Stručnjak objašnjava kako razlikovati anksioznost od stresa i upozorava da se lekovi ne uzimaju na svoju ruku

Razlika između anksioznosti i stresa često stvara zabunu kod mnogih ljudi, ali prema rečima psihoterapeuta Jovane Stanisavljević, postoji jasna granica između ova dva pojma. Ona ističe da je stres uglavnom reakcija na određeni problem ili pritisak, dok je anksioznost osećaj straha ili napetosti koji može trajati dugo, čak i kada nema direktnog uzroka.

Gostujući u jutarnjem programu, Stanisavljević je objasnila da ljudi svakodnevno doživljavaju stres, ali da se intenzitet menja u zavisnosti od situacija i ljudi sa kojima su u kontaktu. “Stres imamo svaki dan, nekad u manjem, nekad u većem intenzitetu. Na to utiču ljudi i situacije koje ne mogu da se predvide”, naglasila je ona.

Glavna razlika između anksioznosti i stresa

Prema njenim rečima, anksioznost i stres se razlikuju i po posledicama na telo i svakodnevni život. Anksioznost se najčešće javlja kao briga, strah ili telesna senzacija, posebno kada telo ne može da izdrži pritisak. Stanisavljević dodaje da anksioznost može crpeti energiju i otežavati obavljanje svakodnevnih obaveza. “Anksioznost nas crpi, ne dozvoljava nam da vodimo normalan život”, istakla je psihoterapeut.

Takođe, ona napominje da ljudi često brkaju ova dva stanja jer oba mogu izazvati osećaj nelagodnosti i napetosti. Međutim, stres obično ima poznat uzrok i traje dok se problem ne reši, dok kod anksioznosti razlog nije uvek jasan.

Kada potražiti pomoć i zašto ne uzimati lekove na svoju ruku

Psihoterapeut Stanisavljević upozorava da, bez obzira na intenzitet anksioznosti ili stresa, lekove nikako ne treba uzimati bez stručnog nadzora. “Mnogo je načina da to regulišemo”, kaže ona, ali naglašava da samoinicijativno uzimanje terapije može dovesti do dodatnih problema.

Zbog toga je važno, ako se osećate iscrpljeno ili imate telesne senzacije koje remete svakodnevni život, obratiti se stručnjaku. Prvi korak ka regulaciji ovih stanja jeste prepoznavanje razlike između anksioznosti i stresa i traženje adekvatne podrške.

Na taj način, pravovremena reakcija može sprečiti da anksioznost ili stres ozbiljnije utiču na kvalitet života. Pre svega, stručna pomoć i jasno razlikovanje ovih stanja doprinose boljem razumevanju sopstvenih osećanja i efikasnijem suočavanju sa izazovima svakodnevice.

Dve naučne analize pokazuju da su visoke temperature ovog leta dovele do rekordnog broja smrtnih slučajeva na kontinentu.

Prema rezultatima dve studije, vrućine u Evropi tokom ovog leta prouzrokovale su više od 50.000 smrtnih slučajeva, što predstavlja najviši broj u ovom veku. Istraživanja obuhvataju 854 grada u Evropskoj uniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Norveškoj i Švajcarskoj, gde živi oko 40 odsto stanovništva 30 evropskih zemalja. Ove analize donose zabrinjavajuće podatke o posledicama klimatskih promena na zdravlje stanovništva.

Prema rezultatima studija objavljenih u akademskom časopisu “Nature Health”, oko 32.000 smrtnih slučajeva direktno je povezano sa klimatskim promenama i ekstremnim toplotnim talasima koji su pogodili Evropu tokom ovog leta. Gotovo trećina preminulih stradala je tokom toplotnog talasa krajem juna, kada su zabeleženi brojni temperaturni rekordi širom kontinenta.

Detalji o uticaju vrućina na stanovništvo

Stariji od 85 godina činili su približno polovinu svih preminulih tokom vrućina u Evropi, dok je među žrtvama bilo i oko 6.000 osoba mlađih od 65 godina. Naučnici su istakli da su zabeležili i više od 800 dodatnih smrtnih slučajeva među osobama starosti između 20 i 44 godine. Ove brojke pokazuju da posledice ekstremnih temperatura pogađaju sve starosne grupe, ali najviše ugrožavaju stariju populaciju.

Studije otkrivaju dugoročne trendove

Jedna od studija analizirala je period od 2000. do 2025. godine i utvrdila ukupno 430.000 smrtnih slučajeva u vezi sa vrućinama, pri čemu je oko polovine njih pripisano klimatskim promenama. Ove brojke naglašavaju rastući uticaj promena klime na zdravlje ljudi u Evropi. Leto koje je nedavno prošlo označeno je kao najteže do sada po broju preminulih uzrokovanih visokim temperaturama, značajno premašujući prethodne rekorde iz 2022. i 2003. godine.

