UKC Niš uvodi banku krvi, reorganizuje ambulante i pokreće nove terapijske centre, najavio direktor Milan Lazarević.

U Kliničkom centru Niš u poslednja tri meseca sprovedene su značajne promene koje se odnose na nove metode lečenja, reorganizaciju specijalističkih ambulanti i najavljeno otvaranje bolničke banke krvi, prema zvaničnoj izjavi direktora Milana Lazarevića. Ove promene deo su šireg plana unapređenja zdravstvene zaštite na jugoistoku Srbije.

Prema rečima Lazarevića, kao druga po veličini zdravstvena ustanova u Srbiji, UKC Niš zapošljava više od 4.000 ljudi i svakodnevno sprovodi veliki broj analiza, operacija i pregleda. Tokom prethodnih meseci, intenzivno se radilo na rešavanju problema sa kojima se suočavaju pacijenti. Između ostalog, omogućeno je građanima da svakodnevno dolaze u upravu centra i iznose svoje probleme direktno stručnjacima na rukovodećim pozicijama. Do sada je, kako je istakao Lazarević, razgovarano sa više od sedam stotina ljudi i svi prijavljeni problemi su rešeni.

Nove metode lečenja i reorganizacija

Osim toga, uvedeni su službeni mobilni telefoni kako bi građani mogli da prijavljuju probleme i na daljinu, što je dodatno olakšalo komunikaciju. Prema Lazareviću, poseban akcenat stavljen je na specijalističke ambulante, koje su ranije bile suočene sa problemom nedostupnosti termina i neadekvatnim uslovima za pregled. Reorganizacijom su otvoreni novi prostori, obezbeđene dodatne čekaonice i uvedeni novi termini, uključujući i popodnevni rad. Kao rezultat, prema njegovim rečima, trenutno ne postoje liste čekanja za operacije, intervencije i dijagnostiku u UKC Niš.

Otvaranje banke krvi i novi terapijski centri

Posebno je najavljeno otvaranje bolničke banke krvi u narednim danima, što bi trebalo dodatno da unapredi bezbednost i dostupnost transfuzije za pacijente. Osim toga, tokom prethodna tri meseca otvoren je Centar za terapiju bola, gde pacijenti sada mogu da dobiju specijalizovanu pomoć bez potrebe da putuju u druge gradove. Kako je objasnio Lazarević, radi se sa subspecijalistima terapije bola, čime se olakšava tretman i podiže kvalitet života pacijenata.

U oblasti kardiologije, u saradnji sa Institutom za kardiovaskularne bolesti Dedinje, prvi put je izvedena ugradnja srčanog zaliska bez otvaranja grudnog koša. Takođe, primenjuju se posebne metode za lečenje aritmije, uključujući proceduru poznatu kao krioablacija. Pored toga, otvorena je i dnevna bolnica za interventnu radiologiju, što je posebno značajno za pacijente sa cerebrovaskularnim incidentima kojima je potrebna hitna terapija.

Uticaj promena na pacijente i region

Sve navedene promene, uključujući otvaranje banke krvi u UKC Niš, imaju za cilj unapređenje dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite, posebno za građane jugoistočnog dela Srbije koji gravitira ka ovoj ustanovi. Prema rečima direktora Lazarevića, kontinuirani rad na unapređenju rada ustanove i otvorenost prema građanima već su dali pozitivne rezultate i doprineli rešavanju svakodnevnih problema pacijenata.

Osim toga, uvođenje novih metoda lečenja i organizacionih rešenja pokazuje opredeljenost UKC Niš da prati savremene trendove u medicini i da pacijentima iz regiona pruži uslove zdravstvene zaštite na najvišem nivou.

Domaćinstva sa statusom energetski ugroženog kupca mogu ostvariti popust na račun za struju i do 60 odsto.

Mnogi građani Srbije pitaju se kako ostvariti manji račun za struju i kome pripada pravo na ovaj popust. Prema zvaničnoj izjavi Ministarstva rudarstva i energetike, domaćinstva koja ispune određene uslove mogu tokom cele godine podneti zahtev za status energetski ugroženog kupca i tako umanjiti svoj mesečni račun za električnu energiju, ali i za prirodni gas ili toplotnu energiju. Popust na račun za struju može iznositi od 20 do 60 odsto, u zavisnosti od kategorije korisnika i prihoda.

Kome pripada pravo na manji račun za struju

Pravo na manji račun za struju imaju građani Srbije koji žive sami ili u višečlanom domaćinstvu, pod uslovom da pripadaju propisanim kategorijama. To su najpre korisnici novčane socijalne pomoći ili uvećane novčane socijalne pomoći, korisnici dečijeg dodatka, korisnici uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i domaćinstva koja ispunjavaju propisane kriterijume u pogledu ukupnih prihoda i primanja. Takođe, Ministarstvo rudarstva i energetike napominje da je elektronska usluga dostupna svim građanima koji ispunjavaju ove uslove.

Tokom cele godine moguće je podneti zahtev za status energetski ugroženog kupca. Na taj način, domaćinstva mogu ostvariti popust na mesečne račune za energente u rasponu od 20 do 60 odsto, što može značajno olakšati kućni budžet.

