Tržište energenata pod pritiskom zbog sankcija Iranu i poremećaja u ruskom sektoru, WTI na 87 dolara

Cene sirove nafte beleže drugi uzastopni nedeljni rast od oko šest odsto, prema najnovijim podacima sa tržišta. Severnomorska nafta brent zadržala se na nivou od oko 94 dolara za barel, dok je američki WTI iznosio oko 87 dolara po barelu. Ove cifre potvrđuju nastavak trenda rasta koji karakteriše globalno tržište energenata.

Nafta pred novim nedeljnim rastom zbog geopolitičkih tenzija

Tržišni analitičari ističu da je nafta pred novim nedeljnim rastom usled pojačanih očekivanja da će Sjedinjene Američke Države uvesti dodatne ekonomske mere protiv Irana. Ove mere mogle bi dodatno ograničiti izvoz iranske nafte, naročito jer nema naznaka okončanja konflikta koji je već poremetio tokove energenata sa Bliskog istoka. Američki ministar finansija Skot Besent najavio je da će detalji novih mera biti poznati u ponedeljak. Predsednik Donald Tramp je ovu inicijativu nazvao „ekonomskim Danom D“. Nove sankcije mogu pogoditi i zemlje koje nastave trgovinu sa Iranom, uključujući Kinu, koja je glavni kupac iranske nafte. Osim toga, Peking je odbacio ekonomski pritisak iz Vašingtona i pozvao na diplomatsko rešenje situacije.

Poremećaji u ruskom sektoru dodatno povećavaju zabrinutost

Pored iranskih sankcija, tržište dodatno uznemiravaju poremećaji u ruskom energetskom sektoru. Ukrajinski napadi na ruske rafinerije i luke uticali su na smanjenje proizvodnje goriva, što je izazvalo nestašice u određenim regionima. Kao rezultat, investitori sve pažljivije prate razvoj događaja na Bliskom istoku, ali i stanje u Rusiji. Očekuje se da bi svako dodatno ograničenje izvoza, posebno iz Irana, moglo pojačati pritisak na globalno snabdevanje energentima.

Implicije za tržište i investitore

Nafta pred novim nedeljnim rastom ukazuje na nastavak neizvesnosti i volatilnosti na tržištu. Investitori procenjuju da bi najavljene američke ekonomske mere mogle imati dugoročan uticaj na cene sirove nafte. Uporedo sa tim, poremećaji u snabdevanju iz Rusije dodatno komplikuju situaciju. U takvom okruženju, cene goriva u pojedinim regionima rastu, a rafinerijske marže ostaju na rekordnom nivou. Naftni sektor ostaje pod snažnim uticajem geopolitičkih faktora, dok tržište očekuje nove informacije o merama koje bi mogle uticati na izvoz i kretanje cena energenata.

Na tržištu žitarica izražena neusklađenost ponude i tražnje, suncokret i soja beleže pojačano interesovanje kupaca

Produktna berza Novi Sad zabeležila je tokom protekle nedelje značajne promene u kretanju cena žitarica. Najveće interesovanje tržišnih učesnika bilo je za suncokret novog roda, dok je cena kukuruza pala na 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ovo je istovremeno i ponder cena, koja je niža za 2,94 odsto u poređenju sa prethodnom nedeljom. Izveštaj Produktne berze ukazuje na izraženu neusklađenost između ponude i tražnje kod većine poljoprivrednih proizvoda.

Ponuda i tražnja na tržištu žitarica

Tržište kukuruza karakterisala je velika ponuda i slaba tražnja. Zaključen je samo jedan berzanski ugovor po ceni od 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Pad cene od skoro tri odsto rezultat je suzdržanosti kupaca pred početak žetve novog roda. Takođe, velika neizvesnost oko prinosa i kvaliteta zbog izražene suše predstavlja ključan faktor u formiranju ponude i tražnje na ovom tržištu.

Na tržištu pšenice zabeležen je pad cene od 0,93 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Ponder cena iznosila je 19,62 dinara po kilogramu bez PDV-a. Kupci su najviše tražili pšenicu sa dužim lagerom, odnosno sa odloženim terminom isporuke. Međutim, ponuđači nisu mogli da obezbede takvu robu, što je dodatno otežalo realizaciju trgovanja.

Suncokret i soja privukli najviše pažnje

Suncokret najtraženiji na berzi bio je predmet najvećeg interesovanja, posebno jer je u toku početak formiranja cene novog roda. Ponuda suncokreta kretala se od 450 do 480 evra po toni bez PDV-a, odnosno od 48,00 do 50,00 dinara po kilogramu. Kupci su iskazivali akontno interesovanje po ceni od 45,00 do 47,00 dinara po kilogramu, što ponuđači nisu prihvatali. Ponuđena konačna cena kupaca od 440 do 450 evra po toni takođe nije naišla na odaziv prodavaca.

