Zajedničke snage Srbije i EU bore se sa požarom, a na terenu su helikopteri i kopneni timovi iz više evropskih zemalja.

Evropska unija je aktivirala hitnu pomoć Srbiji zbog požara u Deliblatskoj peščari, mobilisavši 56 vatrogasaca i 21 vatrogasno vozilo iz Nemačke, uz podršku helikoptera i timova iz više evropskih država. Ova akcija je deo napora da se požar, koji ugrožava značajno prirodno područje, što pre stavi pod kontrolu, prema zvaničnom saopštenju.

Ambasador Evropske unije u Republici Srbiji Andreas fon Bekerat posetio je danas zajedničke operacije evropskih i srpskih vatrogasaca i helikopterskih jedinica u blizini Deliblatske peščare. Tom prilikom, ambasador je istakao značaj evropske solidarnosti i izrazio zahvalnost svim timovima na terenu.

Požar u Deliblatskoj peščari: kako protiče međunarodna pomoć

Nakon što je Mehanizam civilne zaštite EU aktiviran u petak, 21. avgusta, Evropska unija je za samo 24 časa rasporedila četiri helikoptera „Blek Hok“ iz strateške rezerve flote rescEU, sa bazama u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj. Osim toga, upućeni su i kopneni vatrogasni timovi iz Nemačke i Rumunije.

Danas je u Srbiju stigao i oficir za vezu EU, koji će omogućiti efikasniju koordinaciju između srpskih vlasti, Koordinacionog centra EU za odgovor u vanrednim situacijama i svih raspoređenih timova. Na taj način, pomoć stiže tamo gde je najpotrebnija, brzo i efikasno.

Solidarnost na delu: zajednički odgovor na izazove

Dodatna pomoć iz Nemačke pristigla je danas, 24. avgusta, i uključuje 56 vatrogasaca i 21 vatrogasno vozilo. Ambasador fon Bekerat je naglasio: „Drago mi je što je EU mogla da odgovori na zahtev Srbije u roku od 24 časa, zbog čega sam danas došao ovde zajedno sa našim raspoređenim EU oficirom za vezu, kako bih sagledao situaciju na terenu i izrazio našu podršku vatrogascima iz EU i Srbije.“ Štaviše, ambasador je podsetio da je Srbija ovog leta pokazala solidarnost pružajući pomoć drugim državama članicama EU, što dodatno potvrđuje značaj međusobne saradnje.

Pored toga, mobilizacija međunarodnih resursa u ovako kratkom roku pokazuje kako evropska saradnja funkcioniše u praksi. Zajednički rad srpskih i evropskih timova ima za cilj da se požar u Deliblatskoj peščari što pre lokalizuje i spreči širenje štete.

Dalji koraci i značaj brze reakcije

U narednim danima, koordinacija između domaćih i međunarodnih snaga biće ključna za kontrolu požara i zaštitu prirodnog bogatstva Deliblatske peščare. Pre svega, efikasno raspoređivanje helikoptera, vatrogasaca i vozila povećava šanse za brz odgovor na sve promene na terenu. Kao rezultat toga, saradnja Srbije i Evropske unije postaje primer uspešnog upravljanja vanrednim situacijama.

Na kraju, požar u Deliblatskoj peščari i angažovanje međunarodne pomoći još jednom potvrđuju koliko je solidarnost i brza reakcija važna u borbi protiv prirodnih katastrofa.

U Srbiji registrovano 11 slučajeva neuroinvazivnog oblika, a najugroženiji su stariji i osobe sa slabijim imunitetom.

U sezoni povećane aktivnosti komaraca, prepoznavanje simptoma virusa Zapadnog Nila postaje ključno za pravovremeno reagovanje. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do sredine avgusta registrovano je 11 slučajeva neuroinvazivnog oblika ove bolesti u Srbiji. Slučajevi su zabeleženi na teritoriji šest okruga, uključujući Srednjobanatski, Grad Beograd, Južnobanatski, Južnobački, Šumadijski i Zapadnobački okrug. Među obolelima je sedam muškaraca i četiri žene, a prosečna starost iznosi 66,2 godine.

Simptomi virusa Zapadnog Nila koji zahtevaju hitnu reakciju

Iako većina ljudi nakon ujeda komarca ne razvije simptome, manji procenat može imati ozbiljne posledice. Kod oko jednog odsto zaraženih virus može preći barijeru centralnog nervnog sistema, izazivajući teške neurološke komplikacije. Ove komplikacije uključuju encefalitis, odnosno upalu mozga, što može dovesti do konfuzije, drhtavice, epileptičnih napada, pa čak i trajnog neurološkog invaliditeta. Za razliku od meningitisa, encefalitis utiče na moždano tkivo i može zahvatiti i kičmenu moždinu, što izaziva akutnu slabost i paralizu. U takvim slučajevima potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Najvažniji simptomi na koje treba obratiti pažnju su:
– Visoka temperatura i jaka glavobolja
– Konfuzija ili izmenjeno stanje svesti
– Neobična pospanost
– Drhtavica i nevoljni pokreti
– Problemi sa ravnotežom i koordinacijom
– Izražena mišićna slabost
– Epileptični napadi
– U najtežim slučajevima, pojava kome ili paralize

Ko je u najvećem riziku od teških komplikacija?

