Finansijski paket omogućava veći pristup stambenim kreditima i podstiče ulaganja u energetski efikasne objekte u Podgorici

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je paket finansiranja u iznosu od 24 miliona evra za podršku stambenoj izgradnji i investicijama u zelenu energiju u Crnoj Gori. Ova sredstva obezbeđuju povoljniji pristup dugoročnim stambenim kreditima, a cilj im je povećanje ponude energetski efikasnih stanova, navodi se u saopštenju banke.

Paket uključuje kreditnu liniju od 20 miliona evra za stambeno finansiranje, uz uslov da najmanje 10 odsto bude usmereno na kupovinu stanova i zgrada koje ispunjavaju EBRD standarde energetske efikasnosti. Dodatnih četiri miliona evra biće iskorišćeno za projekte koji podrazumevaju mere za uštedu energije i korišćenje obnovljivih izvora, sa posebnim akcentom na stambene zgrade.

Stanogradnja i zelene investicije kao prioriteti EBRD

Odobravanje finansiranja od 24 miliona evra za stanogradnju i zelene investicije deo je šireg programa EBRD-a za dekarbonizaciju stambenih zgrada na Zapadnom Balkanu. Na taj način, banka nastoji da poveća dostupnost stambenog finansiranja i produbi razvoj finansijskog sektora u Crnoj Gori.

Pre svega, cilj je da se kroz ovu inicijativu unapredi ponuda energetski efikasnih stanova, naročito u glavnom gradu Podgorici. To će, kao rezultat, doprineti smanjenju ukupne potrošnje energije i troškova za domaćinstva. Osim toga, korisnici koji ispune uslove mogu da računaju na tehničku pomoć i investicione podsticaje koje podržavaju Evropska unija i Vlada Japana kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Dugoročne koristi i strateški značaj za Crnu Goru

Iz EBRD-a ističu da je Crna Gora jedno od tržišta na kojima banka želi da proširi ulaganja u energetsku efikasnost. Time se stvara osnova za tranziciju ka zelenoj ekonomiji, jačanje konkurentnosti i podsticanje dalje integracije na regionalnim i globalnim tržištima.

Važno je napomenuti da je EBRD od početka poslovanja u Crnoj Gori 2006. godine investirala više od milijardu evra kroz 114 projekata. Ovaj novi paket finansiranja, pored toga, pokazuje kontinuitet strateške orijentacije banke ka održivom razvoju i dekarbonizaciji regiona.

Finansiranje stanogradnje i zelene investicije omogućava i dodatne benefite za korisnike, uključujući podršku kroz tehničku pomoć i investicione podsticaje. Ove mere, kao rezultat, podstiču brži prelazak na energetski efikasne i ekološki prihvatljive stambene objekte.

Treća kompanija emituje korporativne obveznice uz podršku Svetske banke, sredstva idu u obnovljive izvore energije

Kodar Energomontaža Beograd pustila je korporativne obveznice u trgovanje na sekundarnom tržištu, u okviru Open Marketa Beogradske berze. Ova ekonomska aktivnost realizovana je nakon uspešne primarne prodaje prve emisije obveznica, saopštila je berza. Sredstva prikupljena prodajom obveznica biće usmerena na dva strateška projekta iz oblasti obnovljivih izvora energije, u skladu sa Green Bond Framework-om kompanije i ICMA Green Bond Principles.

Uloga korporativnih obveznica na tržištu kapitala

Kodar Energomontaža je treća kompanija u Srbiji, posle Elixir Group i Fashion Company, koja je uspešno sprovela emisiju korporativnih obveznica kroz program podržan od strane Svetske banke i inicijative „Market-Relevant Roadmap“. Inicijativa ima cilj da razvije tržište korporativnih obveznica kao važan izvor dugoročnog finansiranja za domaće kompanije. Kao rezultat, tržište kapitala u Srbiji dobija novu dinamiku, što osigurava veću fleksibilnost prilikom pribavljanja kapitala.

Značaj investicija u obnovljive izvore energije

Sredstva prikupljena emisijom obveznica Kodar Energomontaže namenjena su investicijama u obnovljive izvore energije. Ovi projekti sprovode se u skladu sa međunarodnim standardima održivog finansiranja. Osim toga, iz berze ističu da je uključivanje obveznica kompanije u trgovanje potvrda rasta značaja tržišta kapitala za razvoj domaće privrede. Na taj način, kompanije mogu da diversifikuju izvore finansiranja i obezbede dugoročni kapital, bez oslanjanja isključivo na bankarski sektor. Finansiranje putem korporativnih obveznica omogućava kompanijama prilagođavanje uslova finansiranja sopstvenim razvojnim planovima.

