Energetsko tržište beleži najviše cene gasa od 2023, dok evropski indeksi i američki dolar pokazuju stabilnost

Gas u Evropi danas beleži nivo blizu trogodišnjeg maksimuma, dok je brent nafta premašila 95 dolara po barelu. Evropski fjučersi za oktobar otvorili su trgovanje na amsterdamskoj berzi TTF po ceni od 71,5 evra za megavat-sat, dok je na zatvaranju prethodnog dana cena iznosila 73 evra. Ovo predstavlja najviši nivo od 2023. godine i potvrđuje trend rasta cena energenata na evropskom tržištu.

Cene gasa u Evropi i kretanje naftnih fjučersa

Fjučersi za međunarodnu referentnu naftu brent za isporuku u novembru porasli su za 0,41 odsto na 95,91 dolar po barelu. Oktobarski fjučersi lake nafte WTI istovremeno su zabeležili rast od 0,69 odsto i sada iznose 91,93 dolara po barelu. Ova kretanja ukazuju na nastavak uzlaznog trenda na tržištu energenata, dok se analitičari fokusiraju na potencijalne posledice po industriju i privredu.

Finansijska tržišta i valutni kursevi

Evropski berzanski indeksi danas su uglavnom u plusu. Nemački DAX porastao je za 0,18 odsto, francuski CAC 40 za 0,07 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,01 odsto. S druge strane, milanski FTSE MIB beleži pad od 0,45 odsto, dok je ruski MOEX skočio za 1,15 odsto. Uporedo sa tim, vrednost evra na Foreks berzi iznosi 1,16268 dolara, što pokazuje blagu stabilnost u odnosu na američki dolar.

Cene sirovina i kretanje američkih indeksa

Cena zlata pala je na 4.467,64 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica zabeležila vrednost od 7,2965 dolara po bušelu. Američki berzanski indeksi takođe su zabeležili rast. Dow Jones je na zatvaranju porastao za 1,18 odsto na 53.686,11 poena, S&P 500 za 1,06 odsto na 7.747,71 poen, a Nasdaq za 1,4 odsto na 26.584,06 poena. Kao rezultat, investitori očekuju objavu ključnog izveštaja sa američkog tržišta rada, koji bi mogao dodatno uticati na globalna kretanja.

Širi kontekst tržišnih promena

Rast cena energenata, poput gasa u Evropi i brent nafte, odražava povećanu neizvesnost na tržištu i povećane troškove snabdevanja. Ovakva kretanja imaju direktan uticaj na privredu, troškove industrije i krajnje potrošače. Pored toga, stabilnost evropskih i američkih indeksa ukazuje na privremenu otpornost tržišta, iako se očekuje da će budući izveštaji dodatno definisati trendove. Upotreba termina kao što su fjučersi (ugovori koji određuju buduću cenu isporuke robe) i valutni kursevi pomaže u praćenju promena na globalnim finansijskim tržištima. U međuvremenu, analitičari ističu važnost praćenja izveštaja sa američkog tržišta rada za dalji razvoj situacije.

Novi rast cena goriva u Nemačkoj podstaknut eskalacijom sukoba sa Iranom i niskim vodostajem Rajne, inflacija porasla na 2,9 odsto u avgustu

Cena benzina u Nemačkoj dostigla je nominalni rekord, sa prosečnih 2,215 evra (2,57 dolara) po litru za E10 na nacionalnom nivou. To je premašilo prethodni maksimum od 2,203 evra iz marta 2022. godine, saopštilo je automobilsko udruženje ADAC.

Razlozi za rast cena benzina u Nemačkoj

Glavni uzrok skoka cena benzina u Nemačkoj je eskalacija rata sa Iranom. Sjedinjene Američke Države obnovile su napade na Iran, što je izazvalo rast cena sirove nafte na svetskim berzama. Uporedo sa tim, nizak vodostaj reke Rajne povećao je troškove transporta, dodatno podstičući rast cena goriva. E10, najjeftinija uobičajena vrsta benzina u Nemačkoj, sada je od pet do šest centi po litru jeftiniji od Super E5 goriva. Super E5 sadrži manji udeo biogoriva, pa je skuplji, ali razlika u ceni ostaje ograničena.

