Connect with us

Domaće

Dinarska štednja raste 18,4 odsto i prvi put prelazi dve milijarde evra

Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji premašilo 10 odsto, stabilan kurs dinara i poreske olakšice podstiču rast

Objavljeno pre

1 минут

,

Dinarska štednja raste 18,4 odsto i prvi put prelazi dve milijarde evra Foto Izvor: Pixabay / PublicDomainPictures

Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji premašilo 10 odsto, stabilan kurs dinara i poreske olakšice podstiču rast

Narodna banka Srbije saopštila je da je dinarska štednja isplativija od devizne štednje, a dinarska štednja prvi put premašila dve milijarde evra. Sredinom avgusta iznos dinarske štednje dostigao je 244 milijarde dinara, što je povećanje od 37,9 milijardi dinara ili 18,4 odsto u odnosu na početak 2026. godine. Devizna štednja je u istom periodu porasla na 17 milijardi evra.

Dinarska štednja beleži rekordnu vrednost i veće učešće

Prema analizi Narodna banka Srbije, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji građana prvi put je premašilo 10 odsto tokom prve polovine 2026. godine. Dinarska štednja je u prethodnih 14 godina povećana više od 13 puta, dok je devizna štednja porasla više od dva puta, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. na 16,9 milijardi evra krajem juna 2026. godine. Najveći rast dinarske štednje zabeležen je u segmentu oročavanja od šest do 12 meseci, sa povećanjem od 16,1 milijardu dinara. Ova ročnost čini 56,9 odsto ukupne dinarske štednje. Štednja oročena na tri do šest meseci porasla je za 9,2 milijarde dinara. Na kraju juna 2026. godine, prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je više od 205.000 dinara.

Isplativost dinarske štednje i uticaj kursa dinara

Tokom posmatranog četrnaestogodišnjeg perioda, dinarska štednja bila je isplativija i kratkoročno i dugoročno. Glavni razlozi su relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, viši nivo kamatnih stopa na dinare i povoljniji poreski tretman. Prihod od kamate na dinarsku štednju nije oporezovan, dok se porez plaća na kamatu kod devizne štednje. Analiza pokazuje da bi štediša koji je oročio 100.000 dinara u junu 2012. godine i reoročavao štednju svake godine, na kraju perioda u junu 2026. dobio više od 62.600 dinara (533 evra) više od štediše koji bi istu vrednost oročio u evrima. U gotovo 99% godišnjih potperioda dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija od devizne.

Struktura devizne štednje i poređenje sa dinarskom

Devizna štednja je u prvoj polovini 2026. povećana za 735,5 miliona evra, što je rast od 4,6 odsto. Najveći deo rasta odnosi se na štednju oročenu od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednju po viđenju, koja učestvuje sa 64,7 odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna 2026. bio je preko 4.000 evra. Štednja u dinarima oročena na tri meseca bila je isplativija od evro štednje u više od 92% posmatranih perioda, dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija u svim analiziranim periodima. Oročavanjem 100.000 dinara tokom 2025. godine na godinu dana, štediša bi dobio preko 1.800 dinara više od štediše sa evro oročenjem iste vrednosti. Kao rezultat ovakvih trendova, dinarska štednja dobija na značaju u ukupnom portfoliju štednje građana.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Bil Gejts upozorava na rizik od nepravde zbog veštačke inteligencije u ekonomiji

Veštačka inteligencija može ubrzati inovacije, ali može i produbiti ekonomske nejednakosti i ugroziti radna mesta

Objavljeno pre

26 минута

,

август 27, 2026

Objavio:

Bil Gejts upozorava na rizik od nepravde zbog veštačke inteligencije u ekonomiji – veštačka inteligencija

Veštačka inteligencija može ubrzati inovacije, ali može i produbiti ekonomske nejednakosti i ugroziti radna mesta

Bil Gejts, suosnivač kompanije Microsoft, upozorio je da veštačka inteligencija može izazvati najveći talas nepravde u savremenoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, globalni lideri i stručnjaci trenutno nemaju adekvatan plan za društveni, politički i ekonomski preokret koji bi razvoj veštačke inteligencije mogao prouzrokovati. U eseju objavljenom ove nedelje, Gejts ističe da veštačka inteligencija može postati ili najveći izjednačivač u istoriji ili najgori izvor nepravde, a da ne postoje dokazi da se izazovi dovoljno ozbiljno razmatraju.

