Connect with us

Domaće

Tržište nepokretnosti u Srbiji poraslo na 2,2 milijarde evra u drugom kvartalu

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji beleži rast od 8,1 odsto, dok je broj ugovora opao u svim većim gradovima

Objavljeno pre

1 sat

,

Tržište nepokretnosti u Srbiji poraslo na 2,2 milijarde evra u drugom kvartalu Foto Izvor: Pexels / Boris Hamer

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji beleži rast od 8,1 odsto, dok je broj ugovora opao u svim većim gradovima

Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu dostigla 2,2 milijarde evra. Ovaj rezultat predstavlja rast od 8,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je ukupno sklopljeno 30.495 kupoprodajnih ugovora, što je 5,4 odsto manje nego u drugom kvartalu 2025. godine. Ključnu ulogu na tržištu imale su stanovi, sa udelom od 62 odsto ukupne vrednosti, odnosno 1,3 milijarde evra.

Struktura tržišta nepokretnosti u Srbiji

Najveći deo prometa ostvarili su stanovi, dok su kuće činile 8 odsto tržišta sa ukupnom vrednošću od 175 miliona evra. Građevinsko zemljište dostiglo je 156 miliona evra (7 odsto), poslovni prostori 119 miliona evra (6 odsto), a poljoprivredno zemljište 77 miliona evra (četiri odsto). Za stanove u Beogradu izdvojeno je 742 miliona evra. Kada se posmatra način finansiranja, 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što je isti nivo kao i prethodne godine. Taj procenat je posebno izražen kod kupovine stanova, gde je 34 odsto ugovora zaključeno uz pomoć kredita.

Promene po gradovima i cene nekretnina

Broj kupoprodajnih ugovora smanjen je u svim većim gradovima u drugom kvartalu. U Novom Sadu pad iznosi jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, dok je u Nišu zabeleženo smanjenje od 4,3 odsto, a u Kragujevcu sedam odsto. Na teritoriji beogradske opštine Savski venac prodat je stan po najvišoj ceni od 1,6 miliona evra. U istoj opštini ostvaren je i najviši iznos po kvadratu, od oko 9.300 evra. Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto na Starom gradu plaćeno 54 hiljade evra.

Uticaj na tržište i širi kontekst

Rast vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu pokazuje stabilnu tražnju, uprkos padu broja sklopljenih ugovora. Dominacija stanova kao najtraženijih objekata ukazuje na promene u strukturi potražnje, posebno u urbanim sredinama. Uporedo sa tim, visok udeo kupovina uz pomoć kredita potvrđuje važnost finansiranja putem banaka za dinamiku tržišta. S druge strane, pad broja ugovora u velikim gradovima može ukazivati na određenu zasićenost ili oprez kupaca usled prethodnog rasta cena.

Najveće transakcije i značaj za sektor

Neobično visoke cene stanova i kuća u najatraktivnijim gradskim opštinama, poput Savskog venca i Voždovca, potvrđuju trend rasta luksuznog segmenta tržišta. Ove transakcije doprinose ukupnoj vrednosti prometa, ali i postavljaju nove standarde u pogledu cene kvadrata. Kao rezultat, tržište nepokretnosti u Srbiji ostaje jedno od ključnih polja za investitore i građane koji traže sigurnost i stabilnost kapitala. Republički geodetski zavod ističe da su ovakvi podaci od suštinskog značaja za praćenje ekonomske aktivnosti i planiranje u sektoru nekretnina.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Cena nafte brent porasla na 91 dolar posle napada u Ormuskom moreuzu

Incident u Ormuskom moreuzu podigao cenu nafte i izazvao pad evropskih berzanskih indeksa, dok investitori prate geopolitičke tenzije

Objavljeno pre

23 sekunde

,

avgust 18, 2026

Objavio:

Cena nafte brent porasla na 91 dolar posle napada u Ormuskom moreuzu – napad u Ormuskom moreuzu

Incident u Ormuskom moreuzu podigao cenu nafte i izazvao pad evropskih berzanskih indeksa, dok investitori prate geopolitičke tenzije

Cena nafte brent porasla je na 91,203 dolara po barelu nakon što je projektil pogodio teretni brod tokom prolaska kroz Ormuški moreuz. Ovaj incident, koji se dogodio neposredno po isteku prekida vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, izazvao je nove strahove od poremećaja globalnog tržišta nafte. Investitori i analitičari očekuju dalju nestabilnost cena zbog napad u Ormuskom moreuzu, što dodatno utiče na volatilnost tržišta.

Uticaj napada u Ormuskom moreuzu na svetska tržišta

Nafta brent zabeležila je rast od 0,32 odsto i dostigla cenu od 91,203 dolara po barelu u 10 časova. Američka nafta WTI porasla je 0,64 odsto na 85,021 dolar. Pored toga, evropski berzanski indeksi su uglavnom zabeležili pad. Nemački DAX pao je 0,45 odsto, francuski CAC 40 za 0,22 odsto, a milanski FTSE MIB za 0,36 odsto. S druge strane, britanski FTSE 100 zabeležio je rast od 0,19 odsto, dok je moskovski MOEX porastao za 0,66 odsto. Ove promene ukazuju na oprez investitora usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.

