Nemački automobilski gigant napušta ključni evropski berzanski indeks, investicioni fondovi preusmeravaju kapital ka novim članicama

Folksvagen, jedan od najvećih evropskih proizvođača automobila, uskoro će napustiti Euro Stoxx 50 indeks nakon što su njegove akcije od početka godine pale za više od 25 odsto. Ova promena stupa na snagu 21. septembra, što će imati direktan uticaj na investicione fondove koji pasivno prate ovaj indeks i ulažu u njegove članice. Kao rezultat, mnogi fondovi moraće da prodaju akcije Folksvagena i svoj kapital preusmere u kompanije koje ulaze u indeks.

Pad vrednosti akcija Folksvagena i promena indeksa

Pad vrednosti akcija Folksvagena od preko 25 odsto od početka godine doveo je do toga da kompanija ispada iz Euro Stoxx 50 indeksa. Njeno mesto preuzeće francuska energetska kompanija Engie. Osim toga, finska Nokia zameniće holandsku softversku firmu Wolters Kluwer. Ove promene znače da će investicioni fondovi koji pasivno prate indeks biti prinuđeni da prodaju akcije Folksvagena. To može dodatno uticati na kretanje cena akcija ove nemačke kompanije, jer pasivni fondovi predstavljaju značajan deo ukupnog kapitala na berzi.

Uticaj na poslovanje i zaposlene u Folksvagenu

Osim što izlazi iz najvažnijeg evropskog berzanskog indeksa, Folksvagen se suočava sa internim izazovima. Kompanija pokušava da smanji troškove i broj zaposlenih, ali menadžment smatra da mere nisu dovoljne za dugoročno poboljšanje poslovanja. Prema internim dokumentima, razmatraju se radikalni koraci restrukturiranja, uključujući mogućnost ukidanja proizvodnje u nekoliko nemačkih fabrika: Emden, Cvikau i Hanover, kao i u Audijevoj fabrici u Nekarsulmu. Nadzorni odbor kompanije, prema navodima nemačkih medija, razmatraće ove scenarije tokom nedelje. Potencijalno zatvaranje fabrika može imati posledice na zaposlenost i industrijsku bazu u Nemačkoj. S druge strane, promene u indeksu mogu uticati i na strategiju investitora koji ulažu u automobilski sektor.

Širi kontekst i značaj za evropsko tržište kapitala

Euro Stoxx 50 indeks predstavlja najvažniji reper za evropske blue chip kompanije iz različitih sektora. Ispadanje Folksvagena iz ovog indeksa signalizuje promene u strukturi evropskog tržišta i naglašava izazove sa kojima se suočava automobilska industrija. Pad vrednosti akcija može biti posledica globalnih trendova, promena potražnje i tranzicije ka održivim izvorima energije. U isto vreme, ulazak kompanija iz energetskog i tehnološkog sektora u indeks ukazuje na promenu fokusa investitora. Kao rezultat, kretanja u Euro Stoxx 50 uticaće na raspodelu kapitala i strategije velikih institucionalnih ulagača širom Evrope.

Suša smanjila prinos kukuruza i soje, dok je suncokret pokazao otpornost, a logistika i geopolitika dodatno utiču na cene

Produktna berza Novi Sad saopštila je da će rod kukuruza i soje biti ispod proseka zbog suše, dok je rod suncokreta očekivano bolji. Prema rečima Vlada Kovačevića, v.d. direktora Produktne berze, cene žitarica i uljarica beleže stabilnost, ali logistički i geopolitički faktori dodatno utiču na trgovanje. Cena pšenice standardnog kvaliteta trenutno se kreće između 20 i 20,2 dinara po kilogramu bez PDV-a. Cena kukuruza je od 19 do 19,2 dinara bez analize. Kukuruz sa analizom na aflatoksin postiže višu cenu, dok suncokret dostiže 52 do 52,2 dinara, a soja se prodaje po ceni od 55 do 56 dinara. Cena ječma je između 17,8 i 18 dinara.

Uticaj suše i logističkih problema na prinose i cene

Kovačević je ukazao da suncokret ima duži vegetacioni period i veću otpornost na sušu u poređenju sa kukuruzom i sojom. Zbog toga su prinosi suncokreta povoljniji u odnosu na druge kulture. Osim toga, obim trgovanja je standardan za ovo doba godine, ali se pažljivo prate svi faktori koji mogu uticati na cene i prinose. Nizak vodostaj Dunava ima značajan uticaj na domaće tržište. Žitarice i uljarice su kabasti proizvodi sa niskom cenom po kilogramu, zbog čega troškovi transporta postaju presudni za profitabilnost trgovine. Protok Dunava na granici sa Rumunijom trenutno iznosi samo 40 odsto uobičajenog nivoa. To praktično prekida najvažniju izvoznu rutu prema luci Konstanca, pa su prevoznici prinuđeni da koriste kamionski i železnički transport.

Globalni faktori i promena strukture setve

Na međunarodno tržište žitarica i uljarica utiču i poremećaji u crnomorskom regionu, pre svega smanjen izvoz iz Ukrajine i Rusije. Kovačević je istakao da cena pšenice na američkom tržištu beleži najviši nivo u poslednje tri godine, dok se na pariskoj berzi Matif cena kreće oko 239 evra po toni. Domaće cene su u velikoj meri povezane sa globalnim kretanjima, ali reakcija tržišta Srbije često kasni zbog ograničenih mogućnosti izvoza. Suše su sve češća pojava i direktno utiču na izbor kultura. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su površine pod pšenicom povećane za 7,5 odsto, dok su površine pod kukuruzom smanjene za 3,8 odsto, a pod sojom za 7,5 odsto. Površine pod suncokretom povećane su za 3,5 odsto. Kovačević je naveo da se struktura setve brzo menja u korist kultura sa kraćim vegetacionim periodom, kao što je pšenica.

