Investicija EBRD-a obuhvata pripremu dokumentacije za 17 deponija, čime će 800.000 građana imati koristi od unapređenog upravljanja otpadom

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodelila je grant od 2,46 miliona evra za sanaciju nesanitarnih deponija u Srbiji. Sredstva su namenjena izradi projektno-tehničke i tenderske dokumentacije za ukupno 17 deponija, saopštila je Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine. Ova investicija, omogućena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), treba da unapredi sistem upravljanja otpadom u tri regiona Srbije i obezbedi čistiju životnu sredinu za više od 800.000 građana.

Osim toga, grant EBRD-a biće upotrebljen za izradu dokumentacije za deponije u opštinama Lajkovac, Ljig, Osečina, Ub, Koceljeva, Vladimirci, Obrenovac, Lazarevac, Loznica i Krupanj, koje čine region „Eko-Tamnava“. Takođe, obuhvaćene su i deponije u Bogatiću i Šidu u regionu RC Srem-Mačva, kao i u Pirotu, Babušnici, Dimitrovgradu i Beloj Palanci, koje pripadaju regionalnoj deponiji Pirot.

Sanacija deponija u Srbiji: ključni koraci i očekivani efekti

Sredstva Investicionog okvira za Zapadni Balkan predstavljaju mehanizam Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za unapređenje infrastrukture. Kako je istakla Sara Pavkov, ovakav vid bespovratne pomoći značajan je za sprovođenje ekoloških standarda u Srbiji. Pre svega, unapređenje sistema upravljanja otpadom direktno će doprineti smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu u Pirotskom, Kolubarskom i Mačvanskom okrugu.

U međuvremenu, priprema projektno-tehničke dokumentacije je prvi korak ka fizičkoj sanaciji nesanitarnih deponija. Na taj način, lokalne samouprave dobijaju osnovu za konkurisanje za dodatna sredstva i sprovođenje konkretnih radova. Zbog toga je podrška EBRD-a ocenjena kao ključna za brže ispunjavanje evropskih standarda upravljanja otpadom.

Izjave i dugoročne implikacije za ekološku infrastrukturu

„Ovaj grant će nam omogućiti da unapredimo sistem upravljanja otpadom u tri regiona u Srbiji: u Pirotskom, Kolubarskom i Mačvanskom okrugu. Zahvaljujući ovom grantu oko 800.000 građana imaće direktnu korist, jer neće više imati nesanitarne deponije u svojim lokalnim samoupravama“, izjavila je Sara Pavkov.

Osim toga, ministarka je naglasila da će Srbija nastaviti da koristi instrumente Evropske unije u vidu bespovratne pomoći i podsticati lokalne samouprave da budu proaktivne u obezbeđivanju sredstava za ekološke projekte. Kao rezultat, očekuje se brži napredak u zaštiti životne sredine i usklađivanje sa najvišim evropskim standardima.

S druge strane, projekat sanacije deponija ima dugoročni značaj za razvoj ekološke infrastrukture Srbije. Priprema kvalitetne projektne dokumentacije olakšava buduće investicije i doprinosi održivom razvoju lokalnih zajednica.

Društvene mreže podstiču rast BDP-a i podstiču izvoz K-kulture, dok se mala preduzeća u Srbiji i regionu suočavaju sa izazovima digitalne transformacije

TikTok će do 2030. godine doprineti ekonomiji Južne Koreje sa 40 biliona vona, što iznosi 25 milijardi evra, prema izveštaju koji su objavili TikTok i konsultantska kompanija Kirni. Ovaj podatak pokazuje koliki je ekonomski efekat društvenih mreža, koje su od zabavnih platformi postale merljiv faktor bruto domaćeg proizvoda (BDP) u nizu razvijenih zemalja. Izveštaj obuhvata period do 2030. godine i temelji se na anketi među 3.300 potrošača uzrasta 16-49 godina iz deset država.

Prema istraživanju, 88 odsto korisnika izjavilo je da im je TikTok pomogao da otkriju korejsku kulturu, dok je 55 odsto kupilo neki korejski proizvod nakon gledanja sadržaja o K-kulturi na ovoj platformi. S druge strane, ekonomski uticaj TikToka na južnokorejsku privredu porašće za 29 odsto, sa 31,3 biliona vona (19 milijardi evra) u 2024. godini na oko 40,6 biliona vona (25 milijardi evra) u 2030. godini.

TikTok efekat u SAD i Evropi

Doprinos TikToka nije ograničen samo na Aziju. U Sjedinjenim Američkim Državama, prema analizi Oxford Economics, mala i srednja preduzeća su 2023. godine zahvaljujući TikToku ostvarila doprinos BDP-u od 24,2 milijarde dolara, uz podršku za 224.000 radnih mesta. Prihodi vlasnika malih biznisa generisani putem platforme iznosili su 14,7 milijardi dolara. Operacije TikToka u SAD direktno su doprinele BDP-u sa 8,5 milijardi dolara, što je uključivalo i 59.000 radnih mesta te dve milijarde dolara poreza.

U Velikoj Britaniji, prema Oxford Economics, mala i srednja preduzeća su 2022. godine ostvarila 1,2 milijarde funti prihoda putem TikToka, dok je ukupni doprinos BDP-u iznosio 1,63 milijarde funti. Najveći uticaj imala je industrija hrane i pića sa 600 miliona funti. Van Londona je ostvareno tri četvrtine ukupnog doprinosa BDP-u.

