Novo američko istraživanje otkriva da svakodnevno konzumiranje zaslađenih napitaka može uticati na zdravlje želuca, posebno kod žena.

Rak želuca ostaje jedan od vodećih uzroka smrtnosti među malignim bolestima širom sveta. Novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država pokazalo je da samo jedan zaslađeni napitak dnevno može povećati rizik od raka želuca kod žena. Istraživači su pratili više od 112.000 ispitanika tokom nekoliko decenija i otkrili da su žene koje redovno piju zaslađene napitke izložene i do tri puta većem riziku od ove bolesti.

Veza između zaslađenih napitaka i rizika od raka želuca

Tokom istraživanja, naučnici iz Mass General Brigham analizirali su navike u ishrani i zdravlje ispitanika. U tom periodu kod 278 osoba dijagnostikovan je rak želuca. Posebno su izdvojili žene koje konzumiraju više od jednog zaslađenog napitka dnevno. Kod njih je rizik od raka želuca bio znatno veći nego kod žena koje konzumiraju ovakve napitke ređe od jednom mesečno. U ovu grupu spadaju gazirani sokovi, voćni punčevi, limunade sa dodatim šećerom i sportski napici. Osim toga, pokazalo se da veća ukupna količina fruktoze u ishrani dodatno može uticati na povećanje rizika.

Zašto su šećer i fruktoza rizični za žene

Iako još uvek nije jasno kako tačno zaslađeni napici utiču na razvoj raka želuca, stručnjaci pretpostavljaju nekoliko mogućih mehanizama. Čest visok unos šećera može dovesti do insulinske rezistencije i hroničnih upala. Zbog toga dolazi do promena u crevnom mikrobiomu, što može uticati na razvoj bolesti. Takođe, analiziran je uticaj bakterije Helicobacter pylori, poznate kao jedan od glavnih faktora rizika za rak želuca. Međutim, nije pronađena direktna veza između konzumiranja zaslađenih napitaka i prisustva ove bakterije.

Praktični saveti za žene – kako smanjiti rizik

S obzirom na rezultate istraživanja, ženama se preporučuje da obrate pažnju na konzumaciju zaslađenih napitaka. Povremeno uživanje ne mora predstavljati rizik. Ipak, svakodnevno konzumiranje može značajno povećati šanse za razvoj raka želuca. Osim toga, važno je smanjiti unos prerađene hrane, izbegavati pušenje i voditi računa o porodičnoj istoriji bolesti. „Redovni pregledi i izbalansirana ishrana sa mnogo voća, povrća i vlakana mogu biti ključni za dugoročno zdravlje“, izjavila je jedna od autorki studije, dr Lisa Smith. Na kraju, žene koje žele da zaštite svoje zdravlje želuca treba da biraju prirodne napitke bez dodatog šećera i da redovno proveravaju svoje zdravstveno stanje.

Jezik je jedan od delova tela o kojem uglavnom ne razmišljamo sve dok ne primetimo nešto neobično. Ipak, kada se pogledamo u ogledalo, njegova boja, površina i naslage mogu nam pokazati da se nešto promenilo.

Boja jezika može da varira iz potpuno bezazlenih razloga, poput hrane i pića, ali određene promene ponekad mogu biti povezane sa infekcijama, iritacijom ili drugim zdravstvenim stanjima.

Važno je, međutim, naglasiti da boja jezika sama po sebi nije dovoljna za postavljanje dijagnoze.

Kako izgleda zdrav jezik?

Zdrav jezik je najčešće ružičast, vlažan i prekriven sitnim papilama, odnosno malim izbočinama koje mu daju karakterističnu teksturu.

Kod nekih ljudi je prirodno nešto svetliji ili tamniji, pa nije svaka razlika razlog za zabrinutost.

Mnogo je važnije da li je promena nova, da li traje i da li je praćena drugim simptomima.

Bela prevlaka — nije uvek znak bolesti

Beličasta prevlaka na jeziku veoma je česta.

Može nastati zbog nakupljanja bakterija, ostataka hrane i mrtvih ćelija između papila na površini jezika. Dehidracija, disanje na usta, pušenje i nedovoljna oralna higijena takođe mogu doprineti pojavi naslaga.

Međutim, izrazito bele naslage koje ne mogu lako da se uklone, posebno ako traju, mogu imati i druge uzroke i treba ih pokazati stomatologu ili lekaru.

Crveni jezik

Jezik koji je izrazito crven može se pojaviti iz više razloga.