Razvoj tržišta i podrška institucionalnih investitora

Uvođenje obveznica Kodar Energomontaže u trgovanje predstavlja još jedan korak u širenju izvora dugoročnog kapitala za srpsku privredu. Pored toga, transakcija doprinosi jačanju poverenja institucionalnih investitora u domaće tržište kapitala. S druge strane, kao deo šireg trenda, sve više kompanija prepoznaje prednosti korporativnih obveznica u odnosu na klasične kreditne aranžmane. Ovakva forma finansiranja omogućava lakše upravljanje rizicima i dugoročnu održivost poslovanja. Na kraju, iz berze ocenjuju da je ova emisija još jedan dokaz transformacije domaćeg tržišta i podizanja standarda u skladu sa globalnim praksama.

Stefan Mandel legalno zaradio milione dolara zahvaljujući matematici, primoravši državne lutrije na promenu pravila

Stefan Mandel, rumunski računovođa, postao je poznat širom sveta jer je uspeo da 14 puta osvoji glavnu premiju na državnim lutrijama. Mandelov uspeh, zasnovan na analizi teorije verovatnoće, pokazuje kako je moguće preokrenuti izglede u svoju korist na igrama na sreću. Njegov sistem privukao je pažnju institucija poput FBI, CIA i Interpola, ali istraga nije dovela do optužnica.

Matematika kao ključ uspeha na lutriji

Mandel je rođen 1940. godine u Rumuniji i radio je kao računovođa u državnom rudarskom preduzeću. Njegova mesečna plata bila je 360 leja, što je u to vreme iznosilo oko 88 dolara. Zbog teške ekonomske situacije, tražio je način da pobegne iz zemlje i poboljša kvalitet života. Mandel je proučavao radove iz teorije verovatnoće i shvatio kako lutrija funkcioniše: sistem predviđa da igrači kupuju mali broj kombinacija, ali niko nije računao da bi neko mogao kupiti sve. Mandel je razvio model koji je uspevao da predvidi pet od šest pobedničkih brojeva, smanjujući broj potrebnih kombinacija sa nekoliko miliona na nekoliko hiljada. On je zajedno sa grupom prijatelja testirao sistem i osvojio glavnu premiju.

Industrijski pristup igrama na sreću

Nakon što je isplatio prijatelje i poreze, Mandel je iskoristio sredstva da napusti Rumuniju i preseli se u Australiju. Tamo je njegova strategija poprimila industrijske razmere. Australijska lutrija imala je više od 3,8 miliona kombinacija, ali Mandel je tražio igre gde je glavni dobitak bio najmanje tri puta veći od ukupnog broja kombinacija. Na primer, ako je nagradni fond iznosio 10 miliona dolara, a uplata svih kombinacija bila ispod četiri miliona, dobitak je bio matematički zagarantovan. Mandel je osnovao investicioni fond i okupio hiljade malih ulagača. Zahvaljujući tadašnjim pravilima, igrači su mogli sami da štampaju listiće kod kuće. Mandel je koristio računare i laserske štampače kako bi pokrio sve moguće kombinacije. Tokom osamdesetih godina, osvojio je 12 glavnih premija i stotine manjih, što je izazvalo promene pravila na tržištu.

Regulatorne promene i globalni uticaj

Australijske vlasti su, zbog Mandelovog sistema, zabranile kompjuterski štampane listiće i ograničile broj kupljenih kupona po osobi. Mandel se potom okrenuo drugim tržištima, uključujući lutriju američke savezne države Virdžinije, gde je premija 1992. godine iznosila 27 miliona dolara. Iako su regulatorna tela reagovala, Mandel je delovao potpuno legalno, koristeći isključivo znanje iz matematike i logistike. Ovaj slučaj pokazuje kako su matematički modeli i kolektivno ulaganje promenili način na koji funkcionišu igre na sreću. Državne lutrije širom sveta su zbog toga morale da ažuriraju svoja pravila i tehničke barijere. Mandelova priča ostaje primer kako ekonomska pravila i kreativna primena znanja mogu imati veliki uticaj na globalni sektor igara na sreću.