Otkrijte praktične navike koje pomažu da nivo šećera ostane u ravnoteži posle 17h, uz savete dr Milice Janković

Mnoge žene traže način kako da zadrže energiju i izbegnu nagle promene šećera u krvi nakon napornog radnog dana. Preporuke dr Milice Janković, endokrinologa, mogu doprineti stabilnijem šećeru u krvi u večernjim satima.

Prema rečima dr Janković, “Stabilan šećer u krvi je ključan za raspoloženje, san i opšte zdravlje. Večernje navike često su presudne za ravnotežu glukoze tokom noći.”

Prvi korak je da planirate večeru bogatu vlaknima i proteinima. Ovakav obrok pomaže da se izbegnu veliki skokovi šećera. Najbolji izbor su povrće, integralne žitarice i izvori proteina poput ribe, piletine ili mahunarki. Preporučuje se da izbegavate teške, masne obroke i puno brzih ugljenih hidrata u kasnim satima.

Druga preporuka je kratka šetnja od 15 do 20 minuta nakon večere. Ova jednostavna aktivnost doprinosi smanjenju nivoa šećera u krvi posle jela. “Pokretanje mišića pomaže telu da efikasnije koristi glukozu iz hrane, a istovremeno pozitivno utiče na varenje i kvalitet sna”, dodaje dr Janković.

Treći savet odnosi se na izbegavanje kasnih grickalica. Umesto toga, preporučuje se da večernju želju za hranom zamenite toplim biljnim čajem ili čašom vode. Kasna konzumacija hrane može uticati na lučenje insulina i izazvati varijacije šećera tokom noći.

Četvrta navika je opuštanje pre spavanja. Večernji stres i napetost utiču na hormone i nivo šećera, pa su lagana joga, meditacija ili nekoliko minuta dubokog disanja odličan izbor za pripremu tela za san i ravnotežu hormona.

Na kraju, dr Janković podseća da i male promene mogu doneti velike rezultate: “Nije potrebno sve odjednom, ali svaka zdrava navika je korak bliže stabilnom šećeru i boljem opštem stanju.” Uzimajući ove savete u obzir, možete unaprediti svoje zdravlje i osećaj tokom dana i noći, bez velikih odricanja.

Zahvaljujući njenoj inicijativi, više od 300.000 ljudi godišnje dobija obroke od viškova hrane iz restorana i prodavnica

Barbara Bronstein iz Hjustona, volontirajući u narodnoj kuhinji, shvatila je koliko se svakodnevno baca kvalitetna hrana. To ju je podstaklo da pokrene inicijativu za spasavanje viškova hrane iz prodavnica, restorana i hotela, dajući ih onima kojima su najpotrebniji. Kao rezultat njenog zalaganja, danas više od 300.000 ljudi godišnje dobija obrok napravljen od hrane koja bi inače završila u otpadu.

Barbara je objasnila svoj motiv: “Bila sam šokirana kada sam videla da se bacaju potpuno dobre voćke, povrće i gotova jela. Znala sam da moram nešto da preduzmem.” Tako je osmislila mrežu za prikupljanje hrane koja nije prodata, ali je i dalje sigurna za konzumaciju, i njeno preusmeravanje socijalno ugroženim porodicama, školama i skloništima.

Ovaj sistem funkcioniše zahvaljujući saradnji sa brojnim poznatim kompanijama, pekarama, supermarketima i restoranima koji doniraju svoje viškove. Volonteri redovno prikupljaju i sortiraju proizvode, strogo vodeći računa o higijeni i svežini. „Zahvaljujući dobroj organizaciji, hrana stigne do korisnika u roku od nekoliko sati, što je presudno za očuvanje svežine“, ističe Barbara.

Za one koji žele da doprinesu smanjenju bacanja hrane u sopstvenom domu, Barbara predlaže: „Planiranje obroka i redovno pregledanje zaliha pomaže da iskoristimo sve što imamo, a ostatke možemo kreativno pretvoriti u nova jela.” Takođe savetuje da se višak hrane donira lokalnim humanitarnim organizacijama ili komšijama kojima je pomoć potrebna.

Priča Barbare Bronstein pokazuje da upornost jedne žene može da promeni celu zajednicu i inspiriše druge na akciju. I najmanji trud može doprineti solidarnijem i ekološki odgovornijem okruženju.

Saznajte koje vrste hrane mogu poremetiti vaš san i otkrijte preporučene lagane obroke za večeru

Sve više žena se bori sa nesanicom ili osećajem težine prilikom buđenja, a često ni ne pomisle da uzrok može biti upravo ono što jedu uveče. Nutricionistkinja Ivana Petrović objašnjava da hrana koju izaberemo pred odlazak na počinak značajno može uticati na kvalitet sna i buđenje. “Hrana koju pojedemo pred spavanje može uticati na to kako ćemo zaspati, ali i kakav će nam biti san”, naglašava Ivana Petrović. Postoji nekoliko grupa namirnica koje bi trebalo izbegavati kasno uveče.

Prva grupa su jela bogata mastima i pržene namirnice. Teška hrana, poput burgera, pomfrita ili grickalica, zahteva dugotrajnu probavu i može izazvati osećaj nelagodnosti, mučninu ili žgaravicu dok pokušavate da se odmorite. Zato se ovakva hrana preporučuje samo ranije tokom dana.

Začinjena jela predstavljaju drugi problem. Ljute papričice, razni sosevi i prezačinjene namirnice mogu izazvati gorušicu i remetiti ravnotežu tela tokom noći. Nutricionistkinja ističe: “Začini podstiču metabolizam i mogu povećati telesnu temperaturu, što može otežati uspavljivanje”.

Slatkiši, poput čokoladica i kolača, takođe se ne preporučuju pred spavanje. Nagli skok šećera u krvi, a zatim njegov pad, može ometati san i izazvati buđenja tokom noći. “Ako želite nešto slatko, bolje je da to bude mala količina voća, a ne industrijski slatkiši”, savetuje Petrović.

Posebnu pažnju treba obratiti na kofein i alkohol. Kafa, crni i zeleni čaj, kao i energetska pića, mogu vas razbuditi i u kasnim satima, dok alkohol, iako može delovati opuštajuće, često kasnije remeti faze sna.

Za one koji se suočavaju sa kasnom glađu, Petrović predlaže lagane obroke kao što su jogurt, banana ili mala količina orašastih plodova. “Kombinacija proteina i vlakana može pomoći da se osećate sito, a ne opterećeno”, ističe ona.

Na kraju, važno je slušati potrebe svog tela i uvoditi promene postepeno, jer od kvalitetnog sna zavisi vaše zdravlje, energija i raspoloženje tokom dana.