Stefan Mandel legalno zaradio milione dolara zahvaljujući matematici, primoravši državne lutrije na promenu pravila

Stefan Mandel, rumunski računovođa, postao je poznat širom sveta jer je uspeo da 14 puta osvoji glavnu premiju na državnim lutrijama. Mandelov uspeh, zasnovan na analizi teorije verovatnoće, pokazuje kako je moguće preokrenuti izglede u svoju korist na igrama na sreću. Njegov sistem privukao je pažnju institucija poput FBI, CIA i Interpola, ali istraga nije dovela do optužnica.

Matematika kao ključ uspeha na lutriji

Mandel je rođen 1940. godine u Rumuniji i radio je kao računovođa u državnom rudarskom preduzeću. Njegova mesečna plata bila je 360 leja, što je u to vreme iznosilo oko 88 dolara. Zbog teške ekonomske situacije, tražio je način da pobegne iz zemlje i poboljša kvalitet života. Mandel je proučavao radove iz teorije verovatnoće i shvatio kako lutrija funkcioniše: sistem predviđa da igrači kupuju mali broj kombinacija, ali niko nije računao da bi neko mogao kupiti sve. Mandel je razvio model koji je uspevao da predvidi pet od šest pobedničkih brojeva, smanjujući broj potrebnih kombinacija sa nekoliko miliona na nekoliko hiljada. On je zajedno sa grupom prijatelja testirao sistem i osvojio glavnu premiju.

Industrijski pristup igrama na sreću

Nakon što je isplatio prijatelje i poreze, Mandel je iskoristio sredstva da napusti Rumuniju i preseli se u Australiju. Tamo je njegova strategija poprimila industrijske razmere. Australijska lutrija imala je više od 3,8 miliona kombinacija, ali Mandel je tražio igre gde je glavni dobitak bio najmanje tri puta veći od ukupnog broja kombinacija. Na primer, ako je nagradni fond iznosio 10 miliona dolara, a uplata svih kombinacija bila ispod četiri miliona, dobitak je bio matematički zagarantovan. Mandel je osnovao investicioni fond i okupio hiljade malih ulagača. Zahvaljujući tadašnjim pravilima, igrači su mogli sami da štampaju listiće kod kuće. Mandel je koristio računare i laserske štampače kako bi pokrio sve moguće kombinacije. Tokom osamdesetih godina, osvojio je 12 glavnih premija i stotine manjih, što je izazvalo promene pravila na tržištu.

Regulatorne promene i globalni uticaj

Australijske vlasti su, zbog Mandelovog sistema, zabranile kompjuterski štampane listiće i ograničile broj kupljenih kupona po osobi. Mandel se potom okrenuo drugim tržištima, uključujući lutriju američke savezne države Virdžinije, gde je premija 1992. godine iznosila 27 miliona dolara. Iako su regulatorna tela reagovala, Mandel je delovao potpuno legalno, koristeći isključivo znanje iz matematike i logistike. Ovaj slučaj pokazuje kako su matematički modeli i kolektivno ulaganje promenili način na koji funkcionišu igre na sreću. Državne lutrije širom sveta su zbog toga morale da ažuriraju svoja pravila i tehničke barijere. Mandelova priča ostaje primer kako ekonomska pravila i kreativna primena znanja mogu imati veliki uticaj na globalni sektor igara na sreću.

Tokom 20 besplatnih radionica kompanije MOL Serbia pregledano 318 sedišta, najviše u Beogradu, što pokazuje rast svesti o bezbednosti dece u saobraćaju

MOL Serbia je tokom ovogodišnjeg ciklusa besplatnih edukativnih radionica zabeležila rast od 27 odsto u broju pregledanih dečjih auto-sedišta. Ova inicijativa, sprovedena u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, obuhvatila je ukupno 20 radionica širom Srbije. Pregledano je 318 dečjih auto-sedišta, što je značajno više u poređenju sa 251 pregledom iz prošle godine.

