Mladi fudbaler Barselone stigao do istorijskog jubileja, nadmašio Kyliana Mbapea i Erlinga Halanda

Lamin Jamal nastavio je da pomera granice u evropskom fudbalu. U duelu Barselone protiv Rajo Valjekana, ovaj talentovani ofanzivac postigao je dva gola i tako stigao do svog jubilarnog 50. pogotka u seniorskoj klupskoj karijeri. Impresivno je što je Lamin Jamal ovo postignuće ostvario sa samo 19 godina i 49 dana, čime je postao najmlađi fudbaler iz pet najjačih evropskih liga koji je stigao do te brojke.

Pored toga, Jamal je time srušio i rekord Barselone, jer niko pre njega nije uspeo da postigne toliko golova za katalonski klub u tako mladom uzrastu. Ovaj podatak dodatno osvetljava njegov izuzetan talenat i potencijal za budućnost. Fokus ključne fraze “najmlađi sa 50 golova” jasno opisuje veličinu njegovog dostignuća.

Kako je Lamin Jamal stigao do jubileja

U utakmici protiv Rajo Valjekana, Lamin Jamal se istakao već na početku meča snažnim udarcem koji je završio u gornjem uglu mreže protivnika. Taj pogodak otvorio je put ka istoriji. U samoj završnici susreta, tačnije u 90. minutu, Jamal je još jednom zatresao mrežu i tako postavio konačan rezultat utakmice.

Drugi gol bio mu je posebno značajan jer mu je doneo ukupno pedeseti pogodak u seniorskoj klupskoj karijeri. Zbog toga će ovaj meč ostati upamćen kao prekretnica za mladog španskog reprezentativca.

Najmlađi sa 50 golova: rekord vredan divljenja

Poređenja radi, pre Lamina Jamala, rekord za najmlađeg igrača koji je stigao do 50 klupskih golova držao je Kylian Mbape. Francuski napadač ovu granicu dostigao je sa 19 godina i 241 dan. Norvežanin Erling Haland imao je čak godinu dana više kada se domogao iste brojke — tačno 20 godina i 196 dana.

Zbog toga podvig koji nosi oznaku “najmlađi sa 50 golova” ima dodatnu težinu u istoriji evropskog fudbala. Ovakva statistika potvrđuje da su pred mladim igračem velike šanse za još veće uspehe na međunarodnoj sceni.

S obzirom na to koliko brzo napreduje, navijači Barselone, ali i ljubitelji fudbala širom sveta, s pravom očekuju još mnogo rekorda od Lamina Jamala u narednim sezonama.

Walid Regragui otkriva detalje razgovora sa porodicom Laminea Jamala i zašto je mladi napadač ipak izabrao Španiju

Lamine Jamal bio je na meti Fudbalskog saveza Maroka još od svoje četrnaeste godine. Selektor Walid Regragui i predsednik Fouzi Lekjaa pokušali su da privole mladog napadača Barselone da obuče dres “Lavova Atlasa”. Ipak, Lamine Jamal je u avgustu 2023. godine doneo konačnu odluku da nastupa za reprezentaciju Španije, ispunivši time snove navijača ove zemlje.

Regragui je nedavno u podkastu ‘Magharib’ otkrio kako se odvijala borba između dve reprezentacije za talentovanog fudbalera. “Razgovarali smo sa njegovim roditeljima i predstavili projekat, ali Lamine je već bio odlučan da igra za Španiju”, naveo je selektor. Ova odluka bila je značajna jer su samo 14 kilometara razlike delile dve zemlje, što često stvara slične situacije sa igračima dvojnih državljanstava.

Pregovori Maroka i odluka Laminea Jamala

Kroz seriju sastanaka tokom nekoliko godina, Marokanci su nastojali da ubede porodicu mladog fudbalera. Na kraju, kako kaže Fouzi Lekjaa: “Lamine je već bio ubeđen da ide sa Španijom. Poželeli smo mu sreću i uspeh.” Poslednji razgovor obavljen je telefonom tokom 2023. godine kada je Jamal potvrdio svoju odluku selektoru Regraguiju rečima: “Treneru, već sam odlučio”.

Jamalov otac Mounir Nasraoui rođen je u Laracheu u Maroku i preselio se u Kataloniju kao dete. Zbog toga su postojale sve pretpostavke da mladi fudbaler može igrati i za Maroko ili Španiju. Međutim, njegov osećaj pripadnosti prevagnuo je na stranu reprezentacije za koju je debitovao septembra 2023.

Značajni trenuci u karijeri mladog asa

Lamine Jamal zvanično je pozvan u reprezentaciju Španije 1. septembra 2023. Samo osam dana kasnije debitovao je protiv Gruzije i postigao svoj prvi gol u pobedi rezultatom 7:1. Ovaj podatak potvrđuje koliko brzo se uklopio među najbolje španske igrače.

Marokanski fudbalski krugovi nisu krili žaljenje zbog gubitka ovako velikog talenta. Mustapha Hadji, bivši reprezentativac Maroka koji ima iskustvo igranja u La Korunji i Espanjolu, izjavio je: “Šteta što Lamine Jamal nije izabrao Maroko… On će zauvek ostati Marokanac bez obzira što igra za Španiju”.

Brahim Dijaz kao primer uspešnog privlačenja talenata

Iako Maroko nije uspeo da pridobije Laminea Jamala, ističe primer Brahima Dijaza kao velikog pojačanja nacionalnog tima. Dijaz danas predvodi ofanzivu Maroka nakon što se odlučio upravo za zemlju svog porekla umesto Španije.

Lekjaa naglašava prednosti marokanskog projekta: redovno igranje na afričkim takmičenjima, učestvovanje na svetskim prvenstvima i odlične uslove za razvoj igrača. To su razlozi zbog kojih mnogi mladi fudbaleri biraju njihov dres.