Inflacija i fiskalne mere u kontekstu rekordne cene benzina u Nemačkoj

Nominalna rekordna cena ne znači da je benzin najskuplji ikada kada se uzme u obzir inflacija. Naime, 2012. godine cena goriva je, prilagođeno inflaciji, bila viša nego danas. Zvanični podaci o inflaciji uzimaju u obzir i rast cena i rast zarada u Nemačkoj. Inflacija je u avgustu porasla na 2,9 odsto, delom kao rezultat sukoba sa Iranom. Vlada Nemačke je od maja do kraja juna sprovodila meru smanjenja poreza na gorivo za 16,7 centi po litru. Ova privremena subvencija koštala je saveznu vladu oko 1,6 milijardi evra, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Međutim, vlasti su za sada odbacile pozive za ponovno uvođenje ove mere, s obzirom na postojeći deficit javnih finansija izazvan investicionim paketima koji se finansiraju iz zaduživanja.

Širi uticaj rasta cena benzina u Nemačkoj

Rast cena benzina u Nemačkoj ima direktan uticaj na potrošače i privredu. Iako evidencija nominalnih cena pokazuje iznos koji vozači plaćaju na pumpama, stvarni teret za potrošače zavisi od ukupnih troškova za energiju, hranu i druge proizvode. S druge strane, rast cena goriva povećava troškove transporta i može uticati na cene u drugim sektorima. Kao rezultat, pitanje fiskalnih olakšica ostaje u centru pažnje javnosti i privrede, posebno u svetlu aktuelnih međunarodnih tenzija.

U prvoj polovini godine uvezeno 657 električnih automobila, dok je broj punjača ostao na svega 220 lokacija

Električna vozila u Srbiji i dalje su retkost, čineći tek 0,4 odsto od ukupnog broja automobila. Prema poslednjim podacima, u prvoj polovini godine uvezeno je 657 električnih automobila, što predstavlja povećanje od 250 odsto. Međutim, tržište električnih vozila u Srbiji i dalje beleži znatno sporiji rast u poređenju sa Evropskom unijom.

Električna vozila u Srbiji zaostaju za Evropom

Na kraju prošle godine, u Srbiji je bilo registrovano 7.237 električnih automobila, dok je ukupni vozni park dostigao 2,1 milion vozila. Takođe, lane je uvezeno 535 električnih vozila, gotovo tri i po puta više nego pre dve godine kada je ta cifra iznosila 161. Ipak, u Evropskoj uniji električna vozila čine 3,1 odsto ukupnog voznog parka, odnosno 7,4 miliona od ukupno 243 miliona automobila. Na primer, u Francuskoj je više od trećine novoregistrovanih vozila električno, dok je u Norveškoj gotovo svako treće vozilo na električni pogon. U Nemačkoj je tokom prošle godine registrovano 545.200 novih električnih automobila, a u Velikoj Britaniji 442.380.

Visoka cena i ograničene subvencije ograničavaju potražnju

Niska potražnja za električnim vozilima u Srbiji rezultat je pre svega visoke cene. Električni automobili u proseku su najmanje 30 odsto skuplji od svojih klasičnih pandana. Najjeftinije modele na tržištu predstavljaju rumunska vozila sa cenom od 18.000 evra i kineska sa 23.000 evra. Za domaće kupce iz niže i srednje klase, ovakve cene su i dalje nedostižne. Drugi ključni faktor je smanjenje državnih subvencija. Trenutno subvencije iznose oko 10 odsto vrednosti vozila, a maksimalno 5.000 evra za najskuplje modele. Ovaj iznos je značajno manji nego prethodnih godina, što je dovelo do zastoja u modernizaciji voznog parka.

Broj punjača za električna vozila u Srbiji i dalje mali

Električna vozila u Srbiji suočavaju se i sa infrastrukturnim izazovima. U zemlji postoji ukupno 220 javnih punjača, postavljenih uglavnom na glavnim autoputevima, benzinskim pumpama i većim parkinzima. To je jedan punjač na 29.000 stanovnika, što je značajno manje od proseka u Evropskoj uniji gde postoji 1,1 milion punjača, odnosno jedan na oko 410 žitelja. Osim toga, većina punjača u Srbiji nije dovoljno snažna, pa je za punjenje baterije potrebno od 20 do 35 minuta. Kućno punjenje, u zavisnosti od snage utičnice i tipa automobila, može da traje i do 12 sati.

Ekološki i tržišni izazovi za električna vozila u Srbiji

Iako električna vozila smanjuju zavisnost od nafte, u Srbiji se oko 75 odsto električne energije proizvodi iz termoelektrana na ugalj, što ograničava ekološke benefite. Zbog toga deo stručne javnosti ističe da prelazak na električna vozila neće imati puni ekološki efekat dok se proizvodnja struje ne modernizuje. Konačno, dok se u Evropskoj uniji elektrifikacija saobraćaja ubrzava, Srbija i dalje zaostaje kako po broju električnih vozila, tako i po razvoju infrastrukture i državnoj podršci.