Rotkvice, rukola i spanać omogućavaju proizvođačima brzu berbu već na jesen, uprkos izazovima visokih temperatura i suve zemlje

Baštenski sektor koristi avgustovsku setvu za bržu jesenju berbu povrća. Povrće koje brzo stiže za berbu, poput rotkvica i rukole, omogućava proizvođačima da popune prazne gredice nakon ranih kultura i tako ostvare dodatni prihod već početkom jeseni. Prema stručnim preporukama, avgust nije kraj sezone, već šansa za intenzivnije korišćenje zemljišta.

Pravilnim izborom kultura i adekvatnim održavanjem zemljišta, proizvođači mogu da ostvare povoljnu jesenju berbu. Ključni izazov kod setve povrća u avgustu su visoke temperature i suva zemlja. Zbog toga je preporučljivo sačekati nešto svežije dane i redovno zalivati gredice dok ne dođe do nicanja. Najveći potencijal imaju sorte koje brzo rastu, što je ekonomski isplativo jer omogućava više ciklusa berbe u jednoj sezoni.

Povrće koje brzo stiže za berbu u avgustu

Rotkvice spadaju u najbrže rastuće povrće, jer kod pojedinih sorti do berbe prolazi svega nekoliko nedelja. Rukola je takođe veoma pogodna za setvu u avgustu. Njeni mladi listovi mogu se brati više puta tokom jeseni. Tokom toplih dana zemljište treba održavati ravnomerno vlažnim, što je važno za stabilan prinos. U drugoj polovini avgusta preporučuje se setva spanaća, posebno kada noćne temperature počnu da padaju. Spanać bolje podnosi svežije vreme i donosi kvalitetan jesenji rod.

Matovilac je još jedna kultura koja dobro podnosi niže temperature i pogodna je za berbu u kasnu jesen. Zelena salata može se sejati na prazne gredice, ali je važno birati sorte namenjene jesenjem uzgoju. U periodima visokih temperatura seme salate slabije klija, pa treba birati svežije dane i zaštititi gredicu od sunca. Blitva je opcija za krajeve sa blažom jeseni, jer može da daje listove i nakon zahlađenja.

Ekonomika i preporuke za dužu jesenju berbu

Jednostavan trik za produžavanje sezone je sukcesivna setva. Umesto da se sve poseje istog dana, deo semena može se sejati u razmaku od desetak dana. Na taj način, povrće kao što su rotkvice, salata, rukola, spanać i matovilac neće dospeti za berbu u isto vreme, što omogućava ravnomerniji prihod tokom dužeg perioda. Ova strategija doprinosi boljoj ekonomskoj isplativosti baštenskih površina.

Zalivanje je ključan faktor za uspeh avgustovske setve. Gredicu treba dobro pripremiti i održavati umereno vlažnom dok seme ne proklija. Preporučuje se zalivanje ujutru ili predveče, a zemljište ne treba biti natopljeno već dovoljno vlažno za klijanje i rast. Pored toga, proizvodnja povrća tokom avgusta i jeseni pomaže racionalnijem korišćenju zemljišta i povećava ukupni godišnji prinos. Ovakav pristup može pozitivno uticati na profitabilnost malih i srednjih proizvođača povrća, posebno u uslovima kada su cene na tržištu povoljnije za sveže povrće van glavne sezone.

Na kraju, baštenski sektor pokazuje da avgust može biti period nove ekonomske šanse, a ne kraj proizvodne godine. Povrće koje brzo stiže za berbu u avgustu omogućava proizvođačima da ostvare dodatni prihod, iskoriste postojeće resurse i bolje odgovore na sezonske promene u potražnji.

Incident u Ormuskom moreuzu podigao cenu nafte i izazvao pad evropskih berzanskih indeksa, dok investitori prate geopolitičke tenzije

Cena nafte brent porasla je na 91,203 dolara po barelu nakon što je projektil pogodio teretni brod tokom prolaska kroz Ormuški moreuz. Ovaj incident, koji se dogodio neposredno po isteku prekida vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, izazvao je nove strahove od poremećaja globalnog tržišta nafte. Investitori i analitičari očekuju dalju nestabilnost cena zbog napad u Ormuskom moreuzu, što dodatno utiče na volatilnost tržišta.

Uticaj napada u Ormuskom moreuzu na svetska tržišta

Nafta brent zabeležila je rast od 0,32 odsto i dostigla cenu od 91,203 dolara po barelu u 10 časova. Američka nafta WTI porasla je 0,64 odsto na 85,021 dolar. Pored toga, evropski berzanski indeksi su uglavnom zabeležili pad. Nemački DAX pao je 0,45 odsto, francuski CAC 40 za 0,22 odsto, a milanski FTSE MIB za 0,36 odsto. S druge strane, britanski FTSE 100 zabeležio je rast od 0,19 odsto, dok je moskovski MOEX porastao za 0,66 odsto. Ove promene ukazuju na oprez investitora usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.

Kretanja na deviznom i robnom tržištu

Vrednost evra na valutnom tržištu Foreks iznosi 1,15746 dolara. Evropski fjučersi gasa za isporuku u septembru otvorili su trgovanje na amsterdamskoj berzi TTF po ceni od 62,575 evra za megavat-sat. Cena zlata pala je na 4.400,03 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica porasla na 6,8033 dolara za bušel. Ove promene dodatno oslikavaju nestabilnu situaciju na tržištima, gde investitori traže sigurnost u različitim robama i valutama.