Uticaj veštačke inteligencije na tržište rada

Gejts upozorava da bi veštačka inteligencija mogla istisnuti radnike iz privrede brže nego što mogu da se prekvalifikuju za nove poslove. On navodi da je zapošljavanje na početnom nivou već pod pritiskom, dok su kancelarijski poslovi, prodaja, korisnička podrška, softversko inženjerstvo i pravne profesije među prvima koje mogu biti pogođene. Kao rezultat, tržište rada može doživeti značajna previranja, posebno jer roboti postaju sve sposobniji i jeftiniji. Mlađa populacija bi, zbog toga, mogla imati manje šansi za ulazak na tržište rada, dok radnici sa nižim platama trpe najveći rizik od gubitka posla. Gejts navodi primer radnika koji za sat rada prima 20 dolara, a može biti zamenjen robotom čija upotreba košta 10 dolara po satu.

Globalna koordinacija i potreba za novim institucijama

Prema Gejtsovim rečima, prelazak na eru veštačke inteligencije biće jedno od najturbulentnijih razdoblja u ljudskoj istoriji. On predlaže osnivanje novih nacionalnih tela i međunarodnih institucija koje bi koordinisale politike u oblastima zapošljavanja, oporezivanja, energetike, javnog zdravlja i nacionalne bezbednosti. Gejts smatra da čak i ako pojedinačne države uspešno prilagode svoje sisteme, globalni rizici ostaju i zahtevaju međunarodnu saradnju. On ističe da bi nova globalna organizacija za veštačku inteligenciju mogla biti modelovana prema postojećim sistemima kao što su inspekcije nuklearnog oružja ili međunarodni propisi u vazduhoplovstvu.

Potencijal za inovacije i nejednakosti

Gejts takođe naglašava mogućnost da veštačka inteligencija ubrza inovacije u ključnim oblastima kao što su čista energija, borba protiv klimatskih promena, poljoprivreda i zdravstvo. Ipak, upozorava da, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, tehnologija može produbiti ekonomske i društvene nejednakosti. Kompanije koje najbrže implementiraju veštačku inteligenciju mogu smanjiti troškove, što može postati trend koji će primorati konkurenciju da sledi isti model, dodatno ubrzavajući promene na tržištu rada. Konačno, Gejts zaključuje da je vreme za pripremu ograničeno, a globalna zajednica mora hitno da reaguje kako bi olakšala prelazak u eru veštačke inteligencije i zaštitila najugroženije grupe u društvu.

Pročitaj još

Domaće

JAT apartmani na Kopaoniku ostali bez kupaca uprkos početnoj ceni od 5,1 milion evra

Prvi krug prodaje državnog kompleksa nije privukao ponude, sledeći krug može doneti značajno nižu cenu kapitala

Objavljeno pre

26 минута

,

август 27, 2026

Objavio:

Prvi krug prodaje državnog kompleksa nije privukao ponude, sledeći krug može doneti značajno nižu cenu kapitala

JAT apartmani na Kopaoniku ostali su bez zainteresovanih kupaca u prvom krugu prodaje, iako je početna cena iznosila 5,165.473 evra. Niko nije dostavio ponudu do roka 12. avgusta, što dodatno komplikuje proces privatizacije ovog državnog preduzeća. Ministarstvo privrede nije izdalo zvanično saopštenje o ishodu ovog kruga, a informacije o eventualnim ponudama nisu dostupne ni na njihovom sajtu.

Detalji prodaje i procenjena vrednost kapitala

Prodaja JAT apartmana na Kopaoniku oglašena je 22. jula, a zainteresovani su do 12. avgusta mogli da dostave ponude. Planirano je otvaranje ponuda 14. avgusta, ali nije saopšteno da li je proces sproveden. Procenjena vrednost ovog kompleksa, koji se nalazi u srcu nacionalnog parka, iznosi 5,165.473 evra, što je određeno i kao minimalna cena kapitala. Objekat ima površinu od 1.884 kvadratna metra, dok preduzeće koristi i tri parcele ukupne površine 5.189 kvadratnih metara. Lokacija je izuzetno atraktivna, udaljena samo 80 metara od žičara Pančićev vrh i Malo jezero, što povećava potencijalnu vrednost za kupce.

Šta sledi posle neuspešnog prvog kruga

Ukoliko se organizuje drugi krug prodaje, očekuje se da cena bude znatno niža. Prema Zakonu o privatizaciji, nova početna cena može iznositi najmanje jednu trećinu procenjene vrednosti kapitala. U praksi, to često znači spuštanje cene za oko 50 odsto, odnosno na približno 2,58 miliona evra. Ako ni u drugom krugu ne bude zainteresovanih, cena se može dodatno smanjiti za još 20 odsto i iznositi oko 1,72 miliona evra. Ovakav pad cene kapitala ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju državni objekti u postupku privatizacije, posebno kada je reč o tržištu nekretnina u turističkim centrima.