Na tržištu soje ponuda je bila slaba, dok je tražnja kupaca porasla. Kao rezultat, cena soje zabeležila je rast, pa su kupci nudili između 53,00 i 54,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. To je ukazalo na pojačanu potražnju za ovom uljaricom.

Stanje u sektoru uljarica i ječma

Na tržištu uljane repice bilo je ponude u rasponu od 450 do 480 evra po toni bez PDV-a, ali nije bilo kupaca spremnih na trgovinu. Tržišna aktivnost za stočni ječam bila je izuzetno niska, jer je nedeljom došlo do potpunog izostanka i ponude i tražnje.

Generalno, ponuda žitarica i uljarica na Produktnoj berzi ostala je ograničena, dok su tražnja i cene pokazale osetljive promene pod uticajem vremenskih prilika i očekivanja od prinosa. U takvim okolnostima, suncokret najtraženiji na berzi potvrđuje značaj uljarica u strukturi domaće poljoprivredne proizvodnje. Cena kukuruza, sa padom na 19,80 dinara po kilogramu, signalizuje dodatnu opreznost učesnika pred žetvu i nastavak volatilnosti na tržištu.

Evrostat objavio da je u 25 od 27 članica EU zabeležen rast cena goriva, sa najvećim skokom u Rumuniji, dok su Mađarska i Malta izuzeci.

Cene goriva u EU nastavile su trend rasta, pokazuju najnoviji podaci Evrostata za jul. U odnosu na isti mesec prošle godine, gorivo i maziva za lični transport poskupeli su u proseku 16,9 odsto. Rast je zabeležen u 25 od 27 članica Evropske unije, što ukazuje na široko rasprostranjen pritisak na potrošače i prevoznike.

Ovogodišnji rast cena goriva u EU predstavlja usporavanje u odnosu na maj, kada su cene bile više za 20,7 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u poređenju sa junom, kada je godišnji rast iznosio 13,7 odsto, vidi se ubrzanje. Kao rezultat, promene pokazuju nastavak volatilnosti na tržištu energenata širom Evrope.

Prihodi od goriva rastu u većini zemalja EU

Najveći godišnji rast cena goriva zabeležen je u Rumuniji, gde su cene porasle za 24,2 odsto. Slede Nemačka i Litvanija sa po 22,9 odsto, Bugarska sa 22,2 odsto, Holandija sa 22 odsto, kao i Finska sa 20,5 odsto. S druge strane, cene su blago pale samo u Mađarskoj, za 0,1 odsto. Najmanji rast registrovale su Švedska (1,2 odsto) i Irska (3,2 odsto). Malta, koja od 2020. godine reguliše cene goriva, nije imala promene tokom posmatranog perioda.

Na mesečnom nivou, u julu je cena dizela u EU porasla 4,3 odsto, dok je benzin poskupeo 4,7 odsto. Ova promena predstavlja nagli preokret u poređenju sa junom kada je dizel pojeftinio 6,4 odsto, a benzin 4,2 odsto. Najveći rast cena dizela između juna i jula zabeležen je u Poljskoj (13,4 odsto), Nemačkoj (12,7 odsto) i Grčkoj (12,1 odsto). U devet zemalja cene dizela su pale, najviše na Kipru (7,9 odsto), u Švedskoj (7,4 odsto) i Irskoj (6,4 odsto).

Cene goriva u EU i poređenja po državama

Kada je reč o benzinu, mesečni rast cena zabeležen je u 14 zemalja, a pad u 12 država. Najveće poskupljenje benzina registrovano je u Poljskoj (17,2 odsto), Nemačkoj (11 odsto) i Španiji (7,1 odsto). Istovremeno, Švedska je imala najveći pad cene benzina (11,1 odsto), dok su Kipar i Irska zabeležili pad od 5,4 i 4,1 odsto. Ove cifre ilustruju značajnu razliku u kretanju cena goriva među članicama EU, što je posledica različitih fiskalnih politika i regulacije tržišta.

Uz volatilnost na svetskom tržištu nafte i uticaj energetskih politika, cene goriva u EU ostaju ključni indikator inflacije i troškova života. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od globalnih cena sirove nafte, kao i od lokalnih politika subvencija i poreza na energente. Ove promene posebno utiču na transportni sektor, ali i na ukupnu potrošačku korpu građana EU.