Smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto važiće do 13. septembra, administrativna cena BMB95 benzina je 205 dinara po litru

Vlada Srbije donela je odluku da produži važenje mere „manja akciza na gorivo“ do 13. septembra. Akcize na naftne derivate biće privremeno smanjene za 20 odsto u odnosu na redovni iznos, potvrdilo je Ministarstvo finansija. Privremeni iznosi akciza do 13. septembra iznose 61,24 dinara za olovni benzin, 57,60 dinara za bezolovni benzin i 59,23 dinara za dizel gorivo po litru.

U prethodnom periodu, smanjenje akciza na gorivo važilo je do 6. septembra. Odluka o smanjenju akciza doneta je zbog povećanja proizvođačkih cena naftnih derivata, izazvanih rastom cene sirove nafte na svetskom tržištu. Iako je smanjenje akciza imalo za cilj stabilizaciju tržišta, administrativne cene goriva ostale su na rekordnim nivoima. Na dan donošenja odluke, cena BMB95 benzina iznosi 205 dinara po litru, dok evrodizel košta 234 dinara po litru.

Detalji o iznosima akciza i prethodnim merama

Tokom 2026. godine Vlada Srbije je u više navrata produžavala privremeno smanjenje iznosa akciza. Od 13. marta do 10. aprila akciza je bila manja 20 odsto, pri čemu se za bezolovni benzin plaćalo 57,60 dinara po litru, a za dizel 59,23 dinara. Nakon toga, od 10. aprila, akciza je dodatno smanjena na ukupno 25 odsto ispod zakonskog maksimuma, pa su iznosi iznosili 54 dinara za benzin i 55,53 dinara za dizel.

Kasnije tokom godine, Vlada je više puta menjala iznose i trajanje smanjenja, zavisno od situacije na tržištu. Od 22. juna popust na akcizu smanjen je na 12,5 odsto, što je dovelo do iznosa od 64,80 dinara za benzin i 66,64 dinara za dizel. Poslednja odluka, pre trenutnog produženja, bila je smanjenje od 10 odsto do 19. jula, nakon čega je akciza vraćena na 20 odsto manje od redovne vrednosti.

Uticaj smanjenja akciza na cenu goriva i tržište

Smanjenje akciza na gorivo predstavlja vanrednu meru za stabilizaciju tržišta i ograničavanje rasta cena. Međutim, tokom avgusta i početka septembra, administrativna cena goriva nastavila je da raste, uprkos umanjenju akciza. Cena BMB95 benzina dosegnula je 205 dinara po litru, dok je evrodizel dostigao 234 dinara. Ove cene odražavaju globalna kretanja na tržištu sirove nafte, kao i povećane troškove uvoza i proizvodnje.

Kao rezultat, privreda i građani Srbije nastavljaju da osećaju pritisak visokih cena goriva u svakodnevnim troškovima. Ipak, zahvaljujući produženju smanjenja akciza, direktno opterećenje na potrošače je nešto ublaženo u odnosu na iznos koji bi bio primenjen prema punoj akciznoj stopi.

Vlada Srbije privremeno ograničila trgovačke marže i rabate, Delez zatvorio 25 prodavnica i obustavio investicije

Ahold Delhaize pokrenuo je arbitražu protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) zbog ograničenja trgovačkih marži na 20 odsto. Tribunal je formiran 4. avgusta 2026. godine, a predmet spora su regulatorne mere uvedene od strane Vlade Srbije u septembru 2025. godine, uključujući ograničenje marži na oko 20.000 proizvoda. Uredba je prestala da važi 1. marta ove godine, ali je Delez Srbija saopštila da je zbog primene tih mera kompanija zabeležila značajne gubitke i bila primorana da zatvori 25 prodavnica.

Prema zvaničnim podacima, kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto. Samo četiri meseca primene uredbe u 2025. godini dovela su do gubitaka, dok je ograničenje marži uticalo na više od 85 odsto prihoda Delhaize Serbia. Kao rezultat toga, kompanija je obustavila investicije planirane za 2026. godinu i došlo je do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji.

Detalji arbitraže i sastav tribunala

ICSID arbitražu vodi tribunal čiji je predsednik Kavinder Bul iz Singapura. Inicijator arbitraže, kompanija Ahold Delhaize, izabrao je američkog pravnika D. Brajana Kinga, dok je Srbija imenovala švajcarsko-argentinskog profesora Horhea E. Vinualesa sa Univerziteta Kembridž. Kompaniju Ahold Delhaize zastupa advokatska kancelarija „De Brauw Blackstone Westbroek“ iz Amsterdama, dok pravni tim Srbije predvodi Državno pravobranilaštvo uz podršku kancelarija „Curtis, Mallet-Prevost, Colt i Mosle“, „Mihaj, Ilić i Milanović“ i „Gecić law“.

U timu Srbije učestvuju i profesori Univerziteta u Beogradu Dušan Popović i Marko Jovanović. Arbitraža pred ICSID-om ima za cilj da utvrdi da li je Srbija prekršila Bilateralni investicioni sporazum sa Holandijom, s obzirom na privremeno ograničenje marži i njegov uticaj na poslovanje kompanije Delhaize Serbia.

