Stručnjaci upozoravaju da svakodnevna upotreba cimeta može izazvati probleme kod žena koje uzimaju terapiju ili imaju alergije.

Cimet u ishrani postaje sve popularniji među ženama u Srbiji, posebno zbog njegovih potencijalnih zdravstvenih prednosti. Međutim, žene koje imaju dijabetes ili su sklone alergijama treba da budu oprezne. Pre svega, mnoge ga svakodnevno dodaju u kafu, ovsenu kašu ili kolače, ali prekomerna upotreba može doneti više štete nego koristi.

Zašto je cimet u ishrani potencijalno rizičan

Iako cimet sadrži antioksidanse, on takođe ima jedinjenja koja utiču na delovanje lekova za dijabetes. Zbog toga, žene koje koriste lekove za regulisanje šećera u krvi ne bi smele da povećavaju unos cimeta bez prethodnog saveta lekara. Osim toga, cimet u većim količinama može izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Kao rezultat, žene koje su ranije imale svrab, crvenilo ili peckanje posle konzumiranja cimeta, trebalo bi da ga izbegavaju.

Kako prepoznati i sprečiti neželjene reakcije

Zapravo, alergijske reakcije na cimet nisu retke. One se najčešće javljaju kao svrab ili crvenilo na koži ili u ustima. Takođe, moguće su i ozbiljnije reakcije kod osoba sa izraženom osetljivošću. Pored toga, prekomeran dnevni unos može poremetiti ravnotežu šećera u krvi, što je posebno opasno za žene koje već koriste terapiju za dijabetes.

Umerena upotreba cimeta i važnost konsultacije sa stručnjakom

Ipak, umerena količina cimeta u ishrani za većinu žena ne predstavlja problem. Nutricionisti ističu da nijedan začin, pa ni cimet, nije zamena za propisanu terapiju. Konačno, dr Milena Petrović naglašava: „Važno je da se žene informišu o potencijalnim rizicima, posebno ako koriste lekove ili su sklone alergijama.“ Prema njenim rečima: „Cimet može pružiti benefite, ali samo uz umerenu upotrebu i stručan nadzor.“ Na kraju, preporučuje se da žene prate reakcije svog organizma kada uvode cimet u svakodnevnu rutinu. Takođe, savetuje se konsultacija sa lekarom pre nego što se ovaj začin koristi svakodnevno kao dodatak ishrani. Time se smanjuje rizik od neželjenih reakcija i čuva zdravlje žena.

Dijetetičari otkrivaju kako kombinacija vlakana, fermentisanih namirnica i biljnih izvora jača creva

Roxana Ehsani, dijetetičar iz Sjedinjenih Američkih Država, ističe da doručak ima velik uticaj na zdravlje probave kod žena. Svako jutro, pravilan izbor namirnica može unaprediti zdravlje creva i doprineti boljem opštem stanju. Zbog toga, doručak predstavlja priliku da već na početku dana podržite svoju probavu i imunitet.

Pre svega, važnost doručka za zdravlje creva ogleda se u tome što unos vlakana, fermentisanih namirnica i biljnih izvora doprinosi pravilnoj funkciji digestivnog sistema. Takođe, Amy Shapiro, registrovani dijetetičar, naglašava da vlakna deluju kao prebiotik i hrane korisne bakterije u crevima. Fermentisani proizvodi, poput kefira, jogurta ili kiselog kupusa, uvode dobre probiotike i čine mikrobiotu otpornijom. Pored toga, uključivanje raznovrsnog voća, povrća, integralnih žitarica i semenki povećava raznovrsnost dobrih bakterija.

Kako doručak sa vlaknima i fermentisanim namirnicama jača vašu probavu

Osim toga, Roxana Ehsani savetuje da ne zaboravite omega-3 masne kiseline jer one smanjuju upale i štite sluznicu creva. Doručak je često najbogatiji izvor ugljenih hidrata tokom dana, pa je važno birati kvalitetne izvore. Na taj način, unos vlakana i dobrih bakterija može imati pozitivan efekat na kožu, srce i mozak. U međuvremenu, dovoljan unos tečnosti ujutru pomaže crevima da ostanu aktivna i sprečava pojavu zatvora.