Geopolitički uticaji i očekivanja u izvozu

Geopolitički faktori postaju sve važniji u formiranju cena žitarica i uljarica. Neizvesnost oko izvoza iz Ukrajine i Rusije, kao i prohodnost logističkih kanala, određuju pravac cena i mogućnost plasmana domaće robe na međunarodna tržišta. „Sve više i više geopolitički faktori dominiraju u formiranju cene, tako da puno zavisi od prohodnosti logističkih kanala“, izjavio je Kovačević. Kao rezultat toga, proizvođači i trgovci moraju da prate ne samo vremenske i tržišne uslove, već i dinamiku međunarodnih odnosa i logističkih prepreka. Struktura domaće agrarne proizvodnje brzo se prilagođava, a cene žitarica i uljarica ostaju pod uticajem globalnih i lokalnih faktora.

Minimalac u Srbiji dostiže 70.000 dinara mesečno, dok je u EU najviši u Luksemburgu sa 2.378 evra

Minimalna zarada u Srbiji od naredne godine iznosiće 405 dinara po satu. To u proseku znači oko 70.000 dinara mesečno, dok trenutni iznos minimalca iznosi oko 65.000 dinara ili 550 evra. Ova odluka, kako je saopšteno, rezultat je dogovora socijalnih partnera i Vlade, a najnoviji podaci upućuju da je minimalna zarada u Srbiji i dalje niža od većine članica Evropske unije, što potvrđuju i nalazi Eurofonda.

Minimalna zarada u Srbiji porasla je za 10,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, u Evropskoj uniji najveći minimalac beleži Luksemburg sa 2.378 evra bruto. Za njim slede Holandija sa 2.056 evra bruto, Belgija sa 2.037 evra, Irska sa 2.034 evra, Nemačka sa 1.570 evra, Francuska sa 1.424 evra i Španija sa 1.294 evra. Najniži minimalac u EU ima Bugarska, gde bruto minimalna plata iznosi 427 evra, dok Mađarska ima 479 evra, Rumunija 484 evra, a Letonija 628 evra bruto. U Sloveniji minimalac je 942 evra, a u Hrvatskoj 756 evra.

Minimalna zarada u Srbiji i EU: rast i poređenja

Nacionalne minimalne zarade nastavile su da rastu širom Evrope u 2026. godini. Najveći porast zabeležen je u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Prema izveštaju Eurofonda, Slovenija je zabeležila najveći rast minimalca od 16 odsto. Bugarska, Slovačka, Litvanija i Mađarska imale su rast od oko 11 do 12 odsto. Hrvatska i Češka zabeležile su povećanja od oko 8 odsto, a Kipar i Nemačka su primenile slična povećanja.

U Srbiji je minimalna zarada povećana 10,2 odsto u odnosu na prošlu godinu. Prosečno povećanje minimalca u državama EU je tek neznatno niže od prošlogodišnjeg, dok je inflacija u januaru 2026. godine bila znatno manja. Kao rezultat, zaposleni sa minimalnom platom u gotovo svim članicama EU ostvarili su realni rast kupovne moći, osim u Rumuniji gde je minimalac bio zamrznut do jula 2026.

Direktiva EU i uticaj na minimalac

Usvajanjem Direktive o adekvatnim minimalnim platama u Evropskoj uniji 2022. godine, članice su bile obavezne da do 15. novembra 2024. uključe nova pravila u nacionalne propise. Većina država je to i učinila do kraja 2024. godine. Danska je pokušala da ospori Direktivu pred Sudom pravde EU, ali je presuda iz novembra 2025. godine potvrdila njenu validnost.

Direktiva je, prema istraživanju Eurofonda, podstakla nekoliko država članica da povećaju minimalac. Analitičari navode da su se vlade u prethodnim godinama fokusirale na zaštitu radnika od inflacije, a sada sve više pažnje posvećuju adekvatnosti minimalne zarade i unapređenju životnog standarda niskoplaćenih radnika.

Minimalna zarada u Srbiji u širem ekonomskom kontekstu

Minimalna zarada u Srbiji i dalje zaostaje za većinom članica EU, kako po iznosu tako i po kupovnoj moći. Međutim, rast minimalca u prethodnim godinama prati trend povećanja u regionu. Poreski i socijalni sistemi u EU stvaraju značajne razlike između bruto i neto minimalne zarade. U 2025. godini porez na minimalnu zaradu kretao se od manje od 5 odsto na Malti, u Belgiji i Luksemburgu, do više od 30 odsto u Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji.

Kao rezultat, Kajcov indeks, koji meri odnos minimalne i prosečne zarade, povećao se u većini članica tokom poslednje decenije. To znači da su minimalne plate rasle brže od prosečnih plata u istom periodu. U Srbiji je povećanje minimalca takođe išlo u korak sa inflacijom, što je zaposlenima sa najnižim primanjima omogućilo očuvanje ili blagi rast kupovne moći u protekloj godini.