Pregledi dečjih auto-sedišta u Srbiji beleže rast

Najveći broj pregleda zabeležen je u Beogradu, gde je tokom radionica pregledano 141 sedište. To predstavlja gotovo 60 odsto više u odnosu na prošlogodišnjih 84. Takođe, veliko interesovanje roditelja zabeleženo je i u drugim mestima. U Čačku je tokom jedne radionice pregledano čak 30 sedišta. Kao rezultat, podaci pokazuju kontinuiran rast svesti o bezbednosti dece u saobraćaju.

Praktična edukacija i uticaj na bezbednost dece

Radionice su organizovane na MOL servisnim stanicama širom zemlje, sa ciljem da roditeljima i starateljima omoguće proveru pravilnog postavljanja i korišćenja dečjih auto-sedišta. Učesnici su imali priliku da dobiju praktične savete od obučenih trenera, kao i da kroz edukativni kviz provere svoje znanje o bezbednosti dece u saobraćaju. Pre svega, ovakve aktivnosti doprinose promeni svakodnevnih navika i smanjenju rizika za najmlađe učesnike u saobraćaju.

Izjave stručnjaka i planovi za budućnost

„Drago nam je što iz godine u godinu vidimo sve veće interesovanje roditelja za ovu temu. Rezultati ovogodišnjih radionica pokazuju da postoji jasna potreba za praktičnom edukacijom koja roditeljima omogućava da odmah provere i unaprede način na koji prevoze svoju decu. Za MOL Serbia bezbednost najmlađih učesnika u saobraćaju predstavlja posebno važnu temu i zato nam je zadovoljstvo što, zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i njihovim stručnim trenerima, možemo da doprinesemo stvaranju bezbednijih navika u svakodnevnom saobraćaju. Uspeh ovogodišnjeg ciklusa dodatno nas ohrabruje da nastavimo sa ovakvim inicijativama i u budućnosti“, izjavila je Sanja Švonja, ekspert za korporativni marketing i komunikacije, MOL Serbia. Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović istakao je važnost ovakvih radionica: „Bezbednost dece u saobraćaju jedan je od najvažnijih prioriteta Agencije za bezbednost saobraćaja. Najveći broj dece koja stradaju u saobraćaju strada upravo kao putnik u vozilu, zbog čega je odgovornost odraslih da dete u svakom trenutku bude pravilno prevezeno u odgovarajućem auto-sedištu. Posebna vrednost ovih radionica je u tome što roditelji, uz podršku obučenih trenera, mogu odmah da provere da li sedište koriste pravilno i da isprave eventualne greške. Činjenica da je ove godine pregledano 318 dečjih auto-sedišta pokazuje da interesovanje roditelja raste, ali i potvrđuje koliko je važno da ovakve aktivnosti nastavimo i dodatno širimo. Saradnja sa kompanijom MOL Srbija dobar je primer kako zajedničkim delovanjem institucija i društveno odgovornih kompanija možemo da menjamo navike i približavamo se našem najvažnijem cilju – da od 2030. godine nijedno dete ne izgubi život u saobraćaju.“

Kontinuirana podrška bezbednosti najmlađih u saobraćaju

Podaci iz ovogodišnjeg ciklusa potvrđuju da su radionice kompanije MOL Serbia značajan doprinos edukaciji roditelja i unapređenju bezbednosti dece. Pored toga, kompanija je najavila nastavak ovakvih aktivnosti u narednom periodu, sa posebnim fokusom na zaštitu najmlađih učesnika u saobraćaju. Time se stvara osnov za dugoročnu promenu navika i povećanje ukupne saobraćajne sigurnosti u Srbiji.