Ponekad je u pitanju prolazna promena nakon određene hrane ili pića, ali crven i bolan jezik može biti povezan i sa iritacijom, nedostatkom određenih vitamina ili drugim stanjima.

Posebno je zanimljiv takozvani „jagodičasti“ jezik — intenzivno crven jezik sa izraženim papilama. U određenim situacijama može biti povezan sa infekcijama ili zapaljenskim stanjima, pa je važno posmatrati i druge simptome.

Žućkasta boja

Žućkasta prevlaka često nastaje zbog nakupljanja naslaga na površini jezika.

Na to mogu uticati oralna higijena, pušenje, suva usta i određena hrana ili piće.

Ako se žuta boja ne povlači uprkos dobroj oralnoj higijeni ili je praćena drugim promenama, savet sa stomatologom može pomoći da se utvrdi uzrok.

Smeđi ili tamniji jezik

Tamnija boja može biti posledica hrane, pića, duvana ili određenih proizvoda koji utiču na boju površine jezika.

Postoji i stanje poznato kao „crni dlakavi jezik“, kod kojeg papile na jeziku postaju izdužene i mogu poprimiti braon, žutu ili crnu boju.

Iako izgled može biti veoma neobičan, ovo stanje je najčešće bezazleno i može biti povezano sa promenama u oralnoj higijeni, pušenjem, određenim lekovima ili drugim faktorima.

Plavičast ili ljubičast jezik

Plavičasta ili ljubičasta promena boje jezika nije nešto što treba automatski pripisati hrani.

U određenim situacijama može ukazivati na probleme sa cirkulacijom ili nedovoljnom količinom kiseonika u krvi.

Ako se ovakva promena pojavi iznenada, naročito uz otežano disanje, bol u grudima, izrazitu slabost ili druge ozbiljne simptome, potrebna je hitna medicinska procena.

Šta još treba pogledati osim boje?

Boja je samo jedan deo priče.

Obratite pažnju i na:

• ranice koje ne zarastaju;
• kvržice ili zadebljanja;
• krvarenje bez jasnog razloga;
• bol koji traje;
• izražene naslage koje se ne uklanjaju;
• promene koje traju duže od dve nedelje.

Većina promena na jeziku nije ozbiljna, ali uporne promene treba pregledati.

Da li treba čistiti jezik?

Da. Čišćenje jezika može biti deo svakodnevne oralne higijene.

Možete koristiti četkicu za zube ili strugač za jezik i nežno ukloniti naslage sa površine. Nema potrebe za agresivnim pritiskanjem, jer previše jako čišćenje može iritirati tkivo.

Važno je i redovno pranje zuba i održavanje celokupne oralne higijene.

Jezik može biti koristan „signal“, ali ne i dijagnostički test

Promena boje jezika ponekad može biti potpuno prolazna i bezazlena. Hrana, piće, dehidracija, pušenje i oralna higijena često imaju mnogo veći uticaj nego što mislimo.

Zato ne treba donositi zaključke o zdravlju samo na osnovu izgleda jezika.

Ali ako primetite novu promenu koja traje, pogoršava se ili je praćena bolom, ranicama, otokom ili drugim simptomima, najbolje je da se obratite stomatologu ili lekaru.

Drugim rečima, ogledalo može da vam pokaže da se nešto promenilo — ali samo pregled može da pokaže zašto.

Spavanje izgleda kao period potpune neaktivnosti. Legnemo, zatvorimo oči i čekamo jutro. Međutim, dok mi mislimo da se „ništa ne dešava“, telo i mozak prolaze kroz čitav niz promena.

Telesna temperatura se menja, disanje postaje drugačije, mišići se opuštaju, a mozak obrađuje informacije prikupljene tokom dana.

Neke od tih pojava mogu izgledati veoma neobično, ali su uglavnom potpuno normalne.

1. Telo snižava temperaturu

Tokom noći telesna temperatura prirodno opada.

To je deo unutrašnjeg biološkog ritma koji organizmu govori da je vreme za odmor. Zato mnogima prija nešto hladnija i dobro provetrena prostorija za spavanje.

Zanimljivo je da se temperatura ne vraća odmah na dnevni nivo čim otvorimo oči. Telo postepeno prelazi iz režima spavanja u budnost.

2. Mozak „sortira“ informacije

Dok spavamo, mozak nije isključen.

Tokom različitih faza sna odvijaju se procesi koji su važni za učenje i pamćenje. Informacije i iskustva iz prethodnog dana se obrađuju, a određene memorije mogu biti učvršćene.