Implikacije za tržište i državni sektor

Odsustvo zainteresovanih za kupovinu JAT apartmana na Kopaoniku u prvom krugu signalizuje moguću prezasićenost tržišta ili nerealno postavljenu početnu cenu za ovakve objekte. S druge strane, potencijalno smanjenje cene u narednim krugovima može privući nove investitore koji procenjuju šansu za povrat investicije na osnovu atraktivne lokacije i turističkog potencijala Kopaonika. Važno je napomenuti da privatizacija državnih preduzeća može imati dugoročne posledice za javne finansije, ali i za razvoj turističkog sektora Srbije. Budući kupac bi, uz nižu cenu kapitala, mogao ostvariti značajnu dobit, posebno ako iskoristi prednosti lokacije i turističke infrastrukture u ovom delu zemlje.

Pročitaj još

Domaće

Četiri sajma zapošljavanja u Somboru i okrugu nude priliku nezaposlenima

Nacionalna služba za zapošljavanje i Regionalna privredna komora organizuju sajmove u Somboru, Kuli, Odžacima i Apatinu tokom septembra i oktobra

Objavljeno pre

46 минута

,

август 27, 2026

Objavio:

Četiri sajma zapošljavanja u Somboru i okrugu nude priliku nezaposlenima

Nacionalna služba za zapošljavanje i Regionalna privredna komora organizuju sajmove u Somboru, Kuli, Odžacima i Apatinu tokom septembra i oktobra

Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje Sombor najavila je održavanje četiri sajma zapošljavanja u Zapadnobačkom okrugu tokom septembra i oktobra. Ključna fraza četiri sajma zapošljavanja biće realizovana u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Zapadnobačkog upravnog okruga i centrima za socijalni rad u Somboru, Apatinu, Kuli i Odžacima. Prvi sajam biće održan 4. septembra u Somboru, a slede ga događaji 9. septembra u Kuli, 1. oktobra u Odžacima i 7. oktobra u Apatinu.

Detalji o sajmovima i proces prijave za poslodavce

Organizatori su precizirali lokacije: sala filijale NSZ Sombor, Mađarski kulturni centar „Nepker“ u Kuli, sala Ispostave NSZ Odžaci i sala Ispostave NSZ Apatin. Poslodavci se mogu prijaviti lično u filijali NSZ Sombor, telefonom na 025/464-013, ili u ispostavama službe u Apatinu, Kuli i Odžacima. Takođe, prijave su moguće i putem e-mail adresa gordana.predojevic@nsz.gov.rs i jovana.vujkovic@rpk.rs. Kao rezultat ovih sajmova, poslodavcima se nudi prilika da iskažu svoje aktuelne kadrovske potrebe i pronađu odgovarajuće radnike. NSZ obezbeđuje besplatnu profesionalnu selekciju kandidata i mogućnost korišćenja finansijskih olakšica pri zapošljavanju.

Podrška nezaposlenima i lokalni ekonomski značaj

Zainteresovana nezaposlena lica treba da prijave učešće svom savetniku za zapošljavanje radi evidencije i informisanja o pripremama. NSZ savetuje nezaposlene da pre sajma prođu Obuku za aktivno traženje posla, dostupnu i na onlajn platformi, kako bi unapredili svoje radne biografije i pripremili se za razgovor sa potencijalnim poslodavcima. Ovi događaji, uporedo sa ranijim inicijativama, imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti i jačanje lokalnog tržišta rada.

Uticaj četiri sajma zapošljavanja na tržište rada

Organizacija četiri sajma zapošljavanja u kratkom vremenskom intervalu predstavlja značajnu meru podrške zapošljavanju u Zapadnobačkom okrugu. S druge strane, poslodavci dobijaju priliku za bržu selekciju i pronalaženje radne snage. NSZ naglašava da su ovakve manifestacije važne za povezivanje tražioca posla i privrede, što direktno doprinosi smanjenju nezaposlenosti i povećanju konkurentnosti okruga. Pored toga, učešće centara za socijalni rad dodatno pojačava socijalnu komponentu i dostupnost informacija najugroženijim grupama. Zbog toga, očekuje se da četiri sajma zapošljavanja doprinesu većoj zaposlenosti i boljoj integraciji nezaposlenih na tržište rada u ovom delu Srbije.

Pročitaj još

U Trendu