Kretanja na deviznom i robnom tržištu

Vrednost evra na valutnom tržištu Foreks iznosi 1,15746 dolara. Evropski fjučersi gasa za isporuku u septembru otvorili su trgovanje na amsterdamskoj berzi TTF po ceni od 62,575 evra za megavat-sat. Cena zlata pala je na 4.400,03 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica porasla na 6,8033 dolara za bušel. Ove promene dodatno oslikavaju nestabilnu situaciju na tržištima, gde investitori traže sigurnost u različitim robama i valutama.

Reakcije tržišta kapitala i očekivanja investitora

Na američkom tržištu kapitala, Dow Jones je na zatvaranju u ponedeljak pao za 0,51 odsto na 53.459,78 poena. S&P 500 zabeležio je pad od 0,52 odsto na nivo od 7.745,06 poena, dok je Nasdaq pao 0,32 odsto na 26.644,91 poen. Ovi podaci pokazuju da su investitori zabrinuti zbog napad u Ormuskom moreuzu i mogućih posledica po globalnu ekonomiju. U Evropi se tokom nedelje očekuju važni ekonomski izveštaji, uključujući podatke o inflaciji u evrozoni, zapisnik sa poslednje sednice Evropske centralne banke o monetarnoj politici i troškove rada u drugom kvartalu 2026. godine. Analitičari takođe prate izveštaje sa američkog tržišta nekretnina i industrijske aktivnosti, kao i zapisnik sa sednice Federalnih rezervi.

Geopolitički rizici i posledice za energetsku bezbednost

Napad u Ormuskom moreuzu desio se neposredno po isteku prekida vatre i završetku pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Dve strane nisu postigle novi dogovor, a predsednik Donald Tramp odbacio je mogućnost produženja primirja. Ovakav razvoj događaja povećava geopolitički rizik i potencijalno može dovesti do novih poremećaja u snabdevanju naftom. Ormuški moreuz je ključna tačka za transport nafte iz zemalja Bliskog istoka, što znači da svaka nestabilnost u ovom regionu direktno utiče na globalne cene energenata. Investitori i dalje pomno prate razvoj situacije, jer bi dalji incidenti mogli dodatno destabilizovati tržište nafte i izazvati šire posledice na svetsku ekonomiju.

Pročitaj još

Domaće

Bankroti u EU porasli 5,7 odsto, pad broja novih firmi u industriji

Evropska unija beleži rast broja bankrota i istovremeno smanjenje novih kompanija, uz naglašene sektorske razlike i ekonomske izazove

Objavljeno pre

51 minut

,

avgust 18, 2026

Objavio:

Bankroti u EU porasli 5,7 odsto, pad broja novih firmi u industriji

Evropska unija beleži rast broja bankrota i istovremeno smanjenje novih kompanija, uz naglašene sektorske razlike i ekonomske izazove

Evropska unija zabeležila je rast broja bankrota od 5,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, dok je istovremeno registracija novih preduzeća smanjena za 0,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju podaci Eurostata. Ovaj trend bankroti u EU ukazuje na sve veće izazove sa kojima se evropsko preduzetništvo suočava, naročito u tradicionalnim sektorima.

Industrija i uslužni sektori pod najvećim pritiskom

Pojedini sektori u EU pokazuju posebno izražene promene. U industriji je zabeležen najveći pad broja novih firmi, i to 3,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Sektor smeštaja i ugostiteljskih usluga takođe je zabeležio smanjenje od 3,4 odsto. U oblasti obrazovanja i socijalnih usluga, broj novih preduzeća smanjen je za 3,2 odsto. Ovo ukazuje na opreznost preduzetnika u sektorima koji su podložni globalnim promenama i geopolitičkim tenzijama.
Evropska komisija je u svojoj analizi poslovnog ciklusa za drugi kvartal 2026. godine posebno istakla da poremećaji u međunarodnoj trgovini i promena trgovinskih politika dodatno otežavaju uslove za nove industrijske inicijative.

Informisanje i komunikacije nastavljaju rast, bankroti najizraženiji u obrazovanju

S druge strane, sektor informisanja i komunikacija beleži rast od 8,8 odsto u broju novoregistrovanih kompanija, dok je građevinarstvo zabeležilo skromniji rast od jedan odsto. Finansijske usluge su ostale na istom nivou kao u prethodnom kvartalu. Ovakva razlika između sektora naglašava nastavak transformacije evropske privrede ka digitalnim i komunikacionim delatnostima.
Bankroti su najviše porasli u sektoru obrazovanja i socijalnih delatnosti, gde su povećani za 21,1 odsto. Slede transport sa rastom od 11,4 odsto i finansijske usluge sa 6,8 odsto. Međutim, u sektorima smeštaja i ugostiteljstva, građevinarstva i trgovine zabeležen je pad broja bankrota — za 2,6, 1,7 i 1,2 odsto redom.

