Connect with us

Domaće

Krediti privrede i građana u Srbiji porasli na 4.757 milijardi dinara u avgustu

Zaduženost privrede, građana i preduzetnika porasla 1,2 odsto u odnosu na jul, uz rast gotovinskih i stambenih kredita

Objavljeno pre

1 hour

,

Krediti privrede i građana u Srbiji porasli na 4.757 milijardi dinara u avgustu – ukupna kreditna zaduženost Foto Izvor: Pixabay / Tumisu

Zaduženost privrede, građana i preduzetnika porasla 1,2 odsto u odnosu na jul, uz rast gotovinskih i stambenih kredita

Ukupna kreditna zaduženost privrede, građana i preduzetnika dostigla je 4.757 milijardi dinara na kraju avgusta ove godine. Ovaj podatak objavilo je Udruženje banaka Srbije i odnosi se na sve korisnike kredita u bankarskom sektoru. U poređenju sa julom, zaduženost je porasla za 1,2 odsto, dok je na godišnjem nivou rast iznosio 15,7 odsto.

Krediti privrede i građana: detaljna struktura i dinamika rasta

Najveći deo ukupnih kredita odnosi se na pravna lica, čije su obaveze prema bankama iznosile oko 2.494 milijardi dinara. Zaduženost ovog segmenta porasla je za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, a u poređenju sa avgustom prošle godine beleži rast od 12,3 odsto. Preduzetnici su na kraju avgusta dugovali bankama 102,3 milijarde dinara, što je povećanje od 0,4 odsto u odnosu na jul. Istovremeno, građani su zabeležili rast ukupnog duga od 1,4 odsto, pa je njihova zaduženost dostigla 2.161 milijardu dinara. U odnosu na avgust 2025. godine, kreditna zaduženost građana porasla je za 19,9 odsto, s obzirom na to da je tada iznosila 1.802 milijarde dinara.

Rast gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita

Po nameni kredita, stanovništvo je povećalo zaduženost u svim kategorijama. Gotovinski krediti porasli su 1,2 odsto, potrošački 1,7 odsto, dok su stambeni krediti u avgustu bili veći za 1,6 odsto. Krediti za refinansiranje takođe su porasli za 1,6 odsto, a poljoprivredni krediti za 1,3 odsto. Kao rezultat, ukupna kreditna aktivnost pokazuje kontinuirani trend rasta, što ukazuje na snažnu tražnju za finansiranjem u privredi i kod građana.

Otplata kredita i dodatni pokazatelji sektora

Udeo kredita sa kašnjenjem u otplati ostao je nepromenjen na 1,8 odsto ukupnog portfolija, koliko je iznosio i u julu. To pokazuje stabilnost naplate u bankarskom sektoru, uprkos rastu ukupne zaduženosti. Ukupan broj lizing ugovora iznosio je 96.961, što potvrđuje značaj lizinga kao alternativnog oblika finansiranja. Stambeni krediti su činili 6,9 odsto ukupnog broja kredita stanovništvu, a iznos odobrenih pozajmica po tekućim računima građana dostigao je 46 milijardi dinara.

Tržišni i ekonomski kontekst rasta kreditiranja

Povećanje zaduženosti odražava rastuću potrebu za likvidnošću i investicijama kako kod privrednih subjekata, tako i kod stanovništva. Na tržištu je prisutan trend rasta potrošnje i tražnje za stambenim nekretninama, što se pozitivno odražava na sektor bankarstva. Uporedo sa tim, održanost niskog nivoa kredita u kašnjenju signalizira odgovorno kreditiranje i stabilnost sektora. Kao rezultat, bankarski sektor u Srbiji nastavlja da pruža snažnu podršku privredi i građanima kroz kreditne proizvode. Ovi pokazatelji potvrđuju ključnu ulogu finansijskih institucija u procesu ekspanzije domaće ekonomije.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Perutnina Ptuj povećala prihod na 885 miliona evra zahvaljujući rastu izvoza

