Predsednik Saveza Srba iz regiona naveo je da za masovne zločine tokom ‘Oluje’ gotovo niko nije odgovarao

Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, izjavio je da Hrvatska nije procesuirala zločine nad Srbima tokom i nakon zločinačke akcije „Oluja“. Prema njegovim rečima, nijedan pripadnik hrvatske vojske i policije hrvatske nacionalnosti nije osuđen za ove događaje, što, kako tvrdi, pokazuje da Hrvatska nije suočila sa svojom mračnom prošlošću. Ova izjava je data povodom 31. godišnjice zločina nad srpskim civilima u zaseoku Grubori, u blizini sela Plavno kod Knina.

Zločini nad Srbima tokom akcije ‘Oluja’

Kako je Linta naveo u saopštenju, 25. avgusta 1995. godine, 21 dan nakon akcije „Oluja“, pripadnici Hrvatske vojske i policije počinili su masakr nad nevinim srpskim civilima u zaseoku Grubori. U avgustu te godine, u celom selu Plavno i njegovim zaseocima, ubijena su najmanje 32 srpska civila, prosečne starosti veće od 70 godina, među kojima je bilo devet žena. Neke žrtve, prema navodima saopštenja, ubijene su hicima iz vatrenog oružja, neke zaklane, a neke žive zapaljene u svojim kućama. Linta ističe da za ovaj zločin, kao i za brojne druge nad Srbima, niko nije osuđen.

Procesuiranje i odgovornost pred sudovima

Linta je naglasio da su svi optuženi za zločin u Gruborima pravosnažno oslobođeni, uz obrazloženje da nije bilo dovoljno dokaza. On tvrdi da je ovo još jedan pokazatelj da hrvatsko pravosuđe nije nezavisno i profesionalno, već je u funkciji politike negiranja i ponižavanja srpskih žrtava. Prema njegovim rečima, pred hrvatskim sudovima za masovne zločine nad više od 2.000 Srba tokom i nakon akcije „Oluja“ osuđena su samo dvojica pripadnika Hrvatske vojske i policije, na ukupno 17 godina zatvora, od kojih je jedan srpske, a drugi albanske nacionalnosti. Kako Linta ističe, mnogi su verovali da mogu da ubijaju srpske civile bez posledica i da za to neće biti odgovorni.

Značaj memorijalnog centra za srpske žrtve

Zbog ovih činjenica, Linta smatra da Srbija ima nacionalnu, civilizacijsku i moralnu obavezu da osnuje Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj centar, prema njegovom stavu, treba da bude mesto borbe za istinu o stradanju srpskog naroda u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Takođe, on ukazuje na važnost negovanja kulture sećanja i sprečavanja zaborava žrtava.

Odgovornost Hrvatske i međunarodna zajednica

U zaključku, Linta još jednom podvlači da Hrvatska, prema njegovom mišljenju, nije procesuirala zločine nad Srbima tokom i posle akcije „Oluja“, što ostavlja otvorena pitanja pravde i pomirenja u regionu. On poziva na veću pažnju domaće i međunarodne javnosti prema ovom pitanju i naglašava potrebu za objektivnim sagledavanjem istorijskih događaja.

Otvaranje fabrike robota u Šapcu označeno je kao veliki ekonomski podsticaj za grad i celu Srbiju.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će otvaranje fabrike robota u Šapcu biti održano 29. avgusta. Ovu informaciju izneo je tokom posete Brusu, odgovarajući na poziv meštana da prisustvuje osvećenju crkve Sveti Roman istog dana. „Nažalost, neću moći da dođem, jer ću biti u Šapcu gde se otvara fabrika robota“, naveo je predsednik.

Otvaranje fabrike robota u Šapcu

Otvaranje fabrike robota u Šapcu predstavlja, kako je ranije istaknuto, značajan ekonomski podsticaj za lokalnu zajednicu i celu Srbiju. Prema izjavi predsednika Vučića, dolazak fabrike robota označava važnu investiciju za region, koja može doprineti razvoju privrede i otvaranju novih radnih mesta. Pored toga, ovaj projekat ima potencijal da unapredi tehnološku infrastrukturu u Šapcu i okolini.