Digitalna transformacija i mogućnosti za Srbiju

Prema izveštajima, ekonomski efekat TikToka i sličnih platformi postaje sve važniji i za manje razvijena tržišta poput Srbije. Tržište e-trgovine u Srbiji tek treba da dosegne promet od milijardu i po dolara. Zbog toga je pitanje koliko brzo domaći preduzetnici mogu da iskoriste potencijal društvenih mreža ključno za dalji rast. Istovremeno, obrazac je isti u svim državama: kreativci i mala preduzeća koriste pažnju korisnika na društvenim mrežama i pretvaraju je u prodaju proizvoda, izvoz, radna mesta i poreske prihode.

Kao rezultat, analize pokazuju da platforme poput TikToka i Meta (Facebook, Instagram) naručuju nezavisne procene uticaja, čime potvrđuju svoj značaj za privrede domaćina. Prema rečima Čunga Tae-hvana iz firme Kirni, „TikTok ne samo da pojačava globalno interesovanje za K-kulturu, već je u velikoj meri doprineo stvarnoj kupovini proizvoda povezanih sa K-kulturom”.

Za Srbiju, kao i za države regiona, sledeći izazov je ubrzavanje digitalne transformacije kako bi se ovi globalni trendovi pretočili u meren rast izvoza, zapošljavanje i rast ukupnog BDP-a.

Iako čine mali deo ukupnog broja preduzeća, velike firme generišu polovinu bruto dodate vrednosti i 42,2 odsto prometa u nefinansijskom sektoru Srbije

Velike firme u Srbiji čine svega 0,6 odsto od ukupnog broja preduzeća u nefinansijskom sektoru, ali ostvaruju 50,4 odsto bruto dodate vrednosti. Ove podatke je objavio Republički zavod za statistiku za prethodnu godinu. Značajan je i njihov udeo u ukupnom prometu, koji iznosi 42,2 odsto.

Struktura sektora i raspodela bruto dodate vrednosti

Srednja preduzeća doprinela su sa 22,7 odsto ukupne bruto dodate vrednosti, dok su mala preduzeća ostvarila 16,3 odsto, a mikro preduzeća 10,5 odsto. Velike firme su najzastupljenije u prerađivačkoj industriji, gde ih posluje 274, od ukupno 675 takvih preduzeća. Takođe, 111 velikih firmi posluje u sektoru trgovine na veliko i malo i popravci motornih vozila, 65 u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, dok sektor informisanja i komunikacija obuhvata 53 velike firme. Najveći promet među velikim preduzećima ostvarila su ona iz prerađivačke industrije – oko 3.279 milijardi dinara, što je gotovo trećina ukupnog prometa ovog sektora. Ova preduzeća su stvorila i najveću bruto dodatu vrednost, približno 878 milijardi dinara. Slede velike firme iz trgovine sa prometom od oko 2.014 milijardi dinara. Po bruto dodatoj vrednosti, iza prerađivačke industrije ističu se informisanje i komunikacije, kao i rudarstvo.

Mikro, mala i srednja preduzeća: brojnost nasuprot ekonomskoj snazi

S druge strane, mikro, mala i srednja preduzeća čine čak 99,4 odsto svih firmi u nefinansijskom sektoru. Mikro preduzeća su najbrojnija u trgovini na veliko i malo, gde posluje 27.508 firmi, zatim u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima sa 14.083 preduzeća. Kod malih preduzeća takođe dominira trgovina (2.999 firmi), dok je kod srednjih prva po broju preduzeća prerađivačka industrija, sa 928 firmi. Mikro i mala preduzeća ostvaruju najveći promet i bruto dodatu vrednost u sektoru trgovine. Mikro preduzeća su u trgovini ostvarila promet od oko 1.343 milijarde dinara i bruto dodatu vrednost od 152 milijarde dinara. Mala preduzeća su zabeležila promet od oko 1.690 milijardi dinara i bruto dodatu vrednost od oko 239 milijardi dinara. Kod srednjih firmi, najveći promet dolazi iz trgovine, oko 1.625 milijardi dinara. Međutim, najviše nove vrednosti kod srednjih preduzeća stvara prerađivačka industrija, sa oko 322 milijarde dinara bruto dodate vrednosti.

Sektor trgovine i industrije: ključni pokretači prometa i vrednosti

Na nivou cele nefinansijske privrede, sektor trgovine ostvario je najveći promet, učestvujući sa 33,5 odsto u ukupnom prometu. Prerađivačka industrija donela je nešto manji udeo sa 27,2 odsto. Kada je reč o bruto dodatoj vrednosti, prerađivačka industrija zauzima prvo mesto sa 25 odsto udela, dok trgovina učestvuje sa 16,4 odsto. Kao rezultat, ekonomska struktura Srbije pokazuje snažan uticaj velikih firmi na stvaranje nove vrednosti, iako su one brojčano u manjini. Ovaj odnos ukazuje na koncentraciju ekonomske moći i ključnu ulogu velikih preduzeća u razvoju domaće privrede. S druge strane, mikro, mala i srednja preduzeća predstavljaju osnovnu mrežu po broju, ali znatno manje doprinose ukupnoj ekonomskoj snazi.

Zaključak: značaj velikih firmi za ekonomski rast

Podaci Republičkog zavoda za statistiku potvrđuju da velike firme u Srbiji, iako čine tek 0,6 odsto ukupnih preduzeća, generišu više od polovine bruto dodate vrednosti i gotovo polovinu ukupnog prometa. Zbog toga se njihov uticaj na ekonomski rast i zapošljavanje ne može zanemariti. Istovremeno, mikro, mala i srednja preduzeća ostaju važan segment za diverzifikaciju privrede i regionalni razvoj, ali ključni generatori vrednosti ostaju velike firme.