Ograničenje brzine i dodatni oprez potrebni su zbog većeg broja dece na ulicama sa početkom školske godine.

Od 1. septembra u Srbiji stupa na snagu promena u saobraćaju koja posebno ističe važnost dodatnog opreza u zonama škola. Početak školske godine znači da će više dece biti prisutno na ulicama, što je razlog zašto je Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala na sve vozače da prilagode svoju vožnju. Prema zvaničnom saopštenju, u zoni škole ograničenje brzine je 30 kilometara na sat u naselju, dok je van naselja dozvoljeno 50 kilometara na sat.

Promena u saobraćaju od 1. septembra: preporuke za vozače

Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković posebno je naglasio da početak školske godine donosi veliku odgovornost za sve učesnike u saobraćaju. On je poručio da decu treba naučiti kako da bezbedno prelaze ulicu, ali i da vozači moraju stalno biti spremni da zaustave vozilo, posebno u blizini škola. Pre svega, deca treba da uspostave kontakt sa vozačem pre nego što pređu ulicu i da provere levo, desno i ponovo levo, bez obzira na to da li je u pitanju pešački prelaz sa semaforom ili bez njega.

Osim toga, Koković je istakao da je važno roditeljima skrenuti pažnju na korišćenje bezbednosnih sedišta za decu u automobilima, bez obzira na dužinu puta do škole. Takođe, preporučuje se da deca nose odeću i rančeve sa fluorescentnim elementima kako bi bila što uočljivija vozačima.

Bezbednost dece i odgovornost roditelja

Koković je naglasio da je posebno važno edukovati najmlađe, naročito prvake kojih ima preko 60.000, jer oni još nisu razvili svest o rizicima u saobraćaju. „Ono što je jako bitno jeste da svojoj deci, naročito najmlađim prvacima, kojih ima negde preko 60.000, oni nemaju dovoljno znanje, dovoljno izraženu svest o rizicima koje saobraćaj nosi sa sobom, tako da jednostavno moramo ih uputiti, da kažemo, tih prvih dana kako bezbedno da dođu do škole“, istakao je Koković.

Pored toga, roditelji koji dovoze decu do škole automobilom moraju koristiti bezbednosna sedišta, bez obzira na to koliko je škola udaljena. „Apel roditeljima koji dovoze decu u školu da ih obavezno prevoze u bezbednosnom sedištu, nebitno koliko daleko ili blizu, da kažemo, živi od škole, koliko to putovanje dugo traje“, dodao je Koković.

Zona škole i šira odgovornost svih učesnika

Prema njegovim rečima, zona škole nije jedina u kojoj se može očekivati prisustvo dece na ulicama. „Posebno apelujemo da jednostavno sada ćemo imati mnogo više dece, naročito u zonama škole. Međutim, zona škole nije jedina površina, jedina zona gde možemo očekivati mališane, tako da jednostavno apel vozačima da posebno budu oprezni, naročito u zonama škole“, naglasio je Koković.

Zbog toga je promena u saobraćaju od 1. septembra važna i za sve ostale delove naselja, jer deca mogu biti prisutna i van neposredne blizine škola. Takođe, poseban izazov predstavljaju nepropisno parkirana vozila koja smanjuju preglednost puta i mogu dodatno ugroziti bezbednost dece. „Takođe, jednostavno moramo ih uputiti na neke bitne stvari, kako da prođu ukoliko se neko nepropisno parkirao, jer ipak deca su zbog njihove fizičke građe mnogo manje uočljiva“, zaključio je Koković.

Konačno, početak školske godine je vreme radosti, ali i odgovornosti za sve vozače, roditelje i same učenike. Primenom ovih preporuka i poštovanjem ograničenja brzine, svi zajedno mogu doprineti većoj bezbednosti dece na ulicama.

Budimo se tokom noći, vrtimo po krevetu i ujutru ustajemo umorni. Iako je visoka temperatura jedan od glavnih razloga lošijeg sna tokom leta, ona nije jedini krivac. Duži dan, kasniji zalasci sunca, promenjena rutina i klima-uređaj takođe mogu da poremete san.

Tokom toplih noći telo pokušava da snizi svoju temperaturu kako bi ušlo u fazu sna. Kada je prostorija previše topla, taj proces postaje teži, pa možemo duže ostati budni i češće se buditi tokom noći.

Idealna temperatura za spavanje razlikuje se od osobe do osobe, ali većini ljudi prija nešto hladnija prostorija nego tokom dana.

Klima može da pomogne, ali i da odmogne

Uključivanje klima-uređaja može biti odlično rešenje kada je noć veoma topla, ali preniska temperatura nije dobra ideja.