Nafta brent porasla na gotovo 96 dolara, dok su cene dizela i benzina u Srbiji na rekordnom nivou uprkos državnim merama

Cene goriva u Srbiji nastavile su da rastu, dostižući novi rekord od 234 dinara za litar evrodizela i 203 dinara za litar BMB95 benzina početkom septembra 2026. godine. Ovaj rast usledio je nakon što je cena nafte brent na svetskom tržištu porasla na skoro 96 dolara za barel, što je povećanje od oko 6,5% za samo nedelju dana. Globalni skok cene nafte, uzrokovan intenziviranjem sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana oko Ormuskog moreuza, direktno se odrazio na cene goriva u regionu Balkana.

Razlozi rasta cena goriva u Srbiji i regionu

Početkom septembra 2026, novi talas napada SAD na Iran i odgovor Irana na američke baze u nekoliko država Bliskog istoka izazvali su preokret na tržištu nafte. Brent nafta je sa oko 90 dolara krajem avgusta porasla na gotovo 96 dolara, dok nedeljni prosek iznosi 93,3 dolara za barel. To je približno 4% više nego prethodne sedmice. Takođe, cene gotovih derivata na Mediteranu (CIF Med) ostale su visoke. Fjučersi na ULSD (dizel 10 ppm) kreću se između 1.370 i 1.420 dolara po toni, a premium bezolovni benzin (10 ppm) između 1.230 i 1.260 dolara po toni. Iako je krajem avgusta zabeležena blaga korekcija naniže, cene su početkom septembra ponovo stabilizovane i nastavile su lagani rast. U regionu je situacija mešovita – dizel je značajno pojeftinio u Hrvatskoj i Makedoniji, dok je benzin uglavnom ostao stabilan ili je neznatno poskupeo. U Hrvatskoj, od 2. do 7. septembra, litar eurosupera 95 košta 1,67 evra (+1 cent), dok je eurodizel 1,79 evra (-7 centi). U Crnoj Gori, eurosuper 95 je pojeftinio za 2 centa na 1,74 evra, dok je eurodizel ostao na 1,87 evra. Makedonija beleži dizel od 1,54 evra (-10 centi), a benzin 1,52 evra (+1 cent). U Bosni i Hercegovini benzin je 1,54 evra (+1 cent), dok je dizel 1,72 evra (-1 cent).

Administrativno određivanje cena i uticaj državnih mera

U Srbiji su cene goriva još od 2022. godine podložne Uredbi o ograničenju cena goriva. Ta uredba, produžena poslednji put 19. avgusta 2026, važi do sredine oktobra i nalaže da se cene formiraju prema srednjoj veleprodajnoj ceni koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva. Ova cena se bazira na prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji, uvećanoj za maloprodajnu maržu i PDV. Međutim, za obračun se koristi prosek kotacija sa berze za tržište Mediterana, a ne fabrička cena domaće rafinerije, koja ne radi već dva meseca. Privredni subjekti su dužni da nove cene primene odmah po objavljivanju na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Uprkos produženju umanjenja akcize za 20% do 6. septembra, cene goriva u Srbiji beleže rekorde iz nedelje u nedelju. Kada se uporedi sa istim periodom 2023. godine, kada je brent bio na sličnom proseku, litar benzina koštao je 192 dinara, a dizela 211 dinara – što jasno pokazuje rast cena.

Širi kontekst: implikacije za vozače i tržište

Ovakav rast cena goriva u Srbiji ima direktan uticaj na troškove građana i privrede. Sve veće oslanjanje na uvoz, zbog neaktivnosti domaće rafinerije, dodatno povećava osetljivost na promene cena na mediteranskim berzama. S druge strane, administrativne mere omogućavaju izvesnu predvidivost, ali ograničavaju mogućnost tržišnih prilagođavanja u kratkom roku. Kao rezultat, vozači u Srbiji trenutno plaćaju najviše cene goriva u regionu, dok ostale države Balkana beleže manja povećanja ili čak pojeftinjenja, što dodatno pojačava ekonomski pritisak na domaće potrošače.