Savezna vlada ograničila broj viza od 2027. godine, građevinski sektor izražava zabrinutost zbog manjka radnika

Nemačka je donela odluku da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu za vize u okviru Pravila za Zapadni Balkan. Ova mera direktno utiče na radnike iz Srbije i regiona, što otežava pristup tržištu rada u Nemačkoj. Smanjenje kvote za radnike sa Balkana objavila je Savezna vlada, a prema izjavama stručnjaka, nepoznato je koliko će tačno dozvola biti dostupno građanima Srbije.

Mihailo Gajić, šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u, istakao je da kvota obuhvata svih šest ekonomija regiona. “Ne znamo tačno kolike će se brojke odnositi na Srbiju, zato što je kvota za svih šest ekonomija našeg regiona. Iako nezvanično postoje neke kvote po zemljama, one nisu javno objavljene. Ne možemo da kažemo koliko će biti manje potencijalnih dozvola za građane Srbije”, naveo je Gajić. Pravilo za Zapadni Balkan omogućavalo je zapošljavanje bez dugotrajne nostrifikacije diploma, pa je dobijanje posla bilo znatno brže i jednostavnije.

Kako smanjenje kvote za radnike sa Balkana utiče na tržište rada

Ograničenje kvote otežaće odlazak radnika iz Srbije, posebno u sektore gde je potražnja za radnom snagom velika. Gajić je dodao da i dalje postoje drugi programi zapošljavanja kvalifikovane radne snage, naročito za zdravstvene radnike. Ipak, Pravilo za Zapadni Balkan bilo je posebno važno za građevinski sektor i zanimanja gde nostrifikacija nije bila prepreka.

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, objasnio je da je smanjenje kvote deo koalicionog sporazuma demohrišćana i socijaldemokrata. On je naglasio da se sprovođenje mera odlagalo zbog pritiska građevinske industrije. “Ne bi me čudilo da se to dogodi i sada. Sve analize su pokazale da 98 odsto ljudi koji dođu preko tih viza, nastavlja da radi, praktično niko ne završi na socijalnoj pomoći, na grbači države. Naprotiv, praktično svi doprinose kroz poreze i doprinose”, istakao je Radičević.

Reakcije nemačke privrede i implikacije na infrastrukturne projekte

Građevinske kompanije u Nemačkoj izrazile su zabrinutost zbog najavljenog smanjenja kvote za radnike sa Balkana. One smatraju da bi to moglo dodatno usporiti infrastrukturne projekte i pogoršati postojeći deficit radne snage. Radičević je podvukao da je jedan od glavnih razloga za sporu izgradnju infrastrukture u Nemačkoj upravo nedovoljan broj radnika, što traje već najmanje dvadeset godina.

Zbog toga se očekuje da će nova odluka Savezne vlade uticati na dinamiku zapošljavanja i mobilnost radne snage iz regiona. Pravilo za Zapadni Balkan ostaje značajno, ali sa smanjenim kvotama, dok su drugi programi zapošljavanja dostupni u specifičnim sektorima. U međuvremenu, nemačka nezaposlenost je porasla, ali potražnja za građevinskim radnicima i dalje je izražena.

Konačno, smanjenje kvote za radnike sa Balkana predstavlja izazov kako za srpske radnike, tako i za nemačku privredu, koja se suočava sa dugoročnim problemom deficita radne snage. Pitanje je kako će se tržište rada prilagoditi novim uslovima i da li će druge migracione politike ublažiti posledice ove promene.

Evropski maloprodajni lanac očekuje ubrzano širenje i neto dobit veću od 60 odsto u FY26

Pepco Group, evropski maloprodajni lanac, očekuje da će prihodi u fiskalnoj 2026. godini premašiti 4,5 milijardi evra. Kompanija predviđa rast od približno 8 odsto po konstantnim deviznim kursevima. Ovaj rezultat nalazi se na gornjoj granici prethodno objavljenih smernica, saopštila je kompanija.

U istom periodu, Pepco Group povećala je očekivanja za rast prilagođene neto dobiti na više od 60 odsto. Slobodni novčani tok, koji predstavlja novac dostupan za investicije ili isplatu akcionarima, trebalo bi da pređe 350 miliona evra. Ovi rezultati podstaknuti su snažnim četvrtim kvartalom. Zaključno sa 20. septembrom, prihodi su porasli za 15,6 odsto, dok je prodaja na uporedivoj osnovi, bez FMCG kategorije, zabeležila rast od 9,5 odsto.

Pepco Group beleži rast prihoda na 4,5 milijardi evra

Ovo je najbolji kvartalni rezultat Pepco Group od redefinisanja poslovne strategije i osmi uzastopni kvartal pozitivnog rasta prodaje na uporedivoj osnovi. Rast su podržala sva ključna tržišta. Zapadna Evropa ostvarila je rast prodaje na uporedivoj osnovi od 14,9 odsto. CEE North region je zabeležio rast od 8,8 odsto, a CEE South od 8,2 odsto. U Poljskoj, koja je najveće tržište grupe, rast je iznosio 5,9 odsto. Osim toga, planirana rasprodaja zaliha iz prethodnih sezona omogućila je kompaniji da novu finansijsku godinu započne sa znatno osveženim zalihama.

