Na tržištu žitarica izražena neusklađenost ponude i tražnje, suncokret i soja beleže pojačano interesovanje kupaca

Produktna berza Novi Sad zabeležila je tokom protekle nedelje značajne promene u kretanju cena žitarica. Najveće interesovanje tržišnih učesnika bilo je za suncokret novog roda, dok je cena kukuruza pala na 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ovo je istovremeno i ponder cena, koja je niža za 2,94 odsto u poređenju sa prethodnom nedeljom. Izveštaj Produktne berze ukazuje na izraženu neusklađenost između ponude i tražnje kod većine poljoprivrednih proizvoda.

Ponuda i tražnja na tržištu žitarica

Tržište kukuruza karakterisala je velika ponuda i slaba tražnja. Zaključen je samo jedan berzanski ugovor po ceni od 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a. Pad cene od skoro tri odsto rezultat je suzdržanosti kupaca pred početak žetve novog roda. Takođe, velika neizvesnost oko prinosa i kvaliteta zbog izražene suše predstavlja ključan faktor u formiranju ponude i tražnje na ovom tržištu.

Na tržištu pšenice zabeležen je pad cene od 0,93 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Ponder cena iznosila je 19,62 dinara po kilogramu bez PDV-a. Kupci su najviše tražili pšenicu sa dužim lagerom, odnosno sa odloženim terminom isporuke. Međutim, ponuđači nisu mogli da obezbede takvu robu, što je dodatno otežalo realizaciju trgovanja.

Suncokret i soja privukli najviše pažnje

Suncokret najtraženiji na berzi bio je predmet najvećeg interesovanja, posebno jer je u toku početak formiranja cene novog roda. Ponuda suncokreta kretala se od 450 do 480 evra po toni bez PDV-a, odnosno od 48,00 do 50,00 dinara po kilogramu. Kupci su iskazivali akontno interesovanje po ceni od 45,00 do 47,00 dinara po kilogramu, što ponuđači nisu prihvatali. Ponuđena konačna cena kupaca od 440 do 450 evra po toni takođe nije naišla na odaziv prodavaca.

Na tržištu soje ponuda je bila slaba, dok je tražnja kupaca porasla. Kao rezultat, cena soje zabeležila je rast, pa su kupci nudili između 53,00 i 54,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz obračun kvaliteta. To je ukazalo na pojačanu potražnju za ovom uljaricom.

Stanje u sektoru uljarica i ječma

Na tržištu uljane repice bilo je ponude u rasponu od 450 do 480 evra po toni bez PDV-a, ali nije bilo kupaca spremnih na trgovinu. Tržišna aktivnost za stočni ječam bila je izuzetno niska, jer je nedeljom došlo do potpunog izostanka i ponude i tražnje.

Generalno, ponuda žitarica i uljarica na Produktnoj berzi ostala je ograničena, dok su tražnja i cene pokazale osetljive promene pod uticajem vremenskih prilika i očekivanja od prinosa. U takvim okolnostima, suncokret najtraženiji na berzi potvrđuje značaj uljarica u strukturi domaće poljoprivredne proizvodnje. Cena kukuruza, sa padom na 19,80 dinara po kilogramu, signalizuje dodatnu opreznost učesnika pred žetvu i nastavak volatilnosti na tržištu.

Evrostat objavio da je u 25 od 27 članica EU zabeležen rast cena goriva, sa najvećim skokom u Rumuniji, dok su Mađarska i Malta izuzeci.

Cene goriva u EU nastavile su trend rasta, pokazuju najnoviji podaci Evrostata za jul. U odnosu na isti mesec prošle godine, gorivo i maziva za lični transport poskupeli su u proseku 16,9 odsto. Rast je zabeležen u 25 od 27 članica Evropske unije, što ukazuje na široko rasprostranjen pritisak na potrošače i prevoznike.

Ovogodišnji rast cena goriva u EU predstavlja usporavanje u odnosu na maj, kada su cene bile više za 20,7 odsto na godišnjem nivou. Međutim, u poređenju sa junom, kada je godišnji rast iznosio 13,7 odsto, vidi se ubrzanje. Kao rezultat, promene pokazuju nastavak volatilnosti na tržištu energenata širom Evrope.