Vodeća autorka studije, istraživač ekstremnih vremenskih uslova sa Imperial koledža u Londonu, izjavila je da su rezultati ovogodišnjih analiza pokazali zabrinjavajući trend kada su u pitanju vrućine u Evropi. Očekuje se da će slične studije u budućnosti pružiti još preciznije podatke i doprineti razumevanju uticaja klimatskih promena na javno zdravlje.

Pored toga, stručnjaci upozoravaju da je potrebno razvijati mere prevencije i zaštite najugroženijih grupa stanovništva kako bi se smanjile posledice budućih toplotnih talasa. Iako su rezultati studija zabrinjavajući, ovakve analize pomažu u identifikaciji rizika i planiranju javnozdravstvenih intervencija.

Prema procenama, Ekspo 2027 u Beogradu može doneti 9,07 milijardi evra nove vrednosti i 359.000 radnih mesta do 2037.

Međunarodna specijalizovana izložba Ekspo 2027 u Beogradu najavljena je kao jedan od najvećih državnih i ekonomskih projekata u novijoj istoriji Srbije. Prema procenama ekonomske studije, Ekspo 2027 u Beogradu može doneti čak 9,07 milijardi evra nove vrednosti za privredu Srbije do 2037. godine, a otvaranje 359.000 radnih mesta procenjuje se kao ključni benefit ovog događaja.

Očekuje se da će Ekspo 2027 u Beogradu biti događaj broj jedan u svetu sledeće godine, sa velikim uticajem na ubrzani privredni rast i transformaciju infrastrukture. U ekonomskim analizama ovakav događaj se često naziva kapitalnim šokom, jer može dugoročno uticati na razvoj zemlje. Planirano je da ukupni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2027. dostigne 100 milijardi evra. Takođe, tokom tri meseca održavanja izložbe u Beogradu očekuje se dolazak oko 1,65 miliona stranih posetilaca, dok bi više od 1,13 miliona trebalo da budu višednevni gosti.

Detalji investicija i ekonomski efekti Ekspo 2027 u Beogradu

Studija konsultantske kuće “Louis Berger Adria” pokazuje da bi Ekspo 2027 u Beogradu mogao generisati 9,07 milijardi evra nove vrednosti za domaću privredu, merene bruto dodatom vrednošću, do 2037. godine. Očekuje se da će samo od poreskih prihoda državni budžet prihodovati 3,84 milijarde evra, a procenjuje se i 359.000 novih radnih mesta izraženih kroz metodologiju ekvivalenta pune zaposlenosti (FTE).

Od ukupnog iznosa investicija, oko dve milijarde evra činiće javna ulaganja, dok se 1,84 milijarde evra očekuje iz privatnog sektora. Ekonomska isplativost javnih investicija ocenjena je kao izuzetno visoka, jer se predviđa da će svaki uloženi dinar iz javnih sredstava generisati 1,91 dinar poreskih prihoda. Ovakva dinamika investicija oslanja se na rast domaće tražnje kroz povećanje životnog standarda i kapitalna ulaganja u infrastrukturu, za šta je planirano izdvajanje oko sedam odsto BDP-a.

Brojke koje prate Ekspo 2027 u Beogradu

Tokom izložbe očekuje se ukupan broj od 4,1 milion gostiju, od čega će 1,65 miliona biti strani posetioci. Više od 1,13 miliona gostiju planira se da će boraviti više dana u Srbiji tokom trajanja izložbe. Dugoročni značaj Ekspa ogleda se i u nasleđu koje ostaje – izgradnja Nacionalnog stadiona, novi sajamski prostor i ulaganja u kulturu. U najkonzervativnijem scenariju, čak i uz 30 odsto manji broj stranih posetilaca i 10 odsto nižu turističku potrošnju, projekat bi i dalje mogao doneti 7,87 milijardi evra nove vrednosti i više od 3,16 milijardi evra poreskih prihoda.

Očekivani uticaj na srpsku privredu i društvo

Pre svega, Ekspo 2027 u Beogradu vidi se kao ključna tačka za ubrzani ekonomski rast Srbije. Veća stopa rasta može direktno rezultirati većom proizvodnjom, rastom prihoda, novim investicijama i velikim brojem otvorenih radnih mesta. Pored toga, značajni infrastrukturni projekti, kao što su izgradnja stadiona i sajamskog prostora, ostaju kao trajna vrednost za buduće generacije. Kako navodi studija, održavanje izložbe i njeno nasleđe mogu doprineti održivom dugoročnom rastu zasnovanom na domaćoj tražnji i investicijama.

Konačno, organizacija Ekspo 2027 u Beogradu može postaviti Srbiju u sam vrh najbrže rastućih ekonomija Evrope, stvarajući uslove za novi privredni i društveni zamah u narednim godinama.