Reakcije tržišta kapitala i očekivanja investitora

Na američkom tržištu kapitala, Dow Jones je na zatvaranju u ponedeljak pao za 0,51 odsto na 53.459,78 poena. S&P 500 zabeležio je pad od 0,52 odsto na nivo od 7.745,06 poena, dok je Nasdaq pao 0,32 odsto na 26.644,91 poen. Ovi podaci pokazuju da su investitori zabrinuti zbog napad u Ormuskom moreuzu i mogućih posledica po globalnu ekonomiju. U Evropi se tokom nedelje očekuju važni ekonomski izveštaji, uključujući podatke o inflaciji u evrozoni, zapisnik sa poslednje sednice Evropske centralne banke o monetarnoj politici i troškove rada u drugom kvartalu 2026. godine. Analitičari takođe prate izveštaje sa američkog tržišta nekretnina i industrijske aktivnosti, kao i zapisnik sa sednice Federalnih rezervi.

Geopolitički rizici i posledice za energetsku bezbednost

Napad u Ormuskom moreuzu desio se neposredno po isteku prekida vatre i završetku pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Dve strane nisu postigle novi dogovor, a predsednik Donald Tramp odbacio je mogućnost produženja primirja. Ovakav razvoj događaja povećava geopolitički rizik i potencijalno može dovesti do novih poremećaja u snabdevanju naftom. Ormuški moreuz je ključna tačka za transport nafte iz zemalja Bliskog istoka, što znači da svaka nestabilnost u ovom regionu direktno utiče na globalne cene energenata. Investitori i dalje pomno prate razvoj situacije, jer bi dalji incidenti mogli dodatno destabilizovati tržište nafte i izazvati šire posledice na svetsku ekonomiju.

Evropska unija beleži rast broja bankrota i istovremeno smanjenje novih kompanija, uz naglašene sektorske razlike i ekonomske izazove

Evropska unija zabeležila je rast broja bankrota od 5,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, dok je istovremeno registracija novih preduzeća smanjena za 0,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju podaci Eurostata. Ovaj trend bankroti u EU ukazuje na sve veće izazove sa kojima se evropsko preduzetništvo suočava, naročito u tradicionalnim sektorima.

Industrija i uslužni sektori pod najvećim pritiskom

Pojedini sektori u EU pokazuju posebno izražene promene. U industriji je zabeležen najveći pad broja novih firmi, i to 3,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Sektor smeštaja i ugostiteljskih usluga takođe je zabeležio smanjenje od 3,4 odsto. U oblasti obrazovanja i socijalnih usluga, broj novih preduzeća smanjen je za 3,2 odsto. Ovo ukazuje na opreznost preduzetnika u sektorima koji su podložni globalnim promenama i geopolitičkim tenzijama.
Evropska komisija je u svojoj analizi poslovnog ciklusa za drugi kvartal 2026. godine posebno istakla da poremećaji u međunarodnoj trgovini i promena trgovinskih politika dodatno otežavaju uslove za nove industrijske inicijative.

Informisanje i komunikacije nastavljaju rast, bankroti najizraženiji u obrazovanju

S druge strane, sektor informisanja i komunikacija beleži rast od 8,8 odsto u broju novoregistrovanih kompanija, dok je građevinarstvo zabeležilo skromniji rast od jedan odsto. Finansijske usluge su ostale na istom nivou kao u prethodnom kvartalu. Ovakva razlika između sektora naglašava nastavak transformacije evropske privrede ka digitalnim i komunikacionim delatnostima.
Bankroti su najviše porasli u sektoru obrazovanja i socijalnih delatnosti, gde su povećani za 21,1 odsto. Slede transport sa rastom od 11,4 odsto i finansijske usluge sa 6,8 odsto. Međutim, u sektorima smeštaja i ugostiteljstva, građevinarstva i trgovine zabeležen je pad broja bankrota — za 2,6, 1,7 i 1,2 odsto redom.

Rast BDP-a ne sprečava rast bankrota

Interesantno je da se rast broja bankrota u EU događa u trenutku kada bruto domaći proizvod (BDP) beleži pozitivan trend. Prema preliminarnoj proceni Eurostata iz jula, BDP je u drugom kvartalu porastao za 0,5 odsto u EU i 0,4 odsto u evrozoni, u odnosu na prethodni kvartal. Na godišnjem nivou, rast je iznosio 1,2 odsto u EU i jedan odsto u evrozoni.
Ovi podaci, međutim, ukazuju da makroekonomski rast ne znači automatski i napredak svih kompanija ili sektora. Pritisci na troškove, konkurencija i pristup finansiranju i dalje stvaraju ozbiljne izazove, posebno za preduzeća u industriji i tradicionalnim uslugama.

Implikacije za evropsko preduzetništvo

Statistika iz drugog kvartala potvrđuje da poslovno okruženje u Evropi postaje selektivnije. Novi preduzetnici najlakše ulaze u sektore informisanja i komunikacija, dok industrija beleži najizraženiji pad. Rast bankrota od 5,7 odsto ukazuje na to da mnoge kompanije imaju poteškoća u održavanju poslovanja.
Budući kvartali biće ključni za procenu da li je reč o trajnom restrukturiranju evropske privrede ili o dubljem problemu za preduzetništvo. Za sada, podaci sugerišu snažno preusmeravanje kapitala i inicijative ka digitalnom sektoru, dok tradicionalne industrije nastavljaju da trpe pritiske globalnih promena.