Ipak, priča o Laminiu Jamalu pokazuje koliko su pojedinačne odluke važne za budućnost jednog nacionalnog tima.

Manchester City, Chelsea, Arsenal i ostali velikani investirali su ogromne sume kako bi vratili dominaciju u Evropi.

Premier liga ponovo je pomerila granice kada su u pitanju transferi, jer je ovog leta ukupno potrošeno čak 3,8 milijardi evra na nova pojačanja. Tako su klubovi poput Manchester Cityja, Chelseaja, Arsenala, Liverpoola i Tottenham Hotspura uložili ogromna sredstva ne bi li uhvatili korak sa najjačima i pokušali da povrate evropsku nadmoć.

Među najzvučnijim transferima našli su se Enzo Fernández i Elliot Anderson koji su stigli u Manchester City, Morgan Rogers koji je pojačao Chelsea, Bradley Barcola koji je prešao u Liverpool i Sandro Tonali kao novo lice Tottenhama. Svi ovi igrači koštali su više od 100 miliona evra pojedinačno, čime su postavili nove standarde na tržištu.

Kraljevi trošenja: Manchester City predvodi trku

Najveći potrošač bio je upravo Manchester City. Klub je izdvojio čak 450 miliona evra za transfere ovog leta, dok je prodajom igrača vratio 340 miliona. Pored Fernándeza (145 miliona) i Andersona (138 miliona), dovedeni su još Ayyoub Bouaddi (96 miliona) i Ilman Ndiaye (75 miliona). Sve ovo urađeno je kako bi trener Enzo Maresca imao ekipu sposobnu da parira Arsenalu, koji trenutno ima najkompletniji sastav u ligi.

Arsenal nije zaostajao mnogo – potrošio je 220 miliona evra na pojačanja za Mikela Artetu. Najznačajnije akvizicije bili su Bruno Guimaraes (87 miliona), Ezri Konsa (64 miliona) i Christos Tzolis (40 miliona). Takođe, Piero Hincapié je otkupljen za dodatnih 40 miliona. Klub se oprostio od manje važnih igrača poput Leandra Trossarda i Gabriela Jesúsa, dok je Martinelli postao najskuplji odlazak u istoriji kluba zahvaljujući transferu vrednom 65 miliona evra ka Al Hilalu.

Chelsea i Tottenham ulažu stotine miliona za povratak na vrh

Chelsea nije štedeo – doveden je Morgan Rogers za čak 136 miliona evra. U klub su stigli još Maxence Lacroix (59), Marco Palestra (50), Pep Chavarría kao zamena za Marca Cucurellu te Emiliano ‘Dibu’ Martínez kao poslednje pojačanje među stativama. Klub je morao da zaradi više od 400 miliona kroz prodaje kako bi ispoštovao pravila finansijskog fair-playa posle ranijih kazni Premier lige, FA i UEFA-e.

Tottenham Hotspur takođe ulazi u novu sezonu sa velikim ambicijama. Potrošeno je ukupno oko 350 miliona evra plus još 70 narednog leta zbog obavezne kupovine Omara Marmousha. Najveće investicije bile su Sandro Tonali (120), Sávio (100), Mateus Fernandez (100) i Jan Paul Van Hecke (60). Cilj Roberta De Zerbija jeste da podigne ekipu nakon dve slabije sezone koje su završene tek na sedamnaestoj poziciji.

Liverpool menja generacije, United oprezan sa budžetom

Liverpool prolazi kroz period tranzicije nakon što ih je napustio trener Arne Slot uz sezonu bez trofeja. Novi strateg Andoni Iraola suočen je sa odlascima Mohameda Salaha, Andyja Robertsona i Ibrahime Konatea bez obeštećenja. Klub se oslonio na dolazak Ronalda Arauja na pozajmicu te Bradleyja Barcole koji je stigao već po početku lige za čak 140 miliona evra. Tu je još Victor Muñoz iz Osasune za 40 miliona.

Sa druge strane, Manchester United ove godine nije bio među najvećim potrošačima – izdvojeno je samo 170 miliona evra fokusiranih pretežno na vezni red: Carlos Baleba (81 milion), Andrey Santos (58) i Youri Tielemans (41). Ipak, mnogi smatraju da tim nije značajno napredovao u odnosu na prethodnu sezonu.

Aston Villa menja lice tima; debitanti ulažu stotine miliona

Aston Villa ostala je bez brojnih nosilaca posle osvajanja Lige Evrope – otišli su Rogers, Ollie Watkins, Lucas Digne, Ezri Konsa, Tielemans i ‘Dibu’ Martínez. Novi igrači poput Nico Jacksona, Ibrahima Mbaye-a ili Joaa Gomesa moraju brzo pronaći zajednički ritam ako žele zadržati konkurentnost pod Unaiem Emeryjem uprkos strogom finansijskom fair-playu Premier lige i UEFA-e.

Posebno zanimljivo bilo je kod novajlija iz Championship-a – Ipswich Town potrošio je impresivnih 200 miliona evra što ga stavlja među osam najvećih potrošača lige ove godine; Coventry City izdvojio je oko 150 a Hull City čak 130 uz dve pobede odmah na startu prvenstva. Ukupno tri debitantska kluba zajedno ulažu gotovo pola milijarde – tačno 480 miliona evra.

Premier liga nezaustavljiva ekonomska sila Evrope

Ovo leto predstavlja drugi uzastopni rekord kada govorimo o ukupnim ulaganjima Premier lige u transfere igrača — nijedna druga evropska liga ne može joj ni prići po ovom pitanju. Troškovi Premier lige premašuju zbirna ulaganja Španije, Francuske, Nemačke i Italije zajedno.