Regulatorne mere i reakcije privrede

Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. godine na maksimalnih 20 odsto za oko 20.000 proizvoda, uključujući osnovne životne namirnice, hemiju i higijenu. Takođe, of-rabat je ograničen na 10 odsto, logistički rabat na tri odsto, a naknada za manjak i otpis robe na jedan odsto. Trgovinski lanci morali su da dostavljaju cenovnike Ministarstvu, što je dodatno povećalo regulatorni pritisak.

Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, izjavila je da uredba nije bila usmerena protiv stranih lanaca, ali da Srbija zahteva fer tretman, kao što ga imaju kompanije u Evropskoj uniji. „Želimo da nas tretiraju na adekvatan način, da zarade, ali postoje određene granice“, navela je ministarka.

Implikacije arbitraže za investicionu klimu

Kompanija Ahold Delhaize navela je da arbitražni korak nije preduzela olako, već nakon neuspešnog pokušaja dijaloga sa srpskim vlastima. Prema njihovom saopštenju, dugoročna investiciona klima u Srbiji može biti ugrožena ukoliko se ne pronađe uravnoteženo rešenje koje odgovara i potrošačima i privredi. Sa druge strane, Vlada Srbije ističe da uredba više nije na snazi i da planira donošenje novih zakona koji će urediti tržište na održiv način.

Ova arbitraža je važan test za odnose Srbije sa stranim investitorima, posebno u sektoru maloprodaje i trgovine. Ishod postupka pred ICSID-om mogao bi imati dugoročne posledice na investicionu reputaciju zemlje.

Hrvatska beleži snažan rast industrije, dok Srbija istovremeno beleži pad od 2,3 odsto, najviše zbog energetskog sektora

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj porasla je za 7,2 odsto u julu 2026. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske (DZS), mesečni rast, odnosno poređenje sa junom, iznosi 3,9 odsto prema sezonski i kalendarski prilagođenim rezultatima. Ovi pokazatelji pozicioniraju Hrvatsku kao lidera u industrijskom rastu u regionu, posebno u poređenju sa Srbijom gde je, prema svežim podacima, industrijska proizvodnja u julu pala 2,3 odsto na godišnjem nivou.

Detaljna analiza rasta industrijske proizvodnje u Hrvatskoj

Najveći godišnji rast u Hrvatskoj ostvaren je u segmentu proizvodnje intermedijarnih proizvoda, sa povećanjem od 16,6 odsto. Proizvodnja energije porasla je čak 9,1 odsto, dok su netrajni proizvodi za široku potrošnju zabeležili rast od 1,7 odsto. S druge strane, proizvodnja kapitalnih dobara smanjena je za 7,4 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 6,3 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da rast nije ravnomerno raspoređen kroz sve sektore industrije. Na mesečnom nivou, rast proizvodnje energije u julu iznosio je 8,7 odsto, intermedijarnih proizvoda 5,8 odsto, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju 3,5 odsto. Proizvodnja kapitalnih dobara porasla je 2,7 odsto, dok je proizvodnja trajnih proizvoda pala za 0,3 odsto. Posmatrano po glavnim industrijskim oblastima, proizvodnja električne energije, gasa, pare i klimatizacije porasla je 10,9 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 6,8 odsto, dok je jedini pad zabeležen u rudarstvu i vađenju, za 3,7 odsto.

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u julu i regionalni kontekst

Kao rezultat ovakvog trenda, Hrvatska se značajno izdvaja u regionalnom kontekstu. U Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u julu pala za 2,3 odsto na godišnjem nivou. Glavni razlog za to je pad u sektoru snabdevanja energijom, gde je zabeležen pad od 8,8 odsto, dok je prerađivačka industrija pala za 1,6 odsto. Jedini sektor sa pozitivnim rezultatom u Srbiji je rudarstvo, sa rastom od 3,0 odsto. U Hrvatskoj, međutim, rast proizvodnje energije i intermedijarnih proizvoda značajno podstiče ukupne industrijske rezultate. Ipak, zaposlenost u hrvatskoj industriji ostaje izazov. Broj zaposlenih u sektoru u julu bio je 0,2 odsto manji nego u junu, a čak 5,1 odsto manji nego u julu prošle godine prema podacima DZS.

Uticaj rezultata na tržište i širi ekonomski okvir

Uporedo sa rastom industrijske proizvodnje, promet u trgovini u regionu beleži ubrzanje, što može delimično kompenzovati slabije rezultate pojedinih sektora. Međutim, pad zaposlenosti u industriji u Hrvatskoj ukazuje na strukturalne izazove, koji mogu uticati na dugoročnu održivost rasta. Industrijska proizvodnja predstavlja ključni indikator ekonomskog zdravlja, jer direktno utiče na bruto domaći proizvod (BDP) i zaposlenost. S obzirom na to, nastavak rasta u Hrvatskoj može imati pozitivan efekat na ukupnu privredu, ali bi dalji pad zaposlenosti mogao predstavljati ograničenje. U Srbiji, s druge strane, pad industrijske proizvodnje može usporiti ekonomski rast u narednim mesecima, iako trgovina za sada delimično kompenzuje pad u proizvodnji. Zaključno, industrijska proizvodnja u Hrvatskoj u julu 2026. godine pokazuje snažan oporavak i rast, sa izraženim razlikama među sektorima i regionalnim tržištima.