Važnost investicije za Srbiju

Prema ranijim izjavama predsednika, otvaranje fabrike robota u Šapcu ne samo da će doprineti ekonomskom rastu grada, već će imati i širi značaj za razvoj industrije u Srbiji. Takođe, očekuje se da će ova investicija doprineti većoj prepoznatljivosti Šapca na industrijskoj mapi zemlje. Osim toga, predsednik je naglasio da će prisustvo fabrike robota doneti brojne mogućnosti za lokalne stručnjake i mlade ljude.

Planovi i očekivanja

Otvaranje fabrike robota u Šapcu zakazano je za 29. avgust, a predsednik Vučić potvrdio je svoje prisustvo tom događaju. Očekuje se da će realizacija ovog projekta imati dugoročne efekte na privredni razvoj ne samo Šapca, već i šireg regiona. Na taj način, dolazak fabrike robota može podstaći i druge investitore da razmotre ulaganja u slične projekte širom Srbije.

Miloš Vučević najavio da će odluka o listi i kandidatu za premijera biti doneta za dve nedelje, dok se čeka stav Aleksandra Vučića.

Glavni odbor Srpske napredne stranke održaće sednicu za dve nedelje kako bi utvrdio listu kandidata za predstojeće izbore, izjavio je Miloš Vučević. Tema „glavni odbor SNS“ trenutno je u fokusu političke javnosti jer će tada biti jasno ko će biti prvi na listi i da li će Aleksandar Vučić biti kandidat za premijera.

Kako je objavljeno, želja SNS je da Aleksandar Vučić bude kandidat za predsednika Vlade. Ipak, odluka o tome još nije doneta, a stranka čeka njegovu konačnu reč. „Siguran sam da će Aleksandar Vučić biti prvi na listi, da će biti naš kandidat za predsednika Vlade, to je naša želja. Mi ćemo za dve nedelje imati glavni odbor SNS-a, gde ćemo utvrditi listu i tada znati da li će Aleksandar Vučić biti na našoj listi. Čekamo njegovu odluku“, naveo je Vučević.

Planirani izbori i odluka o listi

Prema rečima Miloša Vučevića, predsednik Vučić je ranije pominjao dva moguća datuma za raspisivanje parlamentarnih izbora. U periodu od 1. do 10. septembra izbori bi trebalo da budu raspisani, a sve će zavisiti od predloga Vlade upućenog predsedniku države. Na taj način, očekuje se da će datum izbora biti poznat uskoro, što dodatno povećava značaj predstojeće sednice glavnog odbora.

Tokom prethodnih lokalnih izbora, SNS i SPS nastupili su zajedno na jedinstvenoj listi. Međutim, sada je SPS odlučio da samostalno izađe na izbore. Vučević je istakao da, iako se naprednjaci ne ljute zbog takve odluke, primećuju promenu u narativu i porukama iz SPS-a. „SPS je doneo odluku da ide sam na izbore. Ne ljutimo se, ali je čudan narativ kao i poruke od SPS-a. Mi mislimo da je SPS uputila signal svima da nije garant dalje saradnje sa SNS, da ostavlja prostor za saradnju sa drugim partijama“, objasnio je Vučević.

Odnosi sa SPS i politička scena

Pored toga, Vučević je naglasio da SNS neće negativno govoriti o dosadašnjoj saradnji sa SPS. „Da pljujemo ono što smo radili sa SPS-om nećemo. Mi doživljavamo da smo ostali na političkim pozicijama na kojima se Srbija kretala prethodnih 14 godina, sa druge strane su sve ostale. Sve ostale direktno ili indirektno idu ka blokaderskoj listi“, dodao je Vučević.

U međuvremenu, politička scena u Srbiji se priprema za predstojeće izbore, a konačne odluke očekuju se upravo nakon sednice glavnog odbora SNS. Pitanje ko će biti kandidat za premijera i dalje ostaje otvoreno, a ishod bi mogao značajno da utiče na dalji tok političkih dešavanja.