Ekonomski instituti povećali prognoze rasta nemačkog BDP-a za 2026. na 1,4 odsto, izvoz porastao 2,4 odsto u prvom tromesečju

Nemačka privreda pokazuje jasne znake oporavka, a prognoze rasta BDP-a za 2026. godinu podignute su na 1,4 odsto, prema najnovijim izveštajima vodećih ekonomskih instituta. U prvom tromesečju 2026. izvoz je porastao 2,4 odsto, dok je u drugom tromesečju zabeležen dodatni rast od 2 odsto. Ovaj trend ukazuje da bi nemačka privreda mogla ostvariti najbrži rast u poslednje četiri godine, što potvrđuju i podaci Ifo instituta i Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila (IfW).

Prognoze rasta BDP-a i uloga izvoza

Institut Ifo sada očekuje rast nemačkog BDP-a od 1,4 odsto u 2026. godini, dok je za 2027. prognoziran dodatni rast od 1,2 odsto. Institut za svetsku ekonomiju iz Kila (IfW) podigao je svoju prognozu za 2026. sa 0,8 na 1,3 odsto, dok RWI takođe predviđa 1,3 odsto. Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) udvostručio je svoju prognozu na 1,2 odsto. Kao rezultat, nemačka privreda ponovo dobija na zamahu, uz ubrzanje ekonomske aktivnosti koje je vidljivo u poslednjim tromesečjima. Rast izvoza i povećana državna potrošnja na infrastrukturu, klimatske projekte i odbranu, ključni su faktori ovakvog rezultata. Posebno je izražen rast tražnje iz drugih zemalja Evropske unije, dok se istovremeno beleži oporavak izvoza u Sjedinjene Američke Države nakon smirivanja trgovinskih tenzija. IfW procenjuje da će ukupni izvoz iz Nemačke tokom 2026. porasti za 3,8 odsto, što je značajno nakon tri godine pada.

Industrijski oporavak i izazovi inflacije

Prvi znaci poboljšanja primećuju se u industriji, posebno u hemijskom sektoru, gde su prihodi u drugom tromesečju porasli 7,3 odsto, što je prvi rast nakon tri godine. Ipak, inflacija ostaje izazov za domaćinstva. IfW očekuje rast potrošačkih cena od 2,7 odsto u 2026. i narednoj godini, dok Ifo prognozira inflaciju od 2,8 odsto za 2026. i 3 odsto za 2027. godinu. Zbog toga će pad kupovne moći i dalje ograničavati privatnu potrošnju, koja čini približno polovinu nemačke ekonomije.

Tržište rada i dugoročne perspektive

Tržište rada u Nemačkoj još ne pokazuje potpuni oporavak. Samo u metalnoj i elektroindustriji Bavarske izgubljeno je oko 11.000 radnih mesta u prvoj polovini 2026. Industrijska udruženja očekuju nastavak otpuštanja, a posebno je težak položaj u automobilskoj industriji i proizvodnji električne opreme. IfW procenjuje da će stopa nezaposlenosti pasti sa 6,3 odsto u 2026. na 6 odsto do 2028. godine, što je rezultat smanjenja broja raspoloživih radnika usled starenja stanovništva. Visoke cene energije, birokratija i niža konkurentnost i dalje ograničavaju industrijski potencijal Nemačke. Posledice rata na Bliskom istoku mogle bi dodatno da pogoršaju ekonomske uslove, upozoravaju eksperti.

Širi ekonomski kontekst i značaj za Evropu

Nemačka privreda, kao najveća u Evropi, ima snažan uticaj na ekonomske tokove u Evropskoj uniji. Brži rast BDP-a i oporavak izvoza mogu pozitivno uticati na privrede drugih članica Unije, posebno onih sa snažnim trgovinskim vezama sa Nemačkom. Međutim, održivost ovog rasta zavisiće od sposobnosti da se ublaže problemi sa inflacijom, da se poboljša konkurentnost industrije i da se odgovori na izazove koje donosi globalna nestabilnost.

Zaključak: Perspektive nemačke privrede

S obzirom na povećane prognoze rasta BDP-a i oporavak ključnih sektora, nemačka privreda pokazuje potencijal za dalji rast u narednim godinama. Ipak, inflacija, izazovi na tržištu rada i globalne neizvesnosti ostaju faktori rizika. Pravovremena državna ulaganja i uspešno upravljanje ekonomskim izazovima biće ključni za održavanje pozitivnog trenda.

Kompanije mogu da plaćaju veštačku inteligenciju po potrošnji ili unapred, uz lokalnu obradu podataka na NVIDIA infrastrukturi

Domaće firme sve češće odlučuju kako žele da pokriju troškove vezane za veštačku inteligenciju. Na tržištu je sada moguće birati model naplate koji odgovara konkretnim potrebama. Modeli uključuju plaćanje po potrošnji ili korišćenje unapred kupljenog kredita u iznosu od 500 do 10.000 evra. Ova fleksibilnost omogućava kompanijama da veštačka inteligencija kao operativni trošak postane predvidiva stavka u budžetu i olakšava prelazak iz pilot faze u produkciju.

