Miloš Vučević poručio da je u SNS prisutno olakšanje zbog izbora, a građani žele rešenja za lokalne probleme.

Srpska napredna stranka će učestvovati na predstojećim izborima, a prema rečima predsednika stranke i savetnika za regionalna pitanja, Miloš Vučević, u stranci vlada olakšanje zbog ove odluke. Kako je istakao, narod će kroz glasanje odlučiti o budućnosti, odnosno da li želi podeljenu ili ujedinjenu državu. Ova izjava usledila je nakon perioda intenzivnog prisustva naprednjaka na terenu širom Srbije, gde su, prema njegovim rečima, slušali zahteve i probleme građana.

Vučević o značaju izlaska na izbore

Tokom prethodnih meseci, funkcioneri Srpske napredne stranke bili su u stalnom kontaktu sa narodom. Vučević ističe da su najčešći zahtevi građana vezani za lokalne puteve, zdravstvo i pravosuđe. Osim toga, istakao je i da je smanjen broj molbi za zaposlenje u odnosu na ranije godine. „Morate da čujete ljude“, naveo je Vučević, naglašavajući važnost dostupnosti lokalnih funkcionera i njihove spremnosti da reše svakodnevne probleme.

Prema njegovim rečima, građani očekuju da država preuzme inicijativu u rešavanju lokalnih pitanja, posebno infrastrukturnih. Kritike na račun lokalnih funkcionera, kako je dodao, ne znače nužno kritiku na račun predsednika opštine ili gradonačelnika, već pre svega ukazuju na potrebu za boljom komunikacijom i prisustvom među građanima.

Olakšanje među članovima SNS zbog izbora

Govoreći o unutrašnjoj atmosferi u SNS, Vučević je naglasio da su članovi stranke olakšani što idu na izbore. „Ljudima je dozlogrdilo ono što smo preživeli u godinu i po dana. Neće više da slušaju te priče koje su bile nametnute prethodnih 23 meseca. Osećaju snagu i olakšanje što će narod da bira“, izjavio je Vučević.

On je dodao da su, iako postoje tenzije između SNS i opozicionih blokova, na terenu one manje izražene nego što se čini u javnosti. Prema njegovim rečima, stranka se tokom proteklog perioda konsolidovala, a država stabilizovala uprkos izazovima i tenzijama.

Bogata ponuda lista na izborima i značaj debate

Vučević je ocenio da će na predstojećim izborima biti veći broj izbornih lista, što građanima pruža širu ponudu. On je izrazio uverenje da će mediji organizovati različite debate, što može doprineti kvalitetu političkog procesa. Upozorio je na trend depolitizacije i pojavu grupa koje pokušavaju da se nametnu kao alternativa klasičnim političkim partijama, ističući da je odgovornost i vlasti i opozicije za održavanje demokratskog dijaloga.

Kao rezultat toga, Vučević je podvukao da građani biraju najbolje, ali i da politički protivnici SNS-a, po njegovom mišljenju, nisu pokazali sposobnost da vode državu na način koji bi omogućio nastavak dosadašnjih rezultata. Pored toga, komentarisao je i dehumanizaciju političkih lidera i radikalizaciju javnog govora, naglašavajući da to nije dobro za političku kulturu u Srbiji.

Politički dijalog i odgovornost učesnika

Vučević je istakao važnost političkog dijaloga i odgovornosti svih aktera. „Nije samo odgovornost na vlasti, i opozicija je deo političkog sistema. Ona postoji kao alternativa vlasti“, rekao je. Takođe, osvrnuo se na incidente u parlamentu, ukazujući na potrebu za konstruktivnom i oštrom diskusijom, ali bez upotrebe nasilja ili neprimerenog vokabulara.

Na kraju, Vučević je podsetio na značaj izbora za budućnost države i pozvao građane da iskoriste ponuđenu bogatu izbornu ponudu i odluče o smeru u kojem će Srbija ići.

Na današnji dan, 25. avgusta 2000. godine, nestao je nekadašnji predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić. Tek godinama kasnije otkriveno je da je tog jutra otet u Košutnjaku, odveden na Frušku goru i ubijen.

Prošlo je tačno 26 godina od otmice i ubistva Ivana Stambolića, jednog od događaja koji su ostavili dubok trag u novijoj političkoj istoriji Srbije.

Stambolić je 25. avgusta 2000. godine izašao na uobičajeno jutarnje rekreativno trčanje u Košutnjaku, nedaleko od restorana „Golf“. Kući se više nije vratio.

Kako je kasnije utvrđeno u sudskom postupku, presreli su ga pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO). Pod pretnjom oružjem i uz pokazivanje službenih policijskih legitimacija primorali su ga da uđe u kombi, nakon čega je odvezen na Frušku goru.

Od Košutnjaka do Fruške gore

Stambolić je odveden na unapred određenu lokaciju na Fruškoj gori, gde je ubijen, a njegovo telo zakopano je u prethodno pripremljenu jamu sa živim krečom.

Javnost u tom trenutku nije znala šta mu se dogodilo. Njegov nestanak izazvao je veliku pažnju, formiran je i Odbor za njegovo oslobađanje, dok je zvanična istraga počela početkom 2001. godine.

Istina o Stambolićevoj sudbini izašla je na videlo tek dve i po godine kasnije, nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića i pokretanja policijske akcije „Sablja“.

Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 27. marta 2003. godine na Fruškoj gori, nakon što je Nenad Šare, nekadašnji šef obezbeđenja Milorada Ulemeka, policiji otkrio detalje otmice i mesto na kojem je Stambolić zakopan.

Sudski epilog otmice i ubistva

Za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi pravosnažno su osuđeni nekadašnji pripadnici i rukovodioci državne bezbednosti i JSO.

Milorad Ulemek Legija osuđen je na 40 godina zatvora kao organizator, dok je Branko Berček, označen kao neposredni izvršilac ubistva, takođe osuđen na 40 godina. Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 15 godina zatvora, dok su višegodišnje kazne izrečene i drugim pripadnicima JSO.

U pravosnažnoj sudskoj odluci navedeno je da je likvidacija Stambolića organizovana po nalogu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, sa ciljem uklanjanja političkog protivnika.

Ubistvo se dogodilo svega mesec dana pre saveznih predsedničkih izbora održanih 24. septembra 2000. godine, posle kojih je Milošević izgubio vlast.

Od političkog savezništva do sukoba

Ivan Stambolić rođen je 5. novembra 1936. godine u Brezovi kod Ivanjice. Bio je jedan od vodećih političara Srbije u vreme SFRJ, obavljao je više visokih partijskih i državnih funkcija, a bio je i predsednik Predsedništva Srbije.

Godinama je bio politički blizak sa Slobodanom Miloševićem, ali je njihov odnos prerastao u otvoreni sukob. Prelomni trenutak bila je Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987. godine, nakon koje je Stambolić izgubio politički uticaj i povukao se iz javnog života.

Ivan Stambolić sahranjen je 8. aprila 2003. godine uz državne i vojne počasti na Topčiderskom groblju u Beogradu.

Na mestu njegove otmice u Košutnjaku postavljena je spomen-česma, dok je na Zmajevcu na Fruškoj gori, na mestu na kojem je ubijen, podignut spomenik.

Sara Pavkov navodi da požar nije ugrozio ljudske živote niti životinjske vrste, dok država priprema dugoročan plan sanacije.

Požar na Deliblatskoj peščari uspešno je lokalizovan zahvaljujući brzoj reakciji vatrogasaca, Vojske Srbije i dobrovoljnih vatrogasnih društava. Kako je izjavila ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, najvažnije je da tokom ovog događaja nije zabeležen nijedan izgubljen ljudski život, niti je ugrožena bilo koja životinjska vrsta. Prema njenim rečima, ovo područje ima izuzetan značaj za biodiverzitet Srbije, posebno zbog šumskih ekosistema i travnatih autohtonih vrsta koje su veoma podložne požarima.

Plan obnove Deliblatske peščare i uloga nacionalnog monitoringa

Pavkov je istakla da je oblast Deliblatske peščare pod posebnom zaštitom države i da svaka elementarna nepogoda, kao što je požar, ne može biti osnova za promenu namene zemljišta. Osim toga, naglasila je da su upravljači na vreme izgradili protivpožarne puteve i proseke dužine do 60 kilometara, što je doprinelo bržoj intervenciji. Ipak, zbog jakih vetrova, vatra je prešla na drugu stranu, a šišarke su letele nošene plamenom.

Pored toga, ministarka je navela da je država angažovala Upravu za šume i Ministarstvo poljoprivrede, a plan obnove obuhvata i širi plan ekosistema. Već su održani onlajn sastanci kako bi se utvrdili dalji koraci, a monitoring situacije na terenu odvija se i dronovima, čim se dobije zvanična potvrda Ministarstva unutrašnjih poslova da je požar potpuno ugašen.

Važnost inteligentnog sistema monitoringa i finansijska podrška

Pavkov je posebno naglasila značaj nacionalnog inteligentnog sistema monitoringa, zahvaljujući kojem su nadležne službe blagovremeno reagovale. „Da nismo imali taj sistem, ne bismo mogli da reagujemo na vreme“, izjavila je ministarka. Takođe, deo budžetskih sredstava preusmeren je za nabavku opreme, a planira se i novi konkurs za dodatnu pomoć.

Kada je reč o finansijskoj podršci, Pavkov je navela da je potpisan grant za bespovratna sredstva od partnera iz Evropske unije. Ova sredstva su namenjena za pripremu tehničke dokumentacije i zatvaranje nesanitarnih deponija u nekoliko okruga Srbije. „Već radimo na unapređenju sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom“, dodala je ministarka.

Očuvanje zaštite i borba protiv dezinformacija

Prema rečima ministarke Pavkov, država ostaje posvećena očuvanju Deliblatske peščare kao zaštićenog područja, bez obzira na elementarne nepogode. Istakla je da svaka promena stanja na terenu ne može da bude razlog za promenu statusa ovog područja. Pored toga, osvrnula se i na pojavu dezinformacija i manipulacija na društvenim mrežama, naglašavajući da je fokus državnih organa isključivo na gašenju požara i sanaciji posledica.

Plan obnove predviđa dugoročne mere, najmanje u periodu od pet do deset godina, ali i aktivnosti koje će trajati do 2031. godine. Kroz implementaciju ovih mera, država nastoji da očuva biološku raznovrsnost i omogući održivu obnovu jednog od najvažnijih prirodnih resursa Srbije.