Transnacionalne mreže svake godine operu do 5% svetskog BDP-a, FATF identifikovao 23 rizične države u 2026.

Pranje novca u svetu svake godine dostigne između 800 i 2.000 milijardi dolara, prema poslednjim podacima Radne grupe za finansijske akcije (FATF) za 2026. To čini do 5% svetskog bruto domaćeg proizvoda, dok nadležne institucije uspeju da otkriju i zaplene tek 1% ukupnih ilegalnih finansijskih tokova. FATF je u najnovijoj evidenciji označio 23 države kao zemlje visokog rizika za pranje novca.

Glavne šeme i sektori kroz koje prolazi pranje novca u svetu

Internet, kao kanal za pranje novca, učestvuje sa 80-85% ukupnog obima takvih aktivnosti. Štaviše, 74% glavnih šema uključuje transakcije sa nekretninama, dok 46% ima veze sa organizovanim kriminalnim grupama poput mafije i kartela. U ofšor poreskim rajevima trenutno je skriveno 10.000 milijardi dolara.

Kroz klasičnu trgovinu godišnje se opere oko 1.000 milijardi dolara. Trgovina drogom čini skoro 30% globalnih slučajeva pranja novca, dok na finansijske prevare otpada više od petine svih aktivnosti. Direktno pranje novca beleži približno 18% slučajeva, dok ostale nespecifikovane aktivnosti čine nešto više od 14%.

Raspodela po državama i tipičan profil perača novca

Evropske države godišnje operu približno 750 milijardi dolara ilegalno stečenog novca. Švajcarska evidentira 60 milijardi dolara, Sjedinjene Američke Države 300 milijardi, dok Rusija godišnje opere 500 milijardi dolara. Kina kroz ilegalne kladionice i kockarnice opere 200 milijardi dolara, a meksički narko-karteli 50 milijardi kroz kupovinu nekretnina. Kanada godišnje opere 46 milijardi dolara, Australija 60 milijardi, dok Nigerija prebacuje više od 15 milijardi dolara povezanih sa korupcijom.

Četiri petine osuđenih za pranje novca su muškarci, prosečne starosti 43 godine. Tri četvrtine njih ranije nije bilo krivično gonjeno. Korupcija državnih zvaničnika učestvuje u 40% slučajeva, dok advokati, računovođe i agenti za nekretnine čine 65% posrednika u ovom procesu.

Regulatorni izazovi i lažne prijave u borbi protiv pranja novca u svetu

Dve trećine država ne ispunjava u potpunosti FATF standarde za borbu protiv pranja novca u svetu. Nepoštovanje propisa i propusti u izveštavanju o sumnjivim transakcijama odgovorni su za 10% slučajeva. Institucije nadležne za ovu oblast dnevno dobiju između 3.000 i 5.000 lažnih prijava.

Kroz ovakve podatke postaje jasno da je globalni izazov u suzbijanju pranja novca i dalje veoma izražen. Ključne ranjive tačke su digitalni kanali, transakcije nekretninama i nedovoljna međunarodna saradnja. Kao rezultat toga, ekonomske i regulatorne implikacije zahtevaju kontinuirano unapređenje mehanizama kontrole i strožu primenu FATF standarda.

Najveći rast beleže gotovinski i stambeni krediti, dok prosečna kamatna stopa na dinarske kredite iznosi 8,4 odsto

Narodna banka Srbije saopštila je da je kreditna aktivnost u Srbiji porasla za 16,6 odsto u junu 2026. godine. Ovaj rast kreditne aktivnosti u Srbiji zabeležen je tokom drugog tromesečja, kada je međugodišnji rast bio blago niži nego u martu. Stanovništvo je zabeležilo rast kreditiranja od 20,0 odsto, dok je privreda povećala zaduženost za 11,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kreditna aktivnost u Srbiji i struktura rasta

Krediti privredi tokom drugog tromesečja povećani su za 67,5 milijardi dinara ili 3,5 odsto, najviše zahvaljujući visokoj realizaciji u junu. Rast se u potpunosti odnosi na zaduženje privrednih društava, a podjednako su odobravani krediti za likvidnost i obrtna sredstva kao i investicioni krediti. Najveće zaduženje beleže preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine, dok je u sektoru saobraćaja i energetike zabeležen pad zaduženja. Više od 65 odsto ukupnog prirasta kredita u ovom periodu odnosi se na mikro, mala i srednja preduzeća. Učešće kredita ovom segmentu povećano je na 60,7 odsto ukupnih kredita privredi, a njihov međugodišnji rast ubrzan je na 12,6 odsto.