Kada birate šta ćete pojesti, prednost dajte obrocima koji su jednostavni i bogati vlaknima. Na primer, ovsena kaša sa borovnicama, lanenim semenom i malo kefira kombinuje više korisnih sastojaka. Takođe, integralni tost sa avokadom i fermentisanim povrćem doprinosi zdravlju mikrobioma. „Voda ujutru pomaže crevima da funkcionišu pravilno i smanjuje rizik od zatvora“, ističe Ehsani.

Osam doručaka za zdravlje vaše probave koje preporučuju dijetetičari

Kao rezultat saveta stručnjaka, izdvajamo osam predloga za doručak koji štite probavu: ovsena kaša sa orašastim plodovima, smuti sa šumskim voćem i kefir, integralni tost sa avokadom, jogurt sa chia semenkama i medom, palačinke od heljde sa voćem, fermentisano povrće uz omlet, integralna granola sa jogurtom i voćem, kao i sendvič sa humusom i povrćem.

Ipak, najvažnije je da doručak ostane raznovrstan, bogat vlaknima i jednostavan za pripremu. Na taj način, svaki novi dan možete započeti obrokom koji podržava zdravlje vaše probave. Štaviše, male promene u jutarnjoj rutini mogu doneti velike koristi za celokupno zdravlje žene.

Novo istraživanje otkriva da kombinacija abdominalne gojaznosti i niskog nivoa vitamina D značajno povećava rizik kod žena starijih od 50 godina.

Žene koje imaju masnoću na stomaku i istovremeno manjak vitamina D suočavaju se sa znatno većim rizikom po zdravlje, pokazuje najnovija studija. Istraživanje koje su sproveli stručnjaci sa Federalnog univerziteta u Sao Karlosu i Univerzitetskog koledža u Londonu analiziralo je podatke od 5.520 ispitanika tokom šest godina. Kao rezultat, otkriveno je da žene starije od 50 godina sa ovim faktorima imaju i do 123% veći rizik od smrtnog ishoda u poređenju sa ženama koje nemaju ni abdominalnu gojaznost ni deficit vitamina D.

Pre svega, stručnjaci su istakli da je obim struka veći od 88 centimetara i nivo vitamina D ispod 30 nanomola po litru posebno rizičan. Osim toga, žene sa samo jednom od ovih poteškoća takođe su u opasnosti. Na primer, ukoliko imaju samo masnoću na stomaku, rizik raste za 47%. Ako imaju samo manjak vitamina D, rizik je povećan za čak 91%. Ovi podaci jasno ukazuju na važnost kombinovanog pristupa prevenciji.

Povezanost masnoće na stomaku i manjka vitamina D kod žena

Zapravo, masnoća u predelu stomaka može zadržavati deo vitamina D u masnim ćelijama. Na taj način, ovaj vitamin postaje manje dostupan organizmu. Pored toga, višak masnog tkiva podstiče hroničnu upalu, što dodatno otežava situaciju za žene u menopauzi i posle nje. S druge strane, starenje prirodno smanjuje sposobnost tela da sintetiše vitamin D.

Profesor Tijago da Silva Aleksandre, vođa istraživanja, izjavio je: „Abdominalna gojaznost u kombinaciji sa niskim vitaminom D može imati posebno negativan efekat. Zato je važno da žene, naročito posle pedesete godine, redovno proveravaju nivo vitamina D i vode računa o obimu struka.”

Praktični saveti za žene u prevenciji zdravstvenih rizika

Zbog hormonalnih promena tokom menopauze, ženama se češće javlja masnoća u predelu stomaka. Takođe, smanjena fizička aktivnost i nepravilna ishrana dodatno mogu pogoršati stanje. Zato stručnjaci savetuju redovno praćenje krvne slike, kao i aktivan način života.

Osim toga, boravak na suncu, uravnotežena ishrana bogata vitaminom D i redovno vežbanje znatno doprinose prevenciji. Međutim, svaka žena treba da se konsultuje sa lekarom kako bi izabrala najbolji pristup svom zdravlju. Na kraju, pravovremeno prepoznavanje i tretiranje abdominalne gojaznosti i nedostatka vitamina D može poboljšati kvalitet života i smanjiti ozbiljne zdravstvene rizike kod žena starijih od 50 godina.