Connect with us

Domaće

Moskvič investira u prvi hibrid, prodaja M70 od 2,7 miliona rubalja (VIDEO)

Ruski proizvođač pokreće proizvodnju hibridnog krosovera 2027. godine, M70 model startuje sa cenom od 26.800 evra

Objavljeno pre

1 hour

,

Moskvič investira u prvi hibrid, prodaja M70 od 2,7 miliona rubalja (VIDEO) – Moskvič hibridni automobil Foto Izvor: Pixabay / Joenomias

Ruski proizvođač pokreće proizvodnju hibridnog krosovera 2027. godine, M70 model startuje sa cenom od 26.800 evra

Moskvič, poznati ruski proizvođač automobila, najavio je pokretanje proizvodnje svog prvog hibridnog vozila. Ova inicijativa uključuje razvoj hibridnog modela na bazi krosovera M70, čija prodaja je počela u martu 2026. godine. Prema zvaničnoj izjavi Jelene Frolove, izvršne direktorke kompanije, proizvodnja hibridnog automobila planirana je za 2027. godinu, dok fabrika intenzivno radi na ubrzanju razvoja.

Prodaja M linije i cene na tržištu

Proizvodnja modela M70 i M90 započeta je u decembru 2025, a prodaja je startovala u martu sledeće godine. Cena modela M70, uz popuste i specijalne ponude, iznosi od 2,7 miliona rubalja (oko 26.800 evra), dok je početna cena modela M90 3,9 miliona rubalja, odnosno 38.800 evra. Prema planu kompanije, u septembru se očekuje prodaja između 1.200 i 1.500 automobila, nakon što je u avgustu prodato približno 1.200 vozila.

Planovi za proizvodnju i tržišni kontekst

Za celu 2026. godinu Moskvič planira proizvodnju više od 20.000 automobila. Od tog broja, između 5.000 i 6.000 vozila trebalo bi da budu modeli nove M linije, odnosno M70 i M90. Ovaj korak predstavlja značajan povratak brenda na tržište, posebno imajući u vidu istorijski značaj Moskviča u regionu bivše Jugoslavije. Tokom druge polovine prošlog veka, Moskvič je bio prepoznatljiv brend, posebno zahvaljujući pristupačnoj ceni i snažnoj asocijaciji sa kultnim filmskim scenama, poput replike iz filma “Balkanski špijun”.

Istorijski značaj i konkurencija na tržištu

Moskvič je tokom decenija bio konkurencija domaćim i istočnoevropskim brendovima poput Zastave, Lade, Škode i Trabanta. Modeli poput 408, 412 i kasnije Aleko 2141 ostali su upamćeni po robusnosti i prilagođenosti tržištu. U poređenju sa konkurentima, Moskvič je bio cenovno pozicioniran iznad “zastave 101”, ali ispod sofisticiranijih modela poput “lada samara”. S obzirom na novu strategiju kompanije i uvođenje hibridnih tehnologija, Moskvič nastoji da odgovori na savremene ekološke i tržišne izazove, uz plan da u 2027. godini ponudi prvi hibridni model baziran na M70 krosoveru.

M70


Povezano
Pročitaj još

Domaće

Njujork uvodi jednogodišnju zabranu AI alata za 600.000 učenika osnovnih škola

Odluka obuhvata prekid korišćenja 40 AI obrazovnih alata, dok srednjoškolci nastavljaju uz specijalne kurseve

Objavljeno pre

11 minutes

,

September 3, 2026

Objavio:

Njujork uvodi jednogodišnju zabranu AI alata za 600.000 učenika osnovnih škola – zabrana AI u Njujorku

Odluka obuhvata prekid korišćenja 40 AI obrazovnih alata, dok srednjoškolci nastavljaju uz specijalne kurseve

Grad Njujork je doneo odluku o jednogodišnjem moratorijumu na korišćenje veštačke inteligencije u javnim osnovnim školama. Ova mera zahvata oko 600.000 učenika do osmog razreda, naveli su gradski zvaničnici na konferenciji za medije. Nova zabrana pokriva upotrebu otprilike 40 obrazovnih alata koji funkcionišu na principima veštačke inteligencije, čime njujorški obrazovni sistem postavlja najstroža ograničenja te vrste u Sjedinjenim Američkim Državama do sada.

Detalji zabrane i izuzeci za srednje škole

Osim osnovaca, srednjoškolcima će biti dozvoljeno korišćenje AI tehnologije samo u pojedinim slučajevima. Oni su obavezni da pohađaju dva puta godišnje kurseve iz oblasti pismenosti o veštačkoj inteligenciji. Pre svega, nastavnici će i dalje koristiti AI alate za pripremu časova, izradu rasporeda i druge administrativne zadatke. Takođe, odluka stupa na snagu odmah i odnosi se na sve javne osnovne škole u gradu.