Veštačka inteligencija kao operativni trošak i modeli plaćanja

Firme na domaćem tržištu mogu da biraju između dva osnovna modela plaćanja za AI infrastrukturu. Prvi model jeste plaćanje po potrošnji, koje se obračunava na osnovu broja obrađenih tokena. Ovaj pristup ne zahteva ugovornu obavezu, niti fiksni mesečni iznos. Drugi model podrazumeva unapred kupljen kredit, gde kompanija može da izabere paket u vrednosti od 500 do 10.000 evra. Kredit traje dok se ne potroši, bez rokova za obnovu. Kao rezultat, firme mogu lakše da planiraju i kontrolišu svoja ulaganja u veštačku inteligenciju.

Fleksibilnost AI infrastrukture i značaj za regulisane sektore

Oba modela omogućavaju pristup istim AI modelima, kao što su GLM 5.2, Kimi K2.7 i DeepSeek V4 Flash. Ovi modeli su dostupni preko jednog API-ja, što znači da kompanije ne moraju da menjaju ugovor ili infrastrukturu kada žele da koriste različite AI servise. Platforma je izgrađena na NVIDIA infrastrukturi i omogućava lokalnu obradu podataka. To je posebno važno za firme iz regulisanih industrija, poput banaka, osiguranja i javnog sektora. Na taj način, kompanije znaju gde se njihovi podaci fizički obrađuju, što olakšava usklađenost sa zakonodavstvom.

Uticaj na budžetiranje i standardizacija ponude

Za firme koje tek planiraju AI troškove, ovakva ponuda menja fokus sa pitanja izbora AI modela na pitanje kako će izgledati veštačka inteligencija kao operativni trošak u budžetu. Mogu da biraju između varijabilnog troška, koji raste sa upotrebom, ili fiksne stavke koja se lako predviđa. Uporedo sa tim, kako sve više kompanija prelazi iz test faze u produkciju, fleksibilnost postaje standard, a ne dodatna opcija. Ovaj trend ukazuje da se AI infrastruktura na domaćem tržištu razvija u pravcu transparentnosti i kontrole troškova za poslovne korisnike.

Srpske tekstilne kompanije dobijaju alate za prilagođavanje novim zahtevima EU o ekodizajnu i izveštavanju

Privredna komora Srbije pokrenula je digitalnu platformu „Održivi tekstil Srbija“ u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO). Glavni cilj je da domaće tekstilne kompanije dobiju praktične informacije i alate za usklađivanje sa novim pravilima Evropske unije, među kojima su ekodizajn, sledljivost proizvoda i transparentnost lanca snabdevanja. Inicijativa dolazi u trenutku kada evropska regulativa zahteva od proizvođača sve više podataka o materijalima i uticaju na životnu sredinu.

Nova pravila EU menjaju tekstilnu industriju

Platforma sadrži objašnjenja ključnih evropskih propisa, kao što su Uredba o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR), Digitalni pasoš proizvoda (DPP), proširena odgovornost proizvođača (EPR), i zahtevi za izveštavanje o održivosti, hemikalijama i bezbednosti proizvoda. Sve ove regulative imaju za cilj da unaprede održivost i transparentnost u tekstilnom sektoru. Kao rezultat, kompanije iz Srbije koje posluju ili žele da posluju na tržištu EU, moraće da implementiraju dodatne procese za praćenje i dokumentovanje podataka duž celog lanca snabdevanja.

Praktični alati i radionice za srpske kompanije

Na platformi su dostupni alati za procenu spremnosti za Digitalni pasoš proizvoda, kao i materijali za pripremu za ekodizajn i izveštavanje o održivosti. Katarina Momčilović Matić iz Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS izjavila je da platforma ne nudi samo teorijske informacije, već pomaže kompanijama da razumeju konkretne promene za svoje poslovanje. „Zbog toga želimo da kompanije ne čekaju trenutak kada određeni zahtev postane obavezan, već da na vreme razumeju pravac promena i počnu da se pripremaju“, naglasila je Momčilović Matić. PKS i SIPPO prethodno su organizovali radionice sa domaćim firmama. Na tim radionicama preduzeća su kroz praktične zadatke procenjivala spremnost za ekodizajn, radila preliminarne obračune ugljeničnog otiska i pripremala se za nove zahteve izveštavanja.

Održivost kao faktor konkurentnosti na EU tržištu

Za srpske proizvođače tekstila, novi zahtevi EU su posebno bitni zbog bliske povezanosti sa evropskim kupcima i lancima dobavljača. Čak i ako se neka obaveza formalno ne odnosi direktno na kompaniju iz Srbije, evropski kupci često prenose zahteve kroz lanac vrednosti, posebno kada je reč o sledljivosti i dokumentima o održivosti. Zbog toga održivost postaje pitanje konkurentnosti i pristupa tržištu EU. Platforma „Održivi tekstil“ biće redovno dopunjavana novim regulatornim informacijama, alatima i primerima dobre prakse, čime PKS nastoji da domaćim kompanijama omogući pravovremeno prilagođavanje svim promenama evropske regulative. Osim toga, ovakav pristup može doprineti jačanju pozicije srpskog tekstilnog sektora unutar evropskih lanaca vrednosti i podstaći dugoročnu održivost poslovanja.