Slovenačka grupa ostvarila 84 odsto prihoda iz izvoza, EBITDA porasla na 117,8 miliona evra posle akvizicije Uvesa Grupe

Objavljeno pre

5 minutes

,

September 2, 2026

Objavio:

Perutnina Ptuj povećala prihod na 885 miliona evra zahvaljujući rastu izvoza – Perutnina Ptuj prihod

Slovenačka grupa ostvarila 84 odsto prihoda iz izvoza, EBITDA porasla na 117,8 miliona evra posle akvizicije Uvesa Grupe

Perutnina Ptuj Grupa zabeležila je izuzetno snažan finansijski rezultat, ostvarivši prihod od 885 miliona evra u 2025. godini. Ovaj rast prihoda predstavlja povećanje od 352 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu, prema zvaničnom finansijskom izveštaju kompanije. Ključni faktor bila je struktura prodaje: čak 84 odsto ukupnog prihoda, odnosno 745 miliona evra, došlo je iz izvoza van Slovenije.

Rast prihoda i EBITDA rezultat širenja i akvizicija

U istoj godini, normalizovana EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) porasla je na 117,8 miliona evra. Taj iznos je za 15,5 miliona evra viši nego 2024. godine, što ukazuje na značajno poboljšanje operativne profitabilnosti. Na ove rezultate uticala je završena akvizicija Grupe Uvesa u avgustu 2025. godine, čime je dodatno proširen opseg poslovanja. Perutnina Ptuj d.o.o., sedište Grupe u Sloveniji, ostvarila je prihod od 307 miliona evra, 42 miliona više u odnosu na prethodnu godinu.

Struktura prodaje, regionalni izvoz i tržišna pozicija

Najveći deo prodaje van Slovenije ostvaren je na tržištima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, gde Grupa ima i sopstvenu proizvodnju. Izvoz iz Slovenije posebno je bio snažan ka Austriji, gde je ostvareno 16 odsto ukupnih prihoda od izvoza. U 2025. godini prodato je više od 222.000 tona živinskog mesa i gotovo 280.000 tona proizvoda iz osnovnog asortimana, što uključuje gotove proizvode i mesne prerađevine. Prema zvaničnom izveštaju, povećanje proizvodnih kapaciteta i diverzifikacija tržišta doprinele su rastu prihoda.

Investicije i strategija dugoročnog rasta

Luka Komazec, generalni direktor Perutnina Ptuj Grupe, istakao je značaj kontinuiranog investiranja u modernizaciju i proširenje kapaciteta. “Proizvodne kapacitete povećali smo za približno 50 odsto, dok su prihodi više nego udvostručeni. Nastavićemo da ulažemo, razvijamo naše poslovanje i podižemo lestvicu kako bismo osigurali održiv dugoročni rast”, izjavio je Komazec. Kompanija je od 2019. godine, kada je postala deo MHP Grupe, uložila više od 323 miliona evra u modernizaciju i proširenje. Kao rezultat, Perutnina Ptuj je učvrstila poziciju među vodećim proizvođačima živinskog mesa u regionu.

Implikacije za sektor i buduće perspektive

Ostvareni rast prihoda Perutnina Ptuj ima značajne implikacije za širi agroindustrijski sektor jugoistočne Evrope. Povećanje izvoza i uspešne akvizicije omogućile su kompaniji da poveća tržišni udeo i diversifikuje rizik poslovanja. Uporedo sa tim, kompanija planira nastavak investicija i širenje prisustva na regionalnim tržištima. Rast EBITDA i prihod od izvoza doprinose stabilnosti kompanije i predstavljaju osnovu za dalji održiv rast.

