Stipendije za učenike elektrotehničkih škola u šest gradova, sa isplatom u 10 rata i uslovima za buduću karijeru

Elektromreža Srbije (EMS) raspisala je konkurs za dodelu stipendija za 10 učenika srednjih tehničkih škola, smera elektrotehničar energetike, na teritoriji Beograda, Kruševca, Čačka, Niša, Novog Sada i Sombora. Konkurs je objavljen 3. septembra 2026. godine, a stipendije iznose 170.000 dinara po učeniku, isplaćene u 10 mesečnih rata od po 17.000 dinara. Program omogućava učenicima, uz finansijsku podršku, i priliku za zaposlenje nakon završetka školovanja i stručne prakse, kako je navedeno u saopštenju kompanije.

Stipendije za elektrotehničare energetike: uslovi i značaj za sektor

Pravo na stipendiju imaju učenici koji su redovno završili treći razred u školskoj 2025/2026. godini, nisu obnavljali nijedan razred, imaju prosek najmanje 3,00 i državljani su Srbije sa stalnim boravkom u zemlji. Ova inicijativa, koja uključuje ključnu frazu stipendije za učenike, ima za cilj da motiviše mlade da se profesionalno usmere ka energetskom sektoru i ostvare dugoročnu karijeru u struci. Osim toga, podrška Elektromreže Srbije reflektuje rastuću potrebu za kvalifikovanim kadrovima u energetici, naročito u svetlu stalnog tehnološkog razvoja i modernizacije elektroenergetskog sistema.

Otvorene mogućnosti za zapošljavanje nakon školovanja

Stipendije su namenjene onima koji žele da steknu radno iskustvo i nastave profesionalni razvoj u sektoru energetike. Kao rezultat, učenici koji ispunjavaju sve uslove mogu ostvariti prednost pri zapošljavanju u EMS nakon završetka stručne prakse. U međuvremenu, program stipendija osnažuje vezu između obrazovanja i realnog sektora, što je ključni trend u aktuelnom obrazovnom i privrednom ambijentu Srbije. Zbog toga, ovakve inicijative doprinose stabilnosti i konkurentnosti domaće energetike, uz jačanje kadrovskih kapaciteta koji su neophodni za pouzdano funkcionisanje celokupnog elektroenergetskog sistema. Ulaganje u ljudski kapital kroz stipendije za učenike pokazuje dugoročnu strategiju Elektromreže Srbije za održiv razvoj i unapređenje struke.

Srpska IT Asocijacija i Američki centar pokreću AI Bootcamp, podržavajući prilagođavanje veštačkoj inteligenciji i smanjenje jaza između znanja i tržišnih potreba

EPAM Systems i Endava, dve globalne IT kompanije koje posluju u Srbiji, pokrenule su besplatnu obuku za veštačku inteligenciju namenjenu mladima kroz pilot-projekat AI Bootcamp. Ova inicijativa je rezultat saradnje Srpske IT Asocijacije (SITA) i Američkog centra (ARC), uz podršku Ambasade SAD. Program je osmišljen da odgovori na rastuće zahteve tržišta rada u domenu primene veštačke inteligencije i da mladim stručnjacima, kroz intenzivan rad sa mentorima, pruži praktična znanja i veštine koje su odmah primenljive u industriji.

AI Bootcamp kao odgovor na potrebe IT industrije

Srpska IT Asocijacija okuplja 45 vodećih IT kompanija u Srbiji, koje zapošljavaju ukupno 11.000 ljudi i ostvaruju prihod od 1,4 milijarde evra. Prema rečima Mihajla Poštića, predsednika Upravnog odbora SITA-e i direktora JetBrains, AI Bootcamp predstavlja prvi korak u dugoročnoj strategiji za jačanje kadrova. Poštić je naglasio važnost brzog prilagođavanja mladih stručnjaka savremenom tržištu i naveo da SITA preuzima inicijativu umesto skupih eksternih obuka, nudeći sistemsko rešenje za sticanje praktičnih veština.

Podrška američke ambasade i značaj za domaće talente

Metju Andris, šef Ekonomskog odeljenja Ambasade SAD, izjavio je da će veštačka inteligencija u bliskoj budućnosti omogućiti nove inovacije, kao što su autonomni dronovi, samoupravljajući automobili i robotika. On je istakao da će zemlje koje predvode razvoj ovih tehnologija ostvariti značajnu prednost na globalnom tržištu. Zbog toga je, kako je naveo, ključno ulagati u obrazovanje i razvoj mladih eksperata za veštačku inteligenciju.

Sistemsko rešenje za jaz između znanja i prakse

Jaz između teorijskog znanja sa univerziteta i konkretnih potreba IT industrije ostaje višegodišnji izazov u Srbiji. Kompanije iz SITA-e često ulažu značajna sredstva u interne programe obuke za juniore, dok su eksterni programi često preskupi za većinu mladih. AI Bootcamp menja ovu dinamiku jer nudi besplatnu i kvalitetnu obuku, čime omogućava mladima sticanje relevantnih veština uz podršku mentora iz vodećih svetskih firmi.