Rast gotovinskih i stambenih kredita, povoljni uslovi zaduživanja

Krediti stanovništvu povećani su tokom drugog tromesečja za 4,7 odsto, odnosno 95 milijardi dinara. Ovaj rast predvode gotovinski i stambeni krediti, dok mere kao što su ublaženi kreditni standardi i povoljne kamatne stope dodatno podstiču zaduživanje, posebno kod građana sa nižim primanjima i mladih kroz specijalizovane programe za kupovinu prve nekretnine. Iako su kamatne stope blago povećane, uslovi zaduživanja ostali su povoljni zahvaljujući prethodnom ublažavanju monetarne politike Narodna banka Srbije i Evropske centralne banke. Gotovinski i stambeni krediti beleže usporavanje međugodišnjeg rasta zbog visoke baze iz prethodnog perioda.

Kamatne stope i kvalitet kreditnog portfolija

U drugom tromesečju prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu iznosila je 8,4 odsto, što je blago povećanje u odnosu na prethodno tromesečje. Kamatna stopa na kredite u evrima ostala je na 4,7 odsto. Kod kredita privredi, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite porasla je na 7,2 odsto sa prethodnih 6,8 odsto, dok je za kredite u evrima povećana na 5,1 odsto sa 4,9 odsto. Zahvaljujući rastu kreditne aktivnosti i održavanju kvaliteta aktive banaka, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je na novu najnižu vrednost od 2,0 odsto u junu. Ove tendencije, prema izveštaju Narodna banka Srbije, odražavaju nastavak povoljnih uslova za kreditiranje u domaćem bankarskom sektoru i stabilnost finansijskog sistema.

Plantažni uzgoj oraha postaje sve popularniji, a prinosi savremenih zasada dostižu do 4,2 tone po hektaru

Uzgoj oraha u Srbiji poslednjih godina beleži porast interesovanja, posebno za plantažne zasade i moderne sorte. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je pod orasima oko 3.307 hektara. Prinosi u savremenim zasadima kreću se od 2,5 do 4,2 tone po hektaru, dok domaće tržište još uvek nije u potpunosti snabdeveno domaćim orahom.

Troškovi i investicije u uzgoj oraha

Početno ulaganje u plantažni uzgoj oraha nije zanemarljivo. Kalemljene sadnice popularnih sorti, kao što su Čendler, Fernor, Franquette i Tulare, trenutno koštaju od 1.200 do 1.300 dinara po komadu. Za hektar zasada, sa oko 115 sadnica, troškovi sadnog materijala iznose između 138.000 i 149.500 dinara. Međutim, ukupna investicija obuhvata i pripremu zemljišta, duboku obradu, unošenje đubriva, postavljanje sistema za navodnjavanje i zaštitu mladih stabala. Takođe, održavanje međurednog prostora i borba protiv bolesti i štetočina dodatno povećavaju troškove. U realnim uslovima, ulaganje za podizanje savremenog zasada oraha na jednom hektaru kreće se od 4.000 do 8.000 evra, izuzimajući kupovinu zemljišta i mehanizacije. Donja granica je ostvariva ako proizvođač već ima dobru parcelu i deo opreme, dok gornja zavisi od potrebe za dodatnim radovima i opremom.

Kada uzgoj oraha počinje da donosi prihod

Orah je kultura kod koje se investicija vraća na duži rok. Prvi ozbiljni prinosi lateralnih sorti mogu se očekivati u četvrtoj godini, kada zasad može dati između 500 i 700 kilograma suvog oraha u ljusci po hektaru. Pun komercijalni rod, prema stručnim izvorima, očekuje se tek između osme i desete godine, što čini uzgoj oraha u Srbiji dugoročnom investicijom. Činjenica da orah može rađati decenijama predstavlja značajnu prednost, jer dobro vođen zasad može biti izvor prihoda generacijama.

Tržišna perspektiva i izazovi proizvodnje

Potražnja za domaćim orahom je stabilna, pri čemu proizvođači imaju mogućnost plasmana i na domaćem i na stranom tržištu. Orah se može prodavati kao plod u ljusci ili kao očišćeno jezgro, što otvara različite tržišne kanale. Međutim, uspeh zavisi od izbora sorte, kvaliteta sadnog materijala i profesionalnog održavanja zasada. Stručnjaci ističu da prelazak sa tradicionalnih na lateralne sorte predstavlja ključ za povećanje proizvodnje i konkurentnosti.

Dugoročna održivost ulaganja

Uzgoj oraha u Srbiji zahteva strpljenje i pažljivo planiranje, ali predstavlja priliku za stabilan prihod na dugi rok. Osim toga, ulaganje u savremene zasade omogućava ispunjavanje rastućih zahteva tržišta, uz potencijal za izvoz i diversifikaciju poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je ovaj sektor interesantan investitorima koji razmišljaju strateški.