„FY26 je bila godina od presudnog značaja za Pepco Group. Završili smo transformaciju portfolija u poslovanje fokusirano isključivo na Pepco, dok je snaga brenda kontinuirano rasla tokom godine. Četvrti kvartal bio je naš najsnažniji od redefinisanja strategije. U novu finansijsku godinu ulazimo kao fokusiranije i efikasnije poslovanje, uz ubrzano širenje u Zapadnoj Evropi i stabilan rast na našem ključnom poljskom tržištu“, izjavio je Stephan Borchert, generalni direktor Pepco Group.

Planovi širenja i program otkupa akcija

Kao rezultat povoljnih rezultata, Pepco Group planira da fiskalnu 2026. godinu završi sa oko 250 neto novih prodavnica. Ukupan broj prodavnica dostići će oko 4.260. Kompanija najavljuje ubrzano širenje u Zapadnoj Evropi, sa planom otvaranja najmanje 600 novih prodavnica između fiskalne 2027. i 2030. godine.

Upravni odbor Pepco Group odobrio je višegodišnji program otkupa sopstvenih akcija u iznosu do 400 miliona evra, koji će biti realizovan u periodu od FY27 do FY29. Tokom fiskalne 2026. godine kompanija je već realizovala otkup akcija u vrednosti od 550 miliona evra. Ova odluka ima za cilj povećanje vrednosti za akcionare i održavanje atraktivnosti kompanije na tržištu.

Širenje maloprodajne mreže i unapređenje poslovne strategije omogućavaju Pepco Group da ojača poziciju među vodećim evropskim diskontnim trgovcima. Očekivani rast prihoda i slobodnog novčanog toka, uz rekordne rezultate iz četvrtog kvartala, dodatno potvrđuju konkurentnost kompanije na izazovnom evropskom tržištu maloprodaje.

Dolazak globalnog brenda proširuje ponudu brze hrane, otvaranje nove radne pozicije i ulaganja u domaće tržište

Burger King, jedan od najpoznatijih svetskih lanaca brze hrane, zvanično stiže na beogradsko tržište ove jeseni. Prvi restoran biće otvoren u UŠĆE Shopping Centru, čime počinje širenje ovog brenda u glavnom gradu Srbije. Burger King otvaranje u Beogradu označava značajno proširenje gastronomske ponude za potrošače, kao i jačanje konkurencije među međunarodnim lancima brze hrane.

Iz kompanije MPC Properties, koja upravlja UŠĆE Shopping Centrom, navode da dolazak Burger Kinga dodatno učvršćuje poziciju ovog tržnog centra kao vodeće destinacije za savremene globalne brendove. „Veoma nam je drago što Burger King konačno dolazi u Beograd i što će upravo UŠĆE biti mesto na kojem će domaća publika prvi put imati priliku da iskusi ovaj globalno poznati brend. Dolazak novih međunarodnih brendova dodatno potvrđuje poziciju UŠĆE Shopping Centra kao mesta koje prati savremene trendove i potrebe svojih posetilaca“, izjavio je Milan Šmigić, v.d. generalnog direktora MPC Properties.

Burger King otvaranje u Beogradu: Značaj i novi poslovni modeli

Otvaranje prvog Burger King restorana u UŠĆE Shopping Centru deo je strategije širenja ovog lanca koji posluje na više od 100 tržišta širom sveta. Poznat po kultnom Whopper sendviču, Burger King planira da domaćoj publici ponudi identičan meni i iskustvo kakvo je prepoznato globalno. Kao rezultat, ovo otvaranje donosi i nova radna mesta, kao i priliku za razvoj lokalnih talenata i saradnju sa domaćim dobavljačima.

Prema rečima Veselina Janićijevića, generalnog direktora Burger Kinga u Srbiji, dolazak ovog brenda predstavlja značajnu investiciju. „Prvo otvaranje u Beogradu za nas predstavlja značajnu investiciju, ali i priliku da otvorimo nova radna mesta, ulažemo u razvoj lokalnih talenata i gradimo dugoročna partnerstva sa domaćim dobavljačima i poslovnim partnerima. Gostima želimo da pružimo ono po čemu je Burger King prepoznatljiv širom sveta – karakterističan ukus mesa pečenog na otvorenom plamenu i mogućnost da svoj obrok prilagode sopstvenom ukusu. Želimo da se svaki gost u našem restoranu oseti kao ‘kralj’. Istovremeno, naše poslovanje će biti zasnovano na globalnim standardima kada je reč o kvalitetu i bezbednosti hrane, kao i načinu na koji poslujemo“, naglasio je Janićijević.

Dalje širenje i uticaj na tržište brze hrane

Burger King otvaranje u Beogradu deo je šireg plana za ulazak na srpsko tržište. Nakon UŠĆE Shopping Centra, tokom jeseni se očekuje otvaranje još jednog restorana u BEO Shopping Centru, što će dodatno povećati dostupnost ovog brenda domaćim potrošačima. Osim toga, dolazak Burger Kinga može podstaći i druge međunarodne igrače da razmotre ulazak ili proširenje u Srbiji, čime se intenzivira konkurencija i doprinosi razvoju tržišta brze hrane.

Tačan datum otvaranja prvog restorana i detalji o budućim lokacijama biće naknadno objavljeni. Pozicioniranjem u jednom od najvećih tržnih centara u regionu, Burger King ima potencijal da privuče veliki broj potrošača i doprinese diversifikaciji ponude brze hrane u Beogradu.