Pročitaj još

Domaće

Evropska centralna banka najavljuje novo povećanje kamatnih stopa sledeće nedelje

ECB planira povećanje kamata, a predsednik Bundesbanke upozorava na složenost tržišnih uslova i potrebu za fleksibilnim pristupom

Objavljeno pre

15 minutes

,

September 2, 2026

Objavio:

Evropska centralna banka najavljuje novo povećanje kamatnih stopa sledeće nedelje – novo povećanje kamatnih stopa ECB-a sledeće nedelje

ECB planira povećanje kamata, a predsednik Bundesbanke upozorava na složenost tržišnih uslova i potrebu za fleksibilnim pristupom

Evropska centralna banka (ECB) najavila je novo povećanje kamatnih stopa sledeće nedelje, što potvrđuje trenutni kurs monetarne politike usmeren protiv inflacije. Ovu informaciju izneo je Joahim Nagel, član Upravnog saveta ECB i predsednik Bundesbanke, ističući da tržišta procenjuju verovatnoću povećanja stopa na više od 95 odsto. Nagel je dodao da tržišni učesnici razumeju kako će ECB verovatno reagovati u ovoj fazi. Upravo zbog toga najava novo povećanje kamatnih stopa ECB-a sledeće nedelje ima značajan uticaj na finansijska tržišta i investitore širom Evrope.

Tržišna očekivanja i ekonomski kontekst

U svojoj izjavi, Joahim Nagel nije želeo da iznese dugoročne smernice o daljim potezima ECB-a nakon septembra. On je naglasio da će svaka odluka zavisiti od aktuelnih ekonomskih podataka na svakom narednom sastanku. Kao rezultat, investitori i analitičari moraju pažljivo pratiti nove informacije sa tržišta i ekonomske pokazatelje. Nagel je naglasio da rast prinosa na finansijskim tržištima otežava situaciju za ECB, jer skuplje finansiranje može negativno uticati na ekonomsku aktivnost, investicije i uslove zaduživanja za države i kompanije.

Stav Bundesbanke i evropska integracija

Zanimljivo je da Joahim Nagel zauzima stavove koji odstupaju od tradicionalno konzervativne politike nemačke centralne banke. On je podržao ukidanje nemačke ustavne kočnice duga, koja je do sada ograničavala budžetske deficite u normalnim okolnostima. Pored toga, Nagel podržava mogućnost zajedničkog zaduživanja država članica Evropske unije, što predstavlja važan korak ka snažnijoj evropskoj fiskalnoj integraciji. On smatra da je ovakav pristup neophodan zbog izazova sa kojima se suočava Evropa, uključujući rastuće kamatne stope, inflaciju i potrebu za efikasnijim koordinisanjem ekonomske politike na nivou Unije.

Imenovanje i budući pravac monetarne politike

Pored aktuelne najave novo povećanje kamatnih stopa ECB-a sledeće nedelje, Joahim Nagel je potvrdio da je jedan od kandidata za mesto predsednika ECB nakon isteka mandata Kristin Lagard 2027. godine. Ipak, nemačka vlada još nije zvanično podržala njegovu kandidaturu. Nagel ističe da će buduće odluke ECB-a zavisiti od ekonomske situacije u evrozoni i da nije moguće unapred definisati jasan put dalje monetarne politike. Zbog toga će fleksibilnost ostati ključna reč za sve naredne poteze centralne banke. Rast kamatnih stopa, u kombinaciji sa promenama u fiskalnoj politici, može značajno uticati na investicije i finansijske tokove u celoj Evropskoj uniji.

Uticaj na finansijska tržišta i privredu

Novo povećanje kamatnih stopa ECB-a sledeće nedelje, kako procenjuju tržišni akteri, imaće direktne posledice na uslove finansiranja za države i kompanije. Skuplje zaduživanje može usporiti investicije i ekonomski rast, ali se ovakve mere smatraju nužnim za suzbijanje inflacije. S druge strane, fleksibilan pristup ECB-a omogućava brzu reakciju na promene u ekonomskoj situaciji i minimizuje rizik od nepredviđenih šokova na tržištu. Analitičari očekuju da će sledeći sastanak ECB-a doneti odluku koja odražava trenutnu makroekonomsku situaciju, uz mogućnost daljih prilagođavanja tokom godine. Najava novo povećanje kamatnih stopa ECB-a sledeće nedelje ostaje ključna tema za sve učesnike evropskog finansijskog tržišta.

