Baterije više nisu samo deo električnih automobila. Dronovi, roboti, skladišni sistemi i različiti uređaji sve više zavise od snažnih i laganih baterija, a Srbija pokušava da zauzme svoje mesto na tržištu koje bi u narednim godinama moglo dramatično da poraste.

Kada se govori o baterijama, prva asocijacija najčešće su električni automobili. Međutim, razvoj dronova i robotike otvorio je novo, veoma važno tržište.

Kod drona svaki gram je važan. Baterija mora da bude dovoljno snažna da obezbedi dug let, ali istovremeno dovoljno lagana da ne optereti letelicu. Kod robota je slična situacija – baterija direktno utiče na autonomiju, brzinu i vreme rada.

Upravo zato se širom sveta ulaže veliki novac u razvoj novih generacija baterija.

Zašto su dronovi promenili tržište?

Dronovi su za samo nekoliko godina prešli put od hobija i snimanja iz vazduha do ozbiljnog industrijskog alata.

Koriste se u poljoprivredi, građevinarstvu, energetici, logistici, nadzoru infrastrukture, a sve veću ulogu imaju i u bezbednosnom sektoru.

To znači da raste potreba za baterijama koje mogu da obezbede veću gustinu energije, kraće vreme punjenja i duži rad.

Ko kontroliše proizvodnju takvih baterija, kontroliše važan deo nove tehnološke industrije.

Srbija pokušava da uhvati korak

Najava novih ulaganja u proizvodnju baterija za dronove pokazuje da se i Srbija uključuje u ovu trku.

Za domaću industriju to bi moglo da znači nova radna mesta, dolazak specijalizovanih kompanija i razvoj sektora koji povezuje energetiku, elektroniku, mašinstvo i softver.

Posebno je važna mogućnost da se oko ovakvih fabrika razvije čitav lanac dobavljača – od komponenti i elektronike do razvoja softvera i sistema za upravljanje baterijama.

Zašto je ovo važno i ako nemate dron?

Zato što ista tehnologija ima mnogo širu primenu.

Baterije koje se razvijaju za dronove mogu imati primenu u robotima, autonomnim vozilima, medicinskim uređajima, industrijskim mašinama i sistemima za skladištenje energije.

Drugim rečima, ne radi se samo o jednoj fabrici ili jednom proizvodu.

Radi se o tehnologiji koja bi mogla da postane jedan od temelja industrije budućnosti.

Nova trka nije samo u automobilima

Električni automobili jesu ogromno tržište, ali nisu jedini pravac razvoja.

Dronovi i roboti zahtevaju drugačije baterije i drugačija tehnološka rešenja. Njihov razvoj mogao bi da otvori prostor za specijalizovane proizvođače koji ne mogu da konkurišu najvećim svetskim kompanijama u automobilskoj industriji.

Za Srbiju je upravo to prilika.

Ako uspe da privuče proizvodnju, znanje i razvoj tehnologije, baterije za dronove i robote mogle bi da budu mnogo više od još jedne industrijske investicije – mogle bi da postanu početak potpuno novog tehnološkog sektora.

Klima-uređaj je tokom vrelih dana postao neophodan, ali svakodnevno rashlađivanje stana može značajno da poveća račun za struju. Koliko zapravo košta klima ako radi nekoliko sati svakog dana?

Potrošnja zavisi od više faktora – modela uređaja, njegove snage, temperature koju podesite, izolacije stana i, pre svega, broja sati tokom kojih klima radi.

Kod inverter klima uređaja od 12.000 BTU potrošnja se često kreće oko 0,4 do 0,9 kWh po satu, mada može biti i niža ili viša u zavisnosti od uslova.

Ako klima radi prosečno 8 sati dnevno, to znači približno 3,2 do 7,2 kWh potrošnje dnevno. Za mesec dana to može biti oko 100 do 200 kWh.

Tokom tri letnja meseca, klima tako može potrošiti između 300 i 600 kWh, a u domaćinstvima gde uređaj radi gotovo neprekidno potrošnja može biti i veća.

Najveća greška je podešavanje na 18 stepeni

Mnogi tokom velikih vrućina klimu odmah podešavaju na 18 ili 20 stepeni, misleći da će tako brže rashladiti prostor.

Međutim, klima neće nužno brže ohladiti stan samo zato što ste zadatu temperaturu spustili na minimum. Uređaj će duže i intenzivnije raditi kako bi dostigao tako nisku temperaturu.

Podešavanje na 25 ili 26 stepeni može biti mnogo racionalnije, posebno kada je napolju 35 i više stepeni.

Šta još povećava potrošnju?

Veliku ulogu ima i sam stan. Prostor sa lošom izolacijom, velikim prozorima i direktnim udarom sunca mnogo se brže zagreva.

Zato će klima u takvom stanu morati češće da radi nego u dobro izolovanom prostoru.

Na potrošnju utiču i prljavi filteri, često otvaranje prozora i vrata, kao i uključivanje klime u prostoriji koja se već satima zagrevala na suncu.

Kako da klima troši manje?

Nekoliko jednostavnih navika može smanjiti potrošnju:

• podesite temperaturu na oko 25–26 stepeni;
• tokom najtoplijeg dela dana spustite roletne i navucite zavese;
• držite prozore zatvorene dok klima radi;
• redovno čistite filtere;
• ne hladite prostor više nego što je potrebno;
• ako kupujete novi uređaj, obratite pažnju na energetsku efikasnost.