Rast BDP-a ne sprečava rast bankrota

Interesantno je da se rast broja bankrota u EU događa u trenutku kada bruto domaći proizvod (BDP) beleži pozitivan trend. Prema preliminarnoj proceni Eurostata iz jula, BDP je u drugom kvartalu porastao za 0,5 odsto u EU i 0,4 odsto u evrozoni, u odnosu na prethodni kvartal. Na godišnjem nivou, rast je iznosio 1,2 odsto u EU i jedan odsto u evrozoni.
Ovi podaci, međutim, ukazuju da makroekonomski rast ne znači automatski i napredak svih kompanija ili sektora. Pritisci na troškove, konkurencija i pristup finansiranju i dalje stvaraju ozbiljne izazove, posebno za preduzeća u industriji i tradicionalnim uslugama.

Implikacije za evropsko preduzetništvo

Statistika iz drugog kvartala potvrđuje da poslovno okruženje u Evropi postaje selektivnije. Novi preduzetnici najlakše ulaze u sektore informisanja i komunikacija, dok industrija beleži najizraženiji pad. Rast bankrota od 5,7 odsto ukazuje na to da mnoge kompanije imaju poteškoća u održavanju poslovanja.
Budući kvartali biće ključni za procenu da li je reč o trajnom restrukturiranju evropske privrede ili o dubljem problemu za preduzetništvo. Za sada, podaci sugerišu snažno preusmeravanje kapitala i inicijative ka digitalnom sektoru, dok tradicionalne industrije nastavljaju da trpe pritiske globalnih promena.

Pročitaj još

Domaće

Sejldron potpisao ugovore za proizvodnju dronova u tri evropske zemlje

Američka kompanija proširuje proizvodne kapacitete u Holandiji, Norveškoj i Poljskoj uz investiciju od 50 miliona dolara

Objavljeno pre

51 minut

,

avgust 18, 2026

Objavio:

Sejldron potpisao ugovore za proizvodnju dronova u tri evropske zemlje

Američka kompanija proširuje proizvodne kapacitete u Holandiji, Norveškoj i Poljskoj uz investiciju od 50 miliona dolara

Sejldron, američka kompanija za proizvodnju bespilotnih plovila, saopštila je da je potpisala nove ugovore za širenje proizvodnje dronova u Evropi. Ugovori obuhvataju Holandiju, Norvešku i Poljsku, a širenje proizvodnih kapaciteta dolazi kao odgovor na rastuću potražnju za pomorskom odbrambenom i nadzornom tehnologijom.

Potpisani ugovori i novi proizvodni centri

Prema zvaničnom saopštenju, novi ugovori omogućiće Sejldronu povećanje kapaciteta za proizvodnju, raspoređivanje i upravljanje bespilotnim površinskim plovilima (USV) za evropske kupce. Najveća bespilotna plovila kompanije, model Spektr dužine 52 metra, proizvodiće brodogradilište Van der Valk u Holandiji. Ova plovila su namenjena za nošenje težih senzora, sonara, kao i sistema naoružanja za vojne korisnike.

Detalji o modelima i partnerima u proizvodnji

Nadzorni dronovi Survejor, dužine 20 metara, proizvodiće se u kompaniji Umoe Mandal u Norveškoj. Poljska kompanija Southern Spars biće zadužena za proizvodnju krila za ova plovila. Kao rezultat ove saradnje, Sejldron povećava sposobnost prilagođavanja svojim evropskim klijentima i jača prisustvo na tržištu.

Investicije i strateški značaj širenja

Širenje proizvodnje u Evropi povezano je i sa investicijom kompanije Lokid Martin od 50 miliona dolara iz oktobra, usmerenom na opremanje plovila Survejor raketama. Kompanija ističe da je ovo prvi put da njena autonomna plovila nose oružje velike snage. Generalni direktor Sejldrona u Evropi, Robert Klajst, izjavio je da prebacivanje proizvodnje i operacija u Evropu evropskim kupcima omogućava trajnu i suverenu sposobnost korišćenja ovih sistema. Osim toga, evropska podružnica kompanije osnovana je u aprilu prošle godine uz rundu finansiranja od 60 miliona dolara koju je predvodio danski državni izvozni i investicioni fond EIFO.

Otvaranje sedišta i uticaj na evropsko tržište

Kompanija je danas otvorila i svoje evropsko sedište u Kopenhagenu. Ovaj korak ukazuje na strateško pozicioniranje Sejldrona na evropskom tržištu, posebno zbog sve veće potrebe za naprednim rešenjima u pomorskom nadzoru i odbrani. Uporedo sa tim, saradnja sa partnerima u više evropskih država doprinosi razvoju lokalne industrije i tehnoloških kapaciteta. Kao rezultat toga, evropski kupci dobijaju pristup modernim autonomnim sistemima sa mogućnošću integracije naoružanja, što je značajan pomak u sektoru bespilotnih plovila.

Pročitaj još

U Trendu