Uloga Američkog centra i pozicija Srbije u tehnološkim trendovima

Američki centar (ARC) podržava projekat obezbeđujući resurse i prostor za povezivanje mladih stručnjaka sa najnovijim američkim inovacijama. ARC nastoji da ojača domaći IT ekosistem i olakša integraciju srpskih talenata u globalne tehnološke tokove. Pored toga, ovakve inicijative omogućavaju Srbiji da zadrži i razvija stručnjake u zemlji, smanjujući odlazak kadrova i povećavajući konkurentnost domaće digitalne ekonomije. Važno je napomenuti da su prema podacima SITA-e, obuke ovog tipa direktan odgovor na potrebe 45 IT kompanija i njihovih 11.000 zaposlenih, čime se dodatno jača uloga Srbije kao regionalnog IT centra.

Ekonomski instituti povećali prognoze rasta nemačkog BDP-a za 2026. na 1,4 odsto, izvoz porastao 2,4 odsto u prvom tromesečju

Nemačka privreda pokazuje jasne znake oporavka, a prognoze rasta BDP-a za 2026. godinu podignute su na 1,4 odsto, prema najnovijim izveštajima vodećih ekonomskih instituta. U prvom tromesečju 2026. izvoz je porastao 2,4 odsto, dok je u drugom tromesečju zabeležen dodatni rast od 2 odsto. Ovaj trend ukazuje da bi nemačka privreda mogla ostvariti najbrži rast u poslednje četiri godine, što potvrđuju i podaci Ifo instituta i Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila (IfW).

Prognoze rasta BDP-a i uloga izvoza

Institut Ifo sada očekuje rast nemačkog BDP-a od 1,4 odsto u 2026. godini, dok je za 2027. prognoziran dodatni rast od 1,2 odsto. Institut za svetsku ekonomiju iz Kila (IfW) podigao je svoju prognozu za 2026. sa 0,8 na 1,3 odsto, dok RWI takođe predviđa 1,3 odsto. Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) udvostručio je svoju prognozu na 1,2 odsto. Kao rezultat, nemačka privreda ponovo dobija na zamahu, uz ubrzanje ekonomske aktivnosti koje je vidljivo u poslednjim tromesečjima. Rast izvoza i povećana državna potrošnja na infrastrukturu, klimatske projekte i odbranu, ključni su faktori ovakvog rezultata. Posebno je izražen rast tražnje iz drugih zemalja Evropske unije, dok se istovremeno beleži oporavak izvoza u Sjedinjene Američke Države nakon smirivanja trgovinskih tenzija. IfW procenjuje da će ukupni izvoz iz Nemačke tokom 2026. porasti za 3,8 odsto, što je značajno nakon tri godine pada.

Industrijski oporavak i izazovi inflacije

Prvi znaci poboljšanja primećuju se u industriji, posebno u hemijskom sektoru, gde su prihodi u drugom tromesečju porasli 7,3 odsto, što je prvi rast nakon tri godine. Ipak, inflacija ostaje izazov za domaćinstva. IfW očekuje rast potrošačkih cena od 2,7 odsto u 2026. i narednoj godini, dok Ifo prognozira inflaciju od 2,8 odsto za 2026. i 3 odsto za 2027. godinu. Zbog toga će pad kupovne moći i dalje ograničavati privatnu potrošnju, koja čini približno polovinu nemačke ekonomije.

Tržište rada i dugoročne perspektive

Tržište rada u Nemačkoj još ne pokazuje potpuni oporavak. Samo u metalnoj i elektroindustriji Bavarske izgubljeno je oko 11.000 radnih mesta u prvoj polovini 2026. Industrijska udruženja očekuju nastavak otpuštanja, a posebno je težak položaj u automobilskoj industriji i proizvodnji električne opreme. IfW procenjuje da će stopa nezaposlenosti pasti sa 6,3 odsto u 2026. na 6 odsto do 2028. godine, što je rezultat smanjenja broja raspoloživih radnika usled starenja stanovništva. Visoke cene energije, birokratija i niža konkurentnost i dalje ograničavaju industrijski potencijal Nemačke. Posledice rata na Bliskom istoku mogle bi dodatno da pogoršaju ekonomske uslove, upozoravaju eksperti.

Širi ekonomski kontekst i značaj za Evropu

Nemačka privreda, kao najveća u Evropi, ima snažan uticaj na ekonomske tokove u Evropskoj uniji. Brži rast BDP-a i oporavak izvoza mogu pozitivno uticati na privrede drugih članica Unije, posebno onih sa snažnim trgovinskim vezama sa Nemačkom. Međutim, održivost ovog rasta zavisiće od sposobnosti da se ublaže problemi sa inflacijom, da se poboljša konkurentnost industrije i da se odgovori na izazove koje donosi globalna nestabilnost.

Zaključak: Perspektive nemačke privrede

S obzirom na povećane prognoze rasta BDP-a i oporavak ključnih sektora, nemačka privreda pokazuje potencijal za dalji rast u narednim godinama. Ipak, inflacija, izazovi na tržištu rada i globalne neizvesnosti ostaju faktori rizika. Pravovremena državna ulaganja i uspešno upravljanje ekonomskim izazovima biće ključni za održavanje pozitivnog trenda.