Kako podneti zahtev putem eUprave

Podnošenje zahteva za manji račun za struju moguće je elektronski, bez odlaska na šalter. Potrebno je da građanin bude registrovan na portalu eUprava i prijavi se uz visok nivo autentifikacije – pomoću kvalifikovanog elektronskog sertifikata ili ConsentID aplikacije. Nakon prijave, bira se usluga „Sticanje statusa energetski ugroženog kupca“, popunjava se obrazac i prilaže potrebna dokumentacija.

Kada zahtev bude uspešno podnet, podnosilac dobija obaveštenje putem mejla, a status predmeta može pratiti kroz opciju „Pregled podnetih zahteva“ na portalu eUprava. O odluci o dodeli statusa odlučuje nadležna jedinica lokalne samouprave prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca.

Neophodna dokumentacija za ostvarivanje prava

Korisnici novčane socijalne pomoći, dečijeg dodatka i drugih pomenutih prava prilažu poslednji račun za energent za koji traže umanjenje. Ako račun ne glasi na ime podnosioca zahteva, potrebno je dostaviti i dokaz o osnovu korišćenja nekretnine, kao što je ugovor o zakupu, kupoprodajni ugovor ili ostavinsko rešenje.

Građani koji pravo ostvaruju na osnovu prihoda treba da dostave i dokaz o mesečnim primanjima članova domaćinstva, a za dete starije od 15 godina i potvrdu o školovanju. Deo potrebnih podataka pribavljaju nadležni organi iz službenih evidencija, čime se smanjuje količina dokumentacije koju građani moraju sami da obezbede.

Zahtev za status energetski ugroženog kupca moguće je podneti u bilo kom trenutku tokom godine. S obzirom na to, građani imaju mogućnost da, u skladu sa svojim pravima, značajno umanje iznos na mesečnim računima za struju, gas ili toplotnu energiju.

Za razliku od pasoša, za vozačku i saobraćajnu dozvolu nije propisan minimalni period važenja pri ulasku u inostranstvo.

Mnogi putnici često se pitaju koji su uslovi za važenje vozačke i saobraćajne dozvole za put u inostranstvo. Prema propisima, za razliku od pasoša, za koji većina evropskih zemalja traži da važi još najmanje tri meseca od planiranog povratka, za vozačku i saobraćajnu dozvolu ne postoji takvo ograničenje. Važno je da su oba dokumenta važeća tokom celog boravka van zemlje, ali nije bitno koliko pre isteka traju – ključno je da ne isteknu dok ste još u inostranstvu.

Važenje vozačke i saobraćajne dozvole za put u inostranstvo prema Bečkoj konvenciji

Osnov za ovo pravilo nalazi se u Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju, čiji je potpisnik i Srbija. Prema članu 35. i 42. ove konvencije, potrebno je da vozač poseduje važeću potvrdu o registraciji, odnosno saobraćajnu dozvolu, izdate u matičnoj državi. Nije propisan nikakav minimalni broj dana ili meseci do isteka dozvole – jedini uslov je da su dokumenta važeća dok putujete van zemlje.

Takođe, zvanična uputstva Auto-moto saveza Srbije (AMSS) potvrđuju da tokom boravka u inostranstvu morate imati važeću vozačku i saobraćajnu dozvolu. Ukoliko bi neki od ovih dokumenata istekao dok ste van Srbije, vaše vozilo više ne bi ispunjavalo uslove za učestvovanje u saobraćaju. Međutim, ako se vratite pre isteka, ne postoje dodatna ograničenja.

Postupak produženja registracije i vozačke dozvole

Produženje registracije, odnosno izdavanje nove saobraćajne dozvole, moguće je najranije 30 dana pre isteka važeće registracione nalepnice. Postupak počinje tehničkim pregledom vozila, zatim se pribavlja polisa obaveznog osiguranja, plaćaju odgovarajuće takse i podnosi zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije. Uz zahtev prilažete dokaz o tehničkoj ispravnosti vozila, polisu osiguranja i lični dokument.

Ako registracija istekne, vozilo ne može učestvovati u saobraćaju ni dok je zahtev za produženje u toku. Za odlazak na tehnički pregled ili eventualnu popravku tada se koriste privremene tablice, uz odgovarajuću potvrdu.

Rokovi važenja vozačke dozvole i šta je još važno znati

Vozačka dozvola u Srbiji za većinu građana važi 10 godina, dok se osobama starijim od 65 godina izdaje do najviše pet godina, u skladu sa zdravstvenom sposobnošću. Ako vozač ima više od 55 godina u trenutku izdavanja, dozvola važi do navršene 65. godine, a rok može biti i kraći iz zdravstvenih razloga.

Za produženje vozačke dozvole zahtev se može podneti najranije 30 dana pre isteka, ali izuzetno, uz opravdan razlog poput putovanja u inostranstvo, zahtev je moguće predati i do godinu dana ranije. Potrebni su važeća lična karta i stara vozačka dozvola, a za starije od 65 godina i lekarsko uverenje.

Na kraju, bitno je napomenuti da za putovanje u inostranstvo važenje vozačke i saobraćajne dozvole mora pokrivati ceo period boravka van Srbije. Bez obzira na to koliko dana ili meseci preostaje do isteka, pravilo je jasno – dokumenti ne smeju isteći dok ste još u inostranstvu.