Posebno je važno da klima bude odgovarajuće snage za prostoriju. Preslab uređaj može neprestano raditi punim kapacitetom, dok pravilno odabran inverter može mnogo efikasnije održavati temperaturu.

Koliko će onda biti veći račun?

Tačan iznos nije moguće odrediti samo na osnovu potrošnje klime, jer zavisi od ukupne potrošnje domaćinstva i obračuna električne energije.

Ali jedno je sigurno – ako klima radi svakog dana po osam ili više sati, tokom nekoliko meseci može potrošiti nekoliko stotina kilovat-sati.

Zato se prava ušteda ne postiže tako što ćete klimu potpuno isključiti, već pravilnim korišćenjem.

Držati stan na prijatnih 25–26 stepeni, sprečiti da se prostor pregreje i redovno održavati uređaj može značiti veliku razliku na kraju leta.

Klima više nije luksuz, ali način na koji je koristimo može odlučiti da li će biti mali dodatak na računu ili jedan od njegovih najvećih troškova.

RHMZ najavljuje toplo vreme i iznadprosečne padavine u septembru i oktobru, uz mogućnost naglih meteoroloških obrta

Republički hidrometeorološki zavod najavio je da nas ove godine očekuje jedna od najneobičnijih jeseni do sada. Prema objavljenim klimatskim izgledima, prognoza za jesen u Srbiji donosi produžetak leta sa visokim temperaturama, obilne padavine, ali i iznenadni mraz u pojedinim periodima.

Neobičan prelaz iz leta u jesen: toplotni talasi i padavine

Prema najnovijem izveštaju, kraj avgusta i početak septembra u Srbiji donose neuobičajeno toplo vreme. Temperature će do kraja avgusta biti iznad višegodišnjeg proseka za oko 2 stepena, a maksimalne vrednosti dostići će 31 do 33 stepena. Količina padavina u tom periodu biće u granicama proseka, sa ukupno 6 do 15 milimetara u sedmici.

Period od 31. avgusta do 6. septembra zadržaće sličan trend. Temperature će i dalje biti iznad proseka, sa maksimalnim vrednostima od 23 do 30 stepeni, dok se očekuje između 3 i 7 milimetara padavina. Ovakav uvod u jesen potvrđuje da ćemo imati pravi produžetak leta.

Prognoza za jesen u Srbiji: beogradski dijagram otkriva manjak kiše

Mesečni dijagram za Beograd ukazuje na izuzetno topao kraj avgusta, sa maksimalnom temperaturom oko 33 stepena 29. avgusta. Početak septembra nastavlja letnji ritam, a blago osveženje stiže oko 6. septembra, kada će dnevna temperatura pasti na 27 stepeni. Posle toga, novi toplotni talas očekuje se već 10. septembra, sa ponovnim rastom temperature na 31 stepen.

Između 13. i 17. septembra prognoza za jesen u Srbiji predviđa čak nekoliko letnjih dana sa temperaturama od 25 stepeni i više. Na planinama će biti do tri takva dana, dok će u nižim predelima biti i do pet dana sa tropskim temperaturama od 30 stepeni i više.

Septembar i oktobar: visoke temperature i iznadprosečne padavine

Prema kartama anomalija, tokom septembra se očekuje srednja mesečna temperatura od 17 do 20 stepeni u nižim predelima. U brdsko-planinskim krajevima te vrednosti biće od 9 do 14 stepeni. Srednja maksimalna temperatura za septembar iznosiće 24 do 26 stepeni u nizinama, a na planinama 14 do 19 stepeni. Minimalna temperatura biće od 11 do 15 stepeni, odnosno 7 do 10 na višim nadmorskim visinama.

Količina padavina u septembru biće iznad proseka: očekuje se od 65 do 90 milimetara u nižim predelima, a na planinama i do 120 milimetara. Broj dana sa padavinama može dostići 10 do 13 u nizinama i do 18 dana u brdsko-planinskim oblastima.

Kišni oktobar i nagli pad temperatura

Za razliku od toplog septembra, oktobar u Srbiji doneće prosečno tople dane, ali sa nastavkom kišnog talasa. Količina padavina tokom oktobra ponovo će biti iznad višegodišnjeg proseka. Pred kraj meseca, odnosno tokom treće dekade oktobra, temperature će biti za oko 1 stepen iznad proseka.

Prosečna oktobarska temperatura iznosiće između 11 i 14 stepeni, dok će na planinama biti od 6 do 9 stepeni. Srednja maksimalna temperatura za oktobar očekuje se u intervalu od 18 do 21 stepen u nižim predelima, a na planinama od 10 do 16 stepeni. Minimalne vrednosti kretaće se između 6 i 10 stepeni, dok će u brdsko-planinskim oblastima biti od 3 stepena naviše.

Ova prognoza za jesen u Srbiji znači da građani mogu da očekuju prave temperaturne obrte — od produženog leta i tropskih dana, do obilnih kiša i naglog zahlađenja krajem oktobra. Prema saopštenju RHMZ-a, jesen će ove godine biti posebno dinamična i puna iznenađenja.