Ako prostoriju previše rashladimo, možemo se probuditi zbog hladnoće, suvog vazduha ili neprijatnog strujanja vazduha.

Bolje je održavati umerenu temperaturu i izbegavati da klima direktno duva prema krevetu.

Problem je i svetlost

Leti Sunce zalazi kasnije, a izlazi ranije. To znači da smo prirodnoj svetlosti izloženi duže nego tokom zime.

Svetlost utiče na naš unutrašnji biološki sat i proizvodnju melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji sna.

Zato spavaća soba treba da bude što tamnija. Zatamnjene zavese ili roletne mogu biti jednostavno, ali veoma korisno rešenje.

Kasnije večere i promenjena rutina

Tokom leta češće ostajemo napolju do kasno, jedemo kasnije, putujemo ili menjamo vreme odlaska na spavanje.

Sve to može da poremeti rutinu.

Poseban problem može predstavljati alkohol pred spavanje. Iako može učiniti da brže zaspimo, on može narušiti kvalitet sna i dovesti do češćeg buđenja tokom noći.

Šta možemo da uradimo?

Ako želite bolji san tokom vrelih noći, nekoliko jednostavnih promena može pomoći:

• rashladite sobu pre odlaska u krevet;
• koristite roletne ili zavese koje blokiraju svetlost;
• izbegavajte obilne obroke neposredno pre spavanja;
• ne preterujte sa alkoholom u večernjim satima;
• pokušajte da odlazite na spavanje približno u isto vreme;
• birajte laganu, prozračnu posteljinu i odeću za spavanje;
• tokom dana unosite dovoljno

Baterije više nisu samo deo električnih automobila. Dronovi, roboti, skladišni sistemi i različiti uređaji sve više zavise od snažnih i laganih baterija, a Srbija pokušava da zauzme svoje mesto na tržištu koje bi u narednim godinama moglo dramatično da poraste.

Kada se govori o baterijama, prva asocijacija najčešće su električni automobili. Međutim, razvoj dronova i robotike otvorio je novo, veoma važno tržište.

Kod drona svaki gram je važan. Baterija mora da bude dovoljno snažna da obezbedi dug let, ali istovremeno dovoljno lagana da ne optereti letelicu. Kod robota je slična situacija – baterija direktno utiče na autonomiju, brzinu i vreme rada.

Upravo zato se širom sveta ulaže veliki novac u razvoj novih generacija baterija.

Zašto su dronovi promenili tržište?

Dronovi su za samo nekoliko godina prešli put od hobija i snimanja iz vazduha do ozbiljnog industrijskog alata.

Koriste se u poljoprivredi, građevinarstvu, energetici, logistici, nadzoru infrastrukture, a sve veću ulogu imaju i u bezbednosnom sektoru.

To znači da raste potreba za baterijama koje mogu da obezbede veću gustinu energije, kraće vreme punjenja i duži rad.

Ko kontroliše proizvodnju takvih baterija, kontroliše važan deo nove tehnološke industrije.

Srbija pokušava da uhvati korak

Najava novih ulaganja u proizvodnju baterija za dronove pokazuje da se i Srbija uključuje u ovu trku.

Za domaću industriju to bi moglo da znači nova radna mesta, dolazak specijalizovanih kompanija i razvoj sektora koji povezuje energetiku, elektroniku, mašinstvo i softver.

Posebno je važna mogućnost da se oko ovakvih fabrika razvije čitav lanac dobavljača – od komponenti i elektronike do razvoja softvera i sistema za upravljanje baterijama.

Zašto je ovo važno i ako nemate dron?

Zato što ista tehnologija ima mnogo širu primenu.

Baterije koje se razvijaju za dronove mogu imati primenu u robotima, autonomnim vozilima, medicinskim uređajima, industrijskim mašinama i sistemima za skladištenje energije.

Drugim rečima, ne radi se samo o jednoj fabrici ili jednom proizvodu.

Radi se o tehnologiji koja bi mogla da postane jedan od temelja industrije budućnosti.

Nova trka nije samo u automobilima

Električni automobili jesu ogromno tržište, ali nisu jedini pravac razvoja.

Dronovi i roboti zahtevaju drugačije baterije i drugačija tehnološka rešenja. Njihov razvoj mogao bi da otvori prostor za specijalizovane proizvođače koji ne mogu da konkurišu najvećim svetskim kompanijama u automobilskoj industriji.

Za Srbiju je upravo to prilika.

Ako uspe da privuče proizvodnju, znanje i razvoj tehnologije, baterije za dronove i robote mogle bi da budu mnogo više od još jedne industrijske investicije – mogle bi da postanu početak potpuno novog tehnološkog sektora.