Zato kvalitetan san nije samo važan da bismo se ujutru osećali odmorno — važan je i za normalno funkcionisanje mozga.

3. Oči se brzo pomeraju

Jedna od najpoznatijih faza sna naziva se REM faza, odnosno faza brzih pokreta očiju.

U tom periodu oči mogu brzo da se pomeraju ispod zatvorenih kapaka, dok je aktivnost mozga relativno visoka.

REM san je posebno povezan sa sanjanjem, iako možemo sanjati i tokom drugih faza sna.

4. Mišići se tokom REM sna veoma opuste

Ovo je jedan od najzanimljivijih zaštitnih mehanizama organizma.

Tokom REM faze dolazi do snažnog smanjenja aktivnosti većine skeletnih mišića. Smatra se da ovaj mehanizam pomaže da fizički ne „odglumimo“ ono što sanjamo.

Zamislite da sanjate da trčite, a noge zaista počnu da trče po sobi.

Kod većine ljudi telo sprečava upravo takvo ponašanje.

5. Ponekad se trznemo baš dok tonemo u san

Možda vam se dogodilo da upravo kada počnete da zaspite imate osećaj kao da padate, a telo naglo trzne.

Ova pojava naziva se hipnički trzaj i veoma je česta.

Može se javiti potpuno spontano, a kod nekih ljudi je izraženija kada su umorni, pod stresom ili su konzumirali više kofeina.

Iako osećaj može biti iznenađujući, povremeni trzaji prilikom uspavljivanja uglavnom nisu razlog za zabrinutost.

6. Neki ljudi pričaju u snu

Pričanje tokom spavanja naziva se somnilokvija.

Osoba može izgovoriti nekoliko nerazumljivih reči, ali ponekad može izgovoriti i čitave rečenice.

Najzanimljivije je što osoba često uopšte nije svesna da je pričala.

Samo pričanje u snu obično nije problem, mada učestalo pričanje zajedno sa drugim neobičnim ponašanjima tokom spavanja može biti razlog za razgovor sa stručnjakom.

7. Možemo promeniti položaj bez buđenja

Tokom noći verovatno menjamo položaj mnogo češće nego što mislimo.

Ti pokreti mogu biti toliko kratki da ih se ujutru uopšte ne sećamo.

Promena položaja pomaže da se smanji dugotrajan pritisak na pojedine delove tela i predstavlja normalan deo spavanja.

8. Disanje se menja

Disanje tokom sna nije potpuno isto kao dok smo budni.

Tokom različitih faza sna menja se ritam disanja, a u REM fazi ono može postati nepravilnije.

Ipak, veoma glasno i učestalo hrkanje, pauze u disanju, gušenje ili naglo buđenje uz osećaj nedostatka vazduha nisu nešto što treba ignorisati. Takvi simptomi mogu biti povezani sa poremećajima disanja tokom spavanja.

9. Organizam nastavlja da radi „veliko spremanje“

Tokom sna telo obavlja brojne procese održavanja i oporavka.

Hormonska aktivnost se menja, imunski sistem nastavlja da funkcioniše, a različita tkiva prolaze kroz procese obnove.

Zato nedostatak sna nije samo problem umora narednog jutra. Hronično nedovoljno spavanje može imati šire posledice po zdravlje.

10. Možemo se probuditi, a da toga nismo ni svesni

Tokom noći mogu se dogoditi kratka buđenja koja traju veoma kratko i kojih se ujutru ne sećamo.

To ne znači automatski da imamo loš san. Kratka buđenja mogu biti deo normalne arhitekture spavanja.

Problem nastaje kada se budimo često, dugo ostajemo budni ili se zbog toga tokom dana osećamo iscrpljeno.

Telo nikada nije potpuno „isključeno“

Spavanje nije stanje u kojem telo jednostavno prestaje da radi dok čekamo jutro.

Naprotiv — dok spavamo, mozak obrađuje informacije, telo reguliše temperaturu i hormone, mišići se opuštaju, a organizam nastavlja brojne procese neophodne za normalno funkcionisanje.

Zato dobar san nije samo pauza od svakodnevnih aktivnosti.

To je period u kojem telo koristi vreme bez spoljašnjih obaveza da obavi deo posla koji tokom dana često ne stiže da uradi.

A možda je upravo zato najbolji savet za kraj veoma jednostavan: kada vam se spava, nemojte stalno pokušavati da „pobedite“ san. Vaše telo verovatno zna zašto ga traži.