Vernici obeležavaju dan Svetog proroka Samuila, poslednjeg sudije Izraela, uz poruku zahvalnosti i poštovanja

Vernici danas proslavljaju Svetog proroka Samuila, poslednjeg i najpoznatijeg sudiju i proroka Izraela. Prema narodnom verovanju na dan posvećen Svetom proroku Samuilu ne bi trebalo raditi nijednu sramnu stvar, a posebno se ističe važnost zahvalnosti za dobročinstva drugih. Ovaj praznik, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava svake godine, podseća na značaj pokajanja i čestitosti u svakodnevnom životu.

Sveti prorok Samuilo bio je 15. i poslednji sudija Izraela. Njegovo ime na hebrejskom znači “onaj koji sluša Gospoda”. Živeo je u 11. veku pre nove ere, oko 1.100 godina pre rođenja Isusa Hrista. Njegova majka Ana, koja dugo nije mogla da ima dece, prema legendi je izmolila sina od Boga i posvetila ga Gospodu kada mu je bilo samo tri godine.

Život i značaj Svetog proroka Samuila

Samuilo je izrekao svoje prvo proročanstvo sa 12 godina. Tada je predvideo božiji gnev koji će zadesiti dom prvosveštenika Ilije zbog grehova njegovih sinova. Kada se proročanstvo obistinilo, Samuilo je postao poštovan u narodu. U to vreme, Jevreji su bili pod vlašću Filistejaca. Prorokovo propovedanje pokajanja i preporoda pomoglo je da narod pronađe moralnu snagu i jedinstvo.

Legenda kaže da se narod pokajao, odbacio tuđe idole i priznao Samuila kao proroka, sveštenika i sudiju. Samuilo je tada poveo vojsku protiv Filistejaca i, uz Božiju pomoć, oslobodio narod i zemlju. On je osnivač proročke škole, društva koje je imalo zadatak da podstiče patriotizam i širi prosvećenost među ljudima. Vodio je narod mudro i do duboke starosti. Preminuo je sa 88 godina i sahranjen u Rami. Njegov život je opisan u prvim poglavljima Prve knjige careva.

Običaji i poruke praznika Svetog proroka Samuila

Prema narodnom verovanju, na praznik Svetog proroka Samuila treba izbegavati svaku sramnu radnju. Posebno je važno ne uzimati olako dobro koje drugi čine. Zahvalnost prema ljudima i poštovanje njihovog truda ističu se kao suštinske vrednosti ovog dana. Ako vam neko pomogne, a ne traži nagradu ili pohvalu, cenite to i budite dobri prema bližnjima.

Na današnji dan posebno se podsećamo promenljivosti ljudskog srca. “Jedna od najsramnijih promena je kada verni postane neverni, a najslavnija kada se neverni obrati i postane verni”, navodi se u besedi za praznik. Poruka praznika je jasna: pokajanje treba da dođe pre smrti, jer niko ne zna kada će nastupiti kraj života. Zato se preporučuje da se pokajemo danas i sada i prestanemo ponavljati greške iz prošlosti.

Sveti prorok Samuilo i danas inspiriše vernike da se okrenu poštovanju, zahvalnosti i iskrenom pokajanju. Obeležavanje ovog praznika prilika je da se podsetimo duhovnih vrednosti koje su važne tokom celog života.

Septembar donosi početak crkvene godine, Usekovanje glave Svetog Jovana, Malu Gospojinu i Krstovdan.

Septembar je mesec kada u pravoslavnom kalendaru posebno mesto zauzimaju najvažniji crkveni datumi u septembru. Ovi datumi obeležavaju početak nove crkvene godine i donose nekoliko velikih praznika poznatih po dubokom značenju i tradiciji.

Srpska pravoslavna crkva novu liturgijsku godinu započinje 1. septembra. Tokom ovog meseca vernici obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, Malu Gospojinu i Krstovdan. Svaki od ovih praznika ima svoje posebno mesto u narodnim običajima i crkvenom životu.

Koji su najvažniji crkveni datumi u septembru?

Prvi septembar označava početak crkvene godine, što mnogi vernici dočekuju molitvom i posebnim obredima. Takođe, 8. septembar je posvećen Saboru srpskih svetitelja, danu kada se sećamo svih svetih iz srpskog naroda koji su doprineli jačanju pravoslavlja na ovim prostorima.

Međutim, jedan od najvažnijih datuma u septembru je 11. septembar, kada crkva obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik ima poseban značaj, jer se tada vernici podsećaju na mučeničku smrt proroka Jovana, čija je glava odsečena po naređenju Iroda Antipe. U narodu se ovaj dan posmatra kao vreme tuge, a tokom njega se strogo posti.