Razlozi za ograničenje AI u školama i širi kontekst

Gradonačelnik Zohran Mamdani istakao je važnost ljudske interakcije u obrazovanju. „Deci su potrebni nastavnici i ljudska povezanost kako bi učila i razvijala se. Potrebno je da razvijaju veštine zajedno sa vršnjacima, grade odnose sa nastavnicima i samostalno se suočavaju sa teškim problemima“, izjavio je Mamdani. Kao rezultat, ova mera treba da omogući učenicima razvoj socijalnih i analitičkih veština bez zavisnosti od AI. S druge strane, druge školske oblasti u SAD, uključujući Los Anđeles, razmatraju slične regulative, što ukazuje na rastuću zabrinutost oko uloge AI u obrazovanju.

Istorijat upotrebe AI u njujorškim školama

Javne škole u Njujorku su već ranije privremeno zabranile korišćenje četbota ChatGPT ubrzo nakon njegovog lansiranja 2022. godine. Tu zabranu su kasnije povukle i zamenile je personalizovanim nastavnim asistentima baziranim na AI, prema informacijama kompanije Microsoft, jednog od vlasnika OpenAI-a. Ipak, sadašnja odluka uvodi strožiju kontrolu i jasno definiše ograničenja, posebno za mlađe učenike. Kao rezultat, Njujork postavlja presedan za ostale američke obrazovne sisteme, dok se nacionalna debata o veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na obrazovanje intenzivira.

Pročitaj još

Domaće

Holandska centralna banka premestila 86 tona zlata zbog geopolitičkih rizika

Zlatne rezerve vredne 72 milijarde evra prebačene iz SAD i Kanade u London radi lakše trgovine i veće otpornosti

Objavljeno pre

16 minutes

,

September 3, 2026

Objavio:

Holandska centralna banka premestila 86 tona zlata zbog geopolitičkih rizika – zlatne rezerve Holandije

Zlatne rezerve vredne 72 milijarde evra prebačene iz SAD i Kanade u London radi lakše trgovine i veće otpornosti

Holandska centralna banka je premestila 86 tona svojih zlatnih rezervi iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade u London, navodeći kao glavni razlog rastuće geopolitičke nemire. Ova odluka utiče direktno na zlatne rezerve Holandije, koje na kraju 2025. godine iznose ukupno 612 tona i procenjene su na 72 milijarde evra, saopštila je De Nederlandiše Bank (DNB). Pre raspoređivanja, DNB je čuvala 31,3% svog zlata u Njujorku i 19,7% u Otavi. Sada je udio zlata u Londonu povećan sa 18% na 32%, dok 31% ostaje u Holandiji.

Premestanje zlata zbog geopolitičke nestabilnosti

Premestanje zlatnih rezervi iz SAD i Kanade u London omogućava De Nederlandiše Bank da brže reaguje u kriznim situacijama. “Ovim korakom smo poboljšali mogućnost korišćenja zlatnih rezervi. Pretpostavljamo da nikada nećemo morati da koristimo zlato, ali je ipak neophodno da se ojačaju našu otpornost i spremnost”, izjavio je Olaf Sleijpen, predsednik DNB-a. Pre svega, zlato koje se drži u Londonu može se lakše trgovati na međunarodnom tržištu nego ono koje je čuvano u Njujorku, Otavi ili Amsterdamu. Zbog toga je za Holandiju ekonomski racionalno da deo svojih rezervi prebaci u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Struktura i značaj holandskih zlatnih rezervi

Ukupne holandske zalihe zlata ostaju na 612 tona nakon ovog premeštanja. Vrednost tih zaliha procenjuje se na 72 milijarde evra na kraju 2025. godine. Preračunavanjem, oko trećina zlata Holandije sada je u Londonu, dok je slično mnogo i dalje u zemlji porekla. Ostatak je i dalje raspoređen između SAD i Kanade. Odluka o premeštanju nije motivisana željom da se zlato vrati kući, već povećanjem likvidnosti i fleksibilnosti u kriznim vremenima. Kao rezultat toga, Holandija se pridružuje trendu evropskih država koje preispituju gde i kako čuvaju svoje rezerve, prateći globalna kretanja i rizike.

