Slaviša Stevanović iz Leskovca izbegao je novu operaciju nakon boravka u manastiru Tumane, što je iznenadilo njegove lekare u Minhenu.

Nemački lekari ostali su bez jasnog odgovora kada su kod Slaviše Stevanovića, nakon povratka iz manastira Tumane, utvrdili da infekcije više nema. Ova neobična situacija, u kojoj je pacijent iz Leskovca izbegao ponovnu operaciju, pokreće pitanja o vezi između vere i zdravlja.

Slaviša Stevanović iz Leskovca prošao je kroz težak period. Kod njega je 2024. godine dijagnostikovana aneurizma na mozgu. Operacija je obavljena 4.11.2024. godine, a nakon toga usledio je dug oporavak. Međutim, glavobolje nisu prestajale. Lekari su, prema njegovim rečima, na kontrolnom snimanju otkrili infekciju koja je zahtevala novu, ozbiljnu operaciju.

Uplašen zbog mogućih komplikacija, Slaviša je, na preporuku žene koja je radila u bolnici u Minhenu, odlučio da ode u manastir Tumane. U Tumane je stigao 5. maja 2025. godine i proveo četiri dana u molitvi. “Godine 2024. ustanovili su kod mene aneurizmu na mozgu. 4. novembra sam operisan, potom sedam, osam dana bio u bolnici, potom sedam nedelja na rehabilitaciji. Posle određenog vremena glavobolja nije prestala. Ponovo sam bio na skeneru. Na skeneru su ustanovili bakteriju koja je prouzrokovala glavobolju. Rekli su mi da bih morao ponovo da se operišem — da mi ponovo otvaraju glavu. Ja sam to odbio, a razgovarajući sa jednom gospođom koja radi u bolnici u Minhenu, ona me je uputila u manastir Tumane. U Tumane sam stigao 5. maja, ostao četiri dana. Do 8. maja”, ispričao je Stevanović.

Kontrolni pregled u Minhenu: nema više infekcije

Po povratku iz Srbije, Slaviša se vratio u Minhen na kontrolno snimanje. Lekari su tada, prema njegovim rečima, ustanovili da infekcije nema i da nova operacija nije potrebna. “Vratio sam se za moj rodni Leskovac, a posle par dana opet za Minhen. Na skeneru pred operaciju, lekari su utvrdili da nemam nikakvu infekciju. Rekli su mi: ne treba više da se operišete, sve je dobro, i zaista ne znamo kako je to nestalo. To me je neverovatno obradovalo”, objasnio je Stevanović.

Takođe, naglasio je koliko mu je ova promena značila. Izrazio je zahvalnost svecima u manastiru Tumane, Svetom Zosimu, Svetom Jakovu, Svetom Nektariju, Bogorodici i Svetom Gavrilu. Posebno je istakao veliku radost što nije morao da prolazi kroz još jednu zahtevnu operaciju.

Manastir Tumane u mislima i srcu

Od tada, kako navodi, manastir Tumane zauzima posebno mesto u njegovom životu. U srcu je nosio želju da se vrati i zahvali Svetim Zosimu i Jakovu Tumanskim, Svetom Nektariju, Svetom Gavrilu i Presvetoj Bogorodici za život, oporavak i što nije morao opet na operaciju.

Na taj način, ova priča pokazuje koliko vera i nada mogu imati ulogu u procesu oporavka, mada lekari i dalje ne mogu da objasne nestanak infekcije kod Slaviše Stevanovića. Takođe, njegova iskustva iz manastira Tumane ostaju snažno prisutna u njegovim mislima.

Paklica cigareta spasila je život srpskom borcu Sretenu tokom bombardovanja kasarne u Nišu 1941. godine.

Priča o tome kako su cigarete iz Drugog svetskog rata mogle da promene nečiju sudbinu dolazi iz Požege. Sudbina Sretena, srpskog borca koji je služio u kasarni u Nišu aprila 1941, pokazuje koliko slučajnosti mogu odrediti nečiji život. Događaj koji je ostao upamćen u porodici Vuković vezan je za dve paklice tadašnje zelene „Morave”.

Prema priči unuka Sretena Vukovića, deda je bio raspoređen u kasarnu u Nišu. Tog krvavog aprila, dok su nemački avioni bombardovali Beograd, niška kasarna se takođe našla na meti. Sreten je bio strastven pušač i kada mu je ponestalo cigareta, odlučio je da ode do prodavnice po još dve paklice.