Praznici sa dubokim značenjem za pravoslavne vernike

Pored Usekovanja, 14. septembar u crkvenom kalendaru pripada Svetom Simeonu Stolpniku. Ovaj dan se često vezuje za početak poljskih radova i sabiranje plodova, a mnogi vernici traže blagoslov za predstojeću jesen.

Naredni veliki praznik je Mala Gospojina, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, koji se obeležava 21. septembra. Ovaj praznik, duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji, slavi rođenje Device Marije u domu pravednih Joakima i Ane.

Kraj meseca donosi Vozdizanje Časnog Krsta ili Krstovdan, koji se slavi 27. septembra. Ovaj praznik podseća na pronalazak i uzdizanje Časnog Krsta, a vernici ga posebno poštuju kroz post i molitvu.

Običaji i značaj praznika u crkvenoj godini

Zbog bogatstva duhovnih događaja, najvažniji crkveni datumi u septembru predstavljaju pravu priliku da vernici obnove svoju vezu sa tradicijom i zajednicom. Osim toga, mnogi od ovih dana obeleženi su crvenom bojom u kalendaru, što dodatno naglašava njihov značaj.

Na kraju, septembar je mesec kada se kroz praznike i običaje prožimaju vera i svakodnevni život pravoslavnih vernika. Zbog toga je važno znati koji su datumi najvažniji, kako bi se na pravi način obeležili i sačuvala bogata duhovna tradicija.

Konkurs za podoficire traje do 30. septembra 2026. godine, a kandidati prolaze šestomesečni kurs u Pančevu.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisali su konkurs za osposobljavanje kandidata iz građanstva na kursu za podoficire. Konkurs traje do 30. septembra 2026. godine i obuhvata 200 radnih mesta u različitim rodovima i službama. Svi izabrani kandidati pohađaće šestomesečni kurs u Pančevu, gde će steći potrebna znanja i veštine za profesionalnu vojnu službu. Tokom kursa, polaznicima su obezbeđeni plata, zdravstvena zaštita, smeštaj, hrana i oprema.

Pravo učešća na konkursu imaju punoletni državljani Republike Srbije sa najmanje četvorogodišnjim srednjim obrazovanjem, rođeni 1990. godine ili kasnije. Bitan uslov je i zdravstvena i psihofizička sposobnost, a na konkurs mogu konkurisati i oni koji nisu služili vojni rok sa oružjem. Prema saopštenju, maksimalan rezultat u selekciji je 100 bodova, a kandidati prolaze kroz psihološku procenu, proveru fizičkih sposobnosti, medicinsko-zdravstvenu procenu, komisijski razgovor i bezbednosnu proveru.

Detalji konkursa i proces selekcije

Konkurs za podoficire u Vojsci Srbije odnosi se na 200 pozicija u rodovima poput pešadije, artiljerije, oklopnih jedinica, artiljerijsko-raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dejstva, inžinjerije, telekomunikacija i vazdušnog osmatranja i javljanja, intendantske, sanitetske, saobraćajne i informatičke službe, kao i više specijalnosti tehničke službe.

Izborni postupak sprovodi se po principu eliminacije. Kandidati prvo prolaze psihološku procenu, zatim proveru fizičke sposobnosti i medicinsko-zdravstvenu procenu. Nakon toga sledi komisijski razgovor i bezbednosna provera. Maksimalni broj bodova koje kandidat može osvojiti je 100: do 40 za uspeh iz srednje škole, 20 za psihološku selekciju, 20 za fizičku spremnost i 20 za komisijski razgovor.

Šta očekuje izabrane kandidate

Izabrani kandidati biće upućeni na šestomesečni kurs u Centru za obuku i usavršavanje podoficira „Narednik Milunka Savić“ u Pančevu, kao i u centre za specijalističku obuku i jedinice Vojske Srbije. Tokom kursa, polaznici imaju obezbeđena novčana primanja, zdravstvenu zaštitu, smeštaj, ishranu i opremu potrebnu za realizaciju nastavnih sadržaja. Uspešnim završetkom osposobljavanja postiže se uslov za prijem u profesionalnu vojnu službu kao podoficir.

Konkurs traje do 30. septembra 2026. godine, čime daje dovoljno vremena zainteresovanim kandidatima da se pripreme i prijave. Ovakva mogućnost otvara vrata mladima koji žele da započnu profesionalnu vojnu karijeru i doprinesu odbrambenim kapacitetima Srbije.