Izjave i implikacije za međunarodne rezerve

Prema rečima Olafa Sleijpena, DNB ovim potezom želi da poboljša otpornost i mogućnost brzog reagovanja na potencijalne krize. “Poboljšali smo mogućnost korišćenja zlatnih rezervi”, naglasio je Sleijpen. Ova strategija ima za cilj da obezbedi da Holandija uvek može brzo pristupiti svojim sredstvima, ukoliko to bude potrebno. U međuvremenu, globalna nestabilnost i ekonomski izazovi podstiču centralne banke da preispitaju raspodelu svojih rezervi. Tržišna vrednost zlata igra ključnu ulogu u očuvanju nacionalne finansijske stabilnosti, posebno u vremenima povećanih geopolitičkih tenzija.

Pročitaj još

Domaće

Manjak platine podiže cenu na 1.768 dolara po unci zbog smanjene ponude

Potrošnja platine četvrtu godinu premašuje globalnu ponudu, što povećava osetljivost tržišta na poremećaje

Objavljeno pre

21 minutes

,

September 3, 2026

Objavio:

Manjak platine podiže cenu na 1.768 dolara po unci zbog smanjene ponude

Potrošnja platine četvrtu godinu premašuje globalnu ponudu, što povećava osetljivost tržišta na poremećaje

Manjak platine nastavlja da utiče na globalno tržište, podižući cenu ovog plemenitog metala na 1.768 dolara po trojskoj unci početkom septembra 2026. godine. Potrošnja platine već četvrtu godinu premašuje ponudu, što dodatno povećava rizik od skokova cena, pokazali su najnoviji podaci iz industrije. Drugi septembar prošle godine obeležila je cena od 1.412 dolara za uncu, dok je godinu dana kasnije zabeležen rast na 1.768 dolara. Kao rezultat, tržište je postalo znatno osetljivije na sve poremećaje, posebno zbog smanjenja raspoloživih zaliha.

Glavni uzroci rasta cene platine

Najveći deo svetske proizvodnje platine dolazi iz svega nekoliko zemalja. Pre svega, oko 70 odsto rudarske platine potiče iz Južne Afrike, a više od 90 odsto ukupne svetske proizvodnje iz samo tri države. Takva geografska koncentracija proizvodnje čini globalno tržište platine izuzetno ranjivim na nestabilnosti. Zalihe platine mogle bi do kraja godine pasti ispod 1,75 miliona unci, što predstavlja svega nekoliko meseci globalne potražnje. Smanjenje dostupnih količina čini tržište podložnijim naglim promenama cena. Problem u velikom rudniku, poremećaji u snabdevanju električnom energijom u Južnoj Africi ili zastojevi izvoza iz ključnih zemalja mogu značajno uticati na cenu, mnogo više nego ranijih godina.

Tržišna očekivanja i investicioni potencijal

U ovom trenutku, sve češće se pojavljuju prognoze o mogućem rastu cene platine na 3.000, 4.000 pa čak i 5.000 dolara za uncu. Ipak, analitičari kao što je Georgi Hristov iz kompanije Tavex Zlato&srebro ističu razliku između mogućeg i verovatnog scenarija. Hristov navodi: “Cenu od 3.000 dolara smatrao bih mogućim scenarijem snažnog rasta, dok bih 4.000 do 5.000 dolara posmatrao kao scenario ozbiljnog poremećaja fizičkog tržišta, a ne kao osnovnu prognozu.” Za dostizanje viših nivoa cene bila bi potrebna veoma niska količina zaliha, ozbiljan poremećaj proizvodnje i snažan priliv investicionog kapitala. Osim toga, industrijski potrošači mogli bi unapred obezbeđivati zalihe, čime bi dodatno smanjili količinu platine dostupnu na tržištu. To može izazvati paradoksalnu situaciju, gde strah od nestašice zapravo podstiče još veće smanjenje dostupnosti.

Balans tržišta i dugoročne posledice

Zbog toga što platina postaje skuplja, reciklaža metala postaje isplativija, dok rudnici dobijaju motiv za povećanje proizvodnje. Istovremeno, industrija traži načine da smanji upotrebu platine ili je zameni drugim metalima. Tako se, s jedne strane, manjak platine pretvara u investicionu priliku, ali visoka cena automatski podstiče proizvodnju, reciklažu i razvoj alternativa. Platina se koristi u širokom spektru industrija, od nakita i investicionih poluga do automobilskih katalizatora, hemijske i naftne industrije, proizvodnje stakla, medicine i tehnologija vodonika. Na taj način, tržište platine ostaje u stanju permanentne napetosti između ograničene ponude i rastuće potražnje, što će i dalje biti odlučujući faktor za kretanje njene cene na globalnom nivou.

Pročitaj još

U Trendu