Prihodi od goriva rastu u većini zemalja EU

Najveći godišnji rast cena goriva zabeležen je u Rumuniji, gde su cene porasle za 24,2 odsto. Slede Nemačka i Litvanija sa po 22,9 odsto, Bugarska sa 22,2 odsto, Holandija sa 22 odsto, kao i Finska sa 20,5 odsto. S druge strane, cene su blago pale samo u Mađarskoj, za 0,1 odsto. Najmanji rast registrovale su Švedska (1,2 odsto) i Irska (3,2 odsto). Malta, koja od 2020. godine reguliše cene goriva, nije imala promene tokom posmatranog perioda.

Na mesečnom nivou, u julu je cena dizela u EU porasla 4,3 odsto, dok je benzin poskupeo 4,7 odsto. Ova promena predstavlja nagli preokret u poređenju sa junom kada je dizel pojeftinio 6,4 odsto, a benzin 4,2 odsto. Najveći rast cena dizela između juna i jula zabeležen je u Poljskoj (13,4 odsto), Nemačkoj (12,7 odsto) i Grčkoj (12,1 odsto). U devet zemalja cene dizela su pale, najviše na Kipru (7,9 odsto), u Švedskoj (7,4 odsto) i Irskoj (6,4 odsto).

Cene goriva u EU i poređenja po državama

Kada je reč o benzinu, mesečni rast cena zabeležen je u 14 zemalja, a pad u 12 država. Najveće poskupljenje benzina registrovano je u Poljskoj (17,2 odsto), Nemačkoj (11 odsto) i Španiji (7,1 odsto). Istovremeno, Švedska je imala najveći pad cene benzina (11,1 odsto), dok su Kipar i Irska zabeležili pad od 5,4 i 4,1 odsto. Ove cifre ilustruju značajnu razliku u kretanju cena goriva među članicama EU, što je posledica različitih fiskalnih politika i regulacije tržišta.

Uz volatilnost na svetskom tržištu nafte i uticaj energetskih politika, cene goriva u EU ostaju ključni indikator inflacije i troškova života. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od globalnih cena sirove nafte, kao i od lokalnih politika subvencija i poreza na energente. Ove promene posebno utiču na transportni sektor, ali i na ukupnu potrošačku korpu građana EU.

Očekivanja o inflaciji u Srbiji blago snižena, dok privreda i stanovništvo zadržavaju više procene u istom periodu

Finansijski sektor u Srbiji procenjuje inflaciju od 3,5 odsto za narednih godinu dana. Ovaj podatak proistekao je iz julske ankete agencije Ninamedija, a predstavlja blago smanjenje u poređenju sa prethodnim mesecom kada je inflacija procenjena na 3,6 odsto. Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je objavila rezultate ankete i istakla da su srednjoročna inflaciona očekivanja na centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto.

Detaljna analiza inflacionih očekivanja

U julskoj anketi, srednjoročna očekivanja finansijskog sektora ostala su na 3,0 odsto, što je u skladu sa ciljem NBS. Očekivanja za dve godine unapred dodatno su snižena na 3,0 odsto, dok su u junu iznosila 3,5 odsto. Očekivanja za tri godine unapred nisu se promenila i ostaju na nivou od 3,0 odsto. U isto vreme, prema avgustovskoj anketi agencije Blumberg, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora smanjena su sa 4,0 na 3,9 odsto. Ta vrednost se poklapa sa prosečnim nivoom od početka godine. Kao rezultat, tržište pokazuje tendenciju stabilizacije inflacionih očekivanja.

Očekivanja privrede i stanovništva

Prema rezultatima julske ankete Ninamedije, kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede zadržana su na 5,0 odsto već četvrti mesec zaredom. S druge strane, stanovništvo i dalje očekuje inflaciju od 10 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec. Ove razlike ukazuju na to da percepcija inflacije među različitim ekonomskim subjektima ostaje diverzifikovana. Osim toga, ovakva razlika može uticati na potrošačku i investicionu dinamiku u narednim mesecima.

Šira ekonomska slika i značaj za sektor

Stabilizacija inflacionih očekivanja finansijskog sektora u skladu je sa monetarnom politikom Narodna banka Srbije. Smanjenje inflacionih očekivanja sugeriše pozitivan trend u kontroli cena i doprinosi predvidljivosti za investitore i privredu. Pored toga, održavanje inflacije u okviru ciljanih vrednosti od strane centralne banke od ključnog je značaja za makroekonomsku stabilnost Srbije. Dugoročna stabilnost inflacije može doprineti boljem kreditnom rejtingu zemlje i povoljnijim uslovima za finansiranje, što je važno za celokupnu privredu.