fast food umesto zdrave užine, što ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje. U svojoj izjavi, ona naglašava da je oktobar mesec kada treba dodatno skrenuti pažnju na značaj pravilnih navika u ishrani.

Naime, dr Milošević je istakla da je prevencija gojaznosti ključna, jer nezdrava ishrana može dovesti do razvoja dijabetesa i hipertenzije kod mladih. “Naše savetovalište radi svaki dan, tako da naši pacijenti mogu da dobiju savete o ishrani, da se mere i prate svoj napredak”, navela je dr Milošević. Dodala je da je brz način života jedan od razloga što mladi često posežu za brzom hranom umesto zdravih obroka.

Uticaj brzog načina života na gojaznost kod dece

Zbog užurbanog tempa, roditelji i deca često biraju praktična rešenja, a fast food postaje svakodnevica. Međutim, kako ističe dr Milošević, tri osnovna obroka i dve užine dnevno, uz fizičku aktivnost, predstavljaju osnovu za zdravo odrastanje dece. Pored toga, ona naglašava da sport i šetnje treba da budu deo dnevne rutine svakog deteta.

Takođe, poseban apel upućuje roditeljima, posebno majkama. “Majke moraju da se posvete ishrani dece, jer ništa lepše od toga da majka spremi obrok koji dete ponese u školu. Naravno, ponekad je u redu konzumirati fast food, ali zdrava užina ipak treba da bude prioritet”, rekla je dr Milošević.

Uloga roditelja u prevenciji gojaznosti kod dece

Roditelji imaju ključnu ulogu u usvajanju zdravih navika kod dece. Pre svega, važno je da budu uključeni u planiranje i pripremu obroka, ali i da svojim primerom pokažu koliko je bitno voditi računa o zdravlju. Štaviše, uz podršku savetovališta, roditelji mogu da se informišu i dobiju praktične savete o pravilnoj ishrani.

Na kraju, prevencija gojaznosti kod dece nije samo zdravstveno, već i društveno pitanje. Zbog toga je neophodno zajedničko delovanje porodice i zdravstvenih ustanova, kako bi deca stekla navike koje će ih pratiti tokom celog života. Briga o ishrani i fizičkoj aktivnosti ne završava se samo na savetima, već zahteva svakodnevnu posvećenost svih članova porodice.

Stručnjak objašnjava kako razlikovati anksioznost od stresa i upozorava da se lekovi ne uzimaju na svoju ruku

Razlika između anksioznosti i stresa često stvara zabunu kod mnogih ljudi, ali prema rečima psihoterapeuta Jovane Stanisavljević, postoji jasna granica između ova dva pojma. Ona ističe da je stres uglavnom reakcija na određeni problem ili pritisak, dok je anksioznost osećaj straha ili napetosti koji može trajati dugo, čak i kada nema direktnog uzroka.

Gostujući u jutarnjem programu, Stanisavljević je objasnila da ljudi svakodnevno doživljavaju stres, ali da se intenzitet menja u zavisnosti od situacija i ljudi sa kojima su u kontaktu. “Stres imamo svaki dan, nekad u manjem, nekad u većem intenzitetu. Na to utiču ljudi i situacije koje ne mogu da se predvide”, naglasila je ona.

Glavna razlika između anksioznosti i stresa

Prema njenim rečima, anksioznost i stres se razlikuju i po posledicama na telo i svakodnevni život. Anksioznost se najčešće javlja kao briga, strah ili telesna senzacija, posebno kada telo ne može da izdrži pritisak. Stanisavljević dodaje da anksioznost može crpeti energiju i otežavati obavljanje svakodnevnih obaveza. “Anksioznost nas crpi, ne dozvoljava nam da vodimo normalan život”, istakla je psihoterapeut.

Takođe, ona napominje da ljudi često brkaju ova dva stanja jer oba mogu izazvati osećaj nelagodnosti i napetosti. Međutim, stres obično ima poznat uzrok i traje dok se problem ne reši, dok kod anksioznosti razlog nije uvek jasan.

Kada potražiti pomoć i zašto ne uzimati lekove na svoju ruku

Psihoterapeut Stanisavljević upozorava da, bez obzira na intenzitet anksioznosti ili stresa, lekove nikako ne treba uzimati bez stručnog nadzora. “Mnogo je načina da to regulišemo”, kaže ona, ali naglašava da samoinicijativno uzimanje terapije može dovesti do dodatnih problema.

Zbog toga je važno, ako se osećate iscrpljeno ili imate telesne senzacije koje remete svakodnevni život, obratiti se stručnjaku. Prvi korak ka regulaciji ovih stanja jeste prepoznavanje razlike između anksioznosti i stresa i traženje adekvatne podrške.

Na taj način, pravovremena reakcija može sprečiti da anksioznost ili stres ozbiljnije utiču na kvalitet života. Pre svega, stručna pomoć i jasno razlikovanje ovih stanja doprinose boljem razumevanju sopstvenih osećanja i efikasnijem suočavanju sa izazovima svakodnevice.