Pročitaj još

Domaće

EBRD obezbedila 25 miliona evra za faktoring i podršku srpskim kompanijama

Finansiranje u dinarima olakšava obrtni kapital i smanjuje valutni rizik za domaća preduzeća

Objavljeno pre

25 minutes

,

September 2, 2026

Objavio:

EBRD obezbedila 25 miliona evra za faktoring i podršku srpskim kompanijama – faktoring za srpske kompanije

Finansiranje u dinarima olakšava obrtni kapital i smanjuje valutni rizik za domaća preduzeća

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je 25 miliona evra u protivvrednosti u srpskim dinarima za podršku obrtanom kapitalu i faktoringu domaćih kompanija. Ova sredstva, kako navodi EBRD, biće usmerena na finansiranje na osnovu potraživanja od kupaca, odnosno obrtni faktoring, čime se omogućava srpskim preduzećima da brže pretvore svoja potraživanja u gotovinu i poboljšaju likvidnost. Finansiranje je deo programa za olakšavanje trgovine, a revolving faktoring aranžman je odobren UniCredit Bank Srbija.

Dinar kao valuta smanjuje valutni rizik

Za domaće kompanije poseban značaj ima činjenica da je finansiranje obezbeđeno u dinarima. Na ovaj način, preduzeća čiji su prihodi i rashodi u domaćoj valuti mogu bolje uskladiti finansiranje sa svojim novčanim tokovima. Osim toga, smanjuje se izloženost valutnim promenama, što dodatno povećava finansijsku stabilnost preduzeća u Srbiji. Kao rezultat, firme ne moraju da čekaju da kupci izmire svoje račune, već brzo dolaze do novca potrebnog za svakodnevno poslovanje.

Rastuća tražnja za faktoringom u Srbiji

Prema saopštenju Evropske banke za obnovu i razvoj, transakcija potvrđuje rastuću tražnju za finansiranjem potraživanja u lokalnoj valuti i sve veći značaj faktoringa za trgovinu i lance snabdevanja u Srbiji. Veća dostupnost faktoringa trebalo bi da poboljša upravljanje novčanim tokovima, olakša izmirivanje obaveza prema dobavljačima i omogući preduzećima da nastave sa ulaganjima i širenjem poslovanja. Pored toga, ovakav aranžman podržava konkurentnost privatnog sektora i doprinosi razvoju finansijskog tržišta.

EBRD nastavila ulaganja u srpsku privredu

EBRD ističe da je od početka poslovanja u Srbiji investirala više od 11 milijardi evra kroz više od 410 projekata. Fokus tih ulaganja bio je na unapređenju konkurentnosti privatnog sektora, infrastrukturi, razvoju zelene ekonomije i jačanju finansijskog sektora. Prema navodima banke, novi program podrške faktoringu nastavlja strategiju podrške održivom rastu i razvoju malih i srednjih preduzeća.

Uticaj na poslovanje srpskih kompanija

Kao rezultat ovog finansiranja, srpske kompanije mogu lakše upravljati obrtanjem kapitala i smanjiti rizik od nelikvidnosti. Faktoring je posebno značajan za mala i srednja preduzeća koja često nemaju pristup dugoročnim kreditnim linijama. Uporedo sa tim, podrška EBRD-a doprinosi stabilnosti celokupnog lanca snabdevanja i jača otpornost privrede na promene tržišnih uslova. Očekuje se da će ovakva inicijativa podstaći dodatne investicije i unaprediti poslovnu klimu u Srbiji.

Pročitaj još

U Trendu