Iako virus Zapadnog Nila može pogoditi svakoga, starije osobe i oni sa oslabljenim imunitetom su u posebnom riziku. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da oko dva odsto zaraženih starijih od 65 godina razvija neuroinvazivni oblik bolesti, dok je kod mlađih taj procenat manji od 0,5. Posebno su ugroženi onkološki pacijenti, dijabetičari, osobe sa hipertenzijom i bubrežni bolesnici. Smrtnost kod neuroinvazivnih komplikacija dostiže oko devet odsto, a 42 odsto pacijenata sa teškom slikom zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege. Oporavak može biti dugotrajan i često ostavlja posledice poput hroničnog umora, problema sa pamćenjem i padom koncentracije.

Lečenje, dijagnostika i prevencija virusa Zapadnog Nila

Trenutno ne postoji antivirusna terapija ni vakcina protiv virusa Zapadnog Nila. Lečenje se svodi na ublažavanje simptoma, intravensku hidrataciju i podršku osnovnim funkcijama organizma u najtežim slučajevima. Bolest se ne prenosi sa čoveka na čoveka u svakodnevnom kontaktu, osim u izuzetno retkim slučajevima transfuzije krvi, transplantacije organa ili tokom trudnoće sa majke na plod. Za dijagnozu su ključni analiza krvi ili cerebrospinalne tečnosti na prisustvo antitela, jer običan snimak magnetnom rezonancom nije dovoljan. S obzirom na to da leka nema, prevencija je najvažnija. Preporučuje se korišćenje repelenata, nošenje odeće dugih rukava i nogavica, izbegavanje boravka napolju tokom zore i sumraka, kao i postavljanje zaštitnih mreža na prozore. Sezona transmisije virusa najčešće traje od juna do novembra, a glavni prenosilac u Srbiji je komarac vrste Culex pipiens.

Situacija sa virusom Zapadnog Nila u regionu i Evropi

Zaraza virusom Zapadnog Nila nije ograničena samo na Srbiju. Do sredine avgusta identifikovano je 75 zahvaćenih područja u sedam evropskih zemalja sa ukupno 426 lokalno stečenih slučajeva. Najviše obolelih registrovano je u Italiji (224 slučaja) i Grčkoj (105 slučajeva), a virus je prisutan i u susednim državama, uključujući Severnu Makedoniju i Rumuniju. Ipak, redovno praćenje simptoma i primena preporučenih mera može značajno smanjiti rizik od težih komplikacija.

Deo obilaznice kod Soluna biće zatvoren večeras od 23 sata do sutra ujutro u 5 sati, saobraćaj preusmeren na gradske puteve.

Vozači koji planiraju putovanje kroz Solun ka Halkidikiju ovih dana suočiće se sa važnom promenom u saobraćaju. Prema najavi, solunska obilaznica privremeno će biti zatvorena večeras, 24.08., počev od 23:00, što će trajati sve do 5:00 narednog jutra. Ova mera odnosi se isključivo na pravac iz Srbije i sa Evzonija prema Halkidikiju, dok suprotni smer ostaje otvoren.

Solunska obilaznica privremeno zatvorena: šta to znači za vozače

Za sve one koji kreću na letovanje ili se nalaze u Grčkoj, zatvaranje obilaznice može uticati na planove putovanja. Vozila koja dolaze iz Srbije ili prelaze granicu na Evzoniju, a planiraju da nastave ka Halkidikiju, neće moći da koriste deo obilaznice oko Soluna tokom navedenih šest sati. Umesto toga, saobraćaj će biti preusmeren na gradske saobraćajnice, što može dovesti do izmene rute i moguće gužve u tom periodu.

Važno je napomenuti da se ova promena ne odnosi na vozače koji iz pravca Halkidikija putuju nazad ka Evzoniju – taj smer obilaznice funkcioniše normalno. Turisti koji su već na odmoru ili planiraju povratak prema Srbiji neće biti pogođeni ovom izmenom.

Preporuke za bezbedno putovanje tokom zatvaranja

Zbog zatvaranja obilaznice, preporučuje se svim vozačima da isplaniraju put ranije ili prilagode vreme polaska. Takođe, vozači treba pažljivo da prate putnu signalizaciju i uputstva na terenu, jer će tokom zatvaranja vozila biti usmeravana na gradske puteve. Pored toga, moguća je povećana frekvencija saobraćaja u Solunu tokom ovog perioda, pa se savetuje dodatni oprez i strpljenje.

Zatvaranje obilaznice trajaće ukupno šest sati, od večeras u 23:00 do sutra u 5:00. U tom intervalu, svi koji planiraju prolazak kroz Solun u pravcu Halkidikija trebalo bi da računaju na izmenu rute.

Za dodatne informacije ili eventualne promene, preporučuje se da turisti prate zvanična saopštenja i ažuriranja putne situacije u ovom delu Grčke.