Kako su cigarete iz Drugog svetskog rata sačuvale život

Dok se vraćao iz prodavnice, Sreten je čuo snažnu eksploziju, ali nije odmah shvatio šta se dešava. Kada se približio kasarni, zatekao je ruševinu. Zgrada je bila sravljena sa zemljom, a gotovo svi njegovi ratni drugovi izgubili su živote. Upravo te dve kupljene paklice cigareta iz Drugog svetskog rata, zelene „Morave”, indirektno su mu spasile život.

Shvativši šta se dogodilo, Sreten je odlučio da sačuva te cigarete kao uspomenu, ali i kao podsetnik na to koliko je sreća često presudna. Prema rečima njegovog unuka, paklice je čuvao u fioci, a na jednoj je napisao „uspomena iz Niša” i datum bombardovanja.

Porodična uspomena na spaseni život

Pored toga, Sreten nije rado govorio o svom iskustvu. Kada bi ga deca ili unuci pitali šta je u paklicama, kratko bi odgovorio da mu je to spasilo život i da se ne dira. Ove cigarete iz Drugog svetskog rata preživele su svog vlasnika. Nakon bombardovanja, Sreten je prestao da puši. Unuk navodi da je jednom kao mladić pokušao da zapali jednu cigaretu, ali je duvan bio izlapeo, pa ju je odmah vratio u paklicu.

Konačno, ova priča iz Požege ostaje trajni podsetnik kako običan predmet, poput paklice cigareta, može imati ogroman značaj za celu porodicu. Dve paklice zelene „Morave” zauvek će podsećati potomke na srećnu slučajnost koja je Sretenu spasila život u Drugom svetskom ratu.

Noćas u 3.00 časa vraćamo sat na 2.00, što znači da ćemo spavati sat duže prema važećem zakonu.

Noćas počinje zimsko računanje vremena, pa će građani Srbije u 3.00 časa ujutru morati da pomere sat unazad na 2.00 časa. Na ovaj način, svi dobijaju dodatni sat sna, jer se letnje računanje vremena završava, a zimsko računanje vremena stupa na snagu prema Zakonu o računanju vremena. Ovo pravilo važi svake godine i usklađeno je sa praksom većine evropskih država.

Takođe, prema važećim propisima, standardno vreme u Srbiji je centralnoevropsko vreme (CET, UTC+1), dok se tokom letnjih meseci koristi letnje računanje vremena (CEST, UTC+2). Zimsko računanje vremena znači povratak na CET, što mnogi građani često zaborave, pa ih iznenadi kada shvate da im satovi kasne ili žure.

Kako funkcioniše zimsko računanje vremena u Srbiji

Prema Zakonu o računanju vremena, pomeranje kazaljki na satu obavlja se svake godine poslednje nedelje oktobra. Noćas, u 3.00 časa ujutru, kazaljke se vraćaju jedan sat unazad, na 2.00 časa. Zimsko računanje vremena traje do poslednje nedelje marta naredne godine kada se ponovo prelazi na letnje računanje vremena.

Ova promena ima za cilj usklađivanje sa većinom evropskih zemalja, koje takođe primenjuju isti sistem. Zahvaljujući tome, Srbija održava sinhronizaciju vremena sa državama u okruženju, što olakšava međunarodne kontakte i saobraćaj.

Šta još treba znati o zimskom računanju vremena

Važno je napomenuti da zimsko računanje vremena ne utiče na rad elektronskih uređaja koji se automatski podešavaju, ali ručne satove i zidne časovnike treba ručno vratiti jedan sat unazad. Mnogi ljudi zaborave da podele ovu informaciju sa članovima porodice ili kolegama, pa dolazi do zabune oko tačnog vremena.

Standardno vreme u Srbiji, odnosno CET, koristi se kao zvanično vreme prema Direkciji za mere i dragocene metale. Ovo vreme je pravilo tokom zimskih meseci, dok se letnje računanje vremena primenjuje od poslednje nedelje marta do poslednje nedelje oktobra.

Na kraju, važno je da građani uvek provere da li su pravilno podesili sve satove, posebno ako ih očekuju važni sastanci ili putovanja. Na ovaj način izbegavaju se kašnjenja i nesporazumi tokom prelaska na zimsko računanje vremena.