Evropska unija beleži rast broja bankrota i istovremeno smanjenje novih kompanija, uz naglašene sektorske razlike i ekonomske izazove

Evropska unija zabeležila je rast broja bankrota od 5,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, dok je istovremeno registracija novih preduzeća smanjena za 0,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju podaci Eurostata. Ovaj trend bankroti u EU ukazuje na sve veće izazove sa kojima se evropsko preduzetništvo suočava, naročito u tradicionalnim sektorima.

Industrija i uslužni sektori pod najvećim pritiskom

Pojedini sektori u EU pokazuju posebno izražene promene. U industriji je zabeležen najveći pad broja novih firmi, i to 3,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Sektor smeštaja i ugostiteljskih usluga takođe je zabeležio smanjenje od 3,4 odsto. U oblasti obrazovanja i socijalnih usluga, broj novih preduzeća smanjen je za 3,2 odsto. Ovo ukazuje na opreznost preduzetnika u sektorima koji su podložni globalnim promenama i geopolitičkim tenzijama.
Evropska komisija je u svojoj analizi poslovnog ciklusa za drugi kvartal 2026. godine posebno istakla da poremećaji u međunarodnoj trgovini i promena trgovinskih politika dodatno otežavaju uslove za nove industrijske inicijative.

Informisanje i komunikacije nastavljaju rast, bankroti najizraženiji u obrazovanju

S druge strane, sektor informisanja i komunikacija beleži rast od 8,8 odsto u broju novoregistrovanih kompanija, dok je građevinarstvo zabeležilo skromniji rast od jedan odsto. Finansijske usluge su ostale na istom nivou kao u prethodnom kvartalu. Ovakva razlika između sektora naglašava nastavak transformacije evropske privrede ka digitalnim i komunikacionim delatnostima.
Bankroti su najviše porasli u sektoru obrazovanja i socijalnih delatnosti, gde su povećani za 21,1 odsto. Slede transport sa rastom od 11,4 odsto i finansijske usluge sa 6,8 odsto. Međutim, u sektorima smeštaja i ugostiteljstva, građevinarstva i trgovine zabeležen je pad broja bankrota — za 2,6, 1,7 i 1,2 odsto redom.

Rast BDP-a ne sprečava rast bankrota

Interesantno je da se rast broja bankrota u EU događa u trenutku kada bruto domaći proizvod (BDP) beleži pozitivan trend. Prema preliminarnoj proceni Eurostata iz jula, BDP je u drugom kvartalu porastao za 0,5 odsto u EU i 0,4 odsto u evrozoni, u odnosu na prethodni kvartal. Na godišnjem nivou, rast je iznosio 1,2 odsto u EU i jedan odsto u evrozoni.
Ovi podaci, međutim, ukazuju da makroekonomski rast ne znači automatski i napredak svih kompanija ili sektora. Pritisci na troškove, konkurencija i pristup finansiranju i dalje stvaraju ozbiljne izazove, posebno za preduzeća u industriji i tradicionalnim uslugama.

Implikacije za evropsko preduzetništvo

Statistika iz drugog kvartala potvrđuje da poslovno okruženje u Evropi postaje selektivnije. Novi preduzetnici najlakše ulaze u sektore informisanja i komunikacija, dok industrija beleži najizraženiji pad. Rast bankrota od 5,7 odsto ukazuje na to da mnoge kompanije imaju poteškoća u održavanju poslovanja.
Budući kvartali biće ključni za procenu da li je reč o trajnom restrukturiranju evropske privrede ili o dubljem problemu za preduzetništvo. Za sada, podaci sugerišu snažno preusmeravanje kapitala i inicijative ka digitalnom sektoru, dok tradicionalne industrije nastavljaju da trpe pritiske globalnih promena.

Američka kompanija proširuje proizvodne kapacitete u Holandiji, Norveškoj i Poljskoj uz investiciju od 50 miliona dolara

Sejldron, američka kompanija za proizvodnju bespilotnih plovila, saopštila je da je potpisala nove ugovore za širenje proizvodnje dronova u Evropi. Ugovori obuhvataju Holandiju, Norvešku i Poljsku, a širenje proizvodnih kapaciteta dolazi kao odgovor na rastuću potražnju za pomorskom odbrambenom i nadzornom tehnologijom.

Potpisani ugovori i novi proizvodni centri

Prema zvaničnom saopštenju, novi ugovori omogućiće Sejldronu povećanje kapaciteta za proizvodnju, raspoređivanje i upravljanje bespilotnim površinskim plovilima (USV) za evropske kupce. Najveća bespilotna plovila kompanije, model Spektr dužine 52 metra, proizvodiće brodogradilište Van der Valk u Holandiji. Ova plovila su namenjena za nošenje težih senzora, sonara, kao i sistema naoružanja za vojne korisnike.

Detalji o modelima i partnerima u proizvodnji

Nadzorni dronovi Survejor, dužine 20 metara, proizvodiće se u kompaniji Umoe Mandal u Norveškoj. Poljska kompanija Southern Spars biće zadužena za proizvodnju krila za ova plovila. Kao rezultat ove saradnje, Sejldron povećava sposobnost prilagođavanja svojim evropskim klijentima i jača prisustvo na tržištu.

Investicije i strateški značaj širenja

Širenje proizvodnje u Evropi povezano je i sa investicijom kompanije Lokid Martin od 50 miliona dolara iz oktobra, usmerenom na opremanje plovila Survejor raketama. Kompanija ističe da je ovo prvi put da njena autonomna plovila nose oružje velike snage. Generalni direktor Sejldrona u Evropi, Robert Klajst, izjavio je da prebacivanje proizvodnje i operacija u Evropu evropskim kupcima omogućava trajnu i suverenu sposobnost korišćenja ovih sistema. Osim toga, evropska podružnica kompanije osnovana je u aprilu prošle godine uz rundu finansiranja od 60 miliona dolara koju je predvodio danski državni izvozni i investicioni fond EIFO.

Otvaranje sedišta i uticaj na evropsko tržište

Kompanija je danas otvorila i svoje evropsko sedište u Kopenhagenu. Ovaj korak ukazuje na strateško pozicioniranje Sejldrona na evropskom tržištu, posebno zbog sve veće potrebe za naprednim rešenjima u pomorskom nadzoru i odbrani. Uporedo sa tim, saradnja sa partnerima u više evropskih država doprinosi razvoju lokalne industrije i tehnoloških kapaciteta. Kao rezultat toga, evropski kupci dobijaju pristup modernim autonomnim sistemima sa mogućnošću integracije naoružanja, što je značajan pomak u sektoru bespilotnih plovila.

Portugalski investicioni fond imenovao novog direktora i smenio dosadašnje rukovodstvo, vrednost ugovora ostaje poverljiva

Alpac capital, portugalski investicioni fond, preuzeo je upravljanje nad medijima N1, Nova, Danas i Radar u Srbiji. Prema dostupnim podacima, vrednost akvizicije iznosi 30 miliona evra i obuhvata desetak medija u Srbiji i regionu. Ključne promene u vlasničkoj strukturi unete su sredinom avgusta, što potvrđuje podatke iz Agencije za privredne registre.

Alpac capital preuzima upravljanje i menja rukovodstvo

Novi direktor, Pedro Vargas Santos David, zvanično je upisan kao zakonski zastupnik svih medija koji su poslovali u okviru United grupe. Istovremeno, sa ovog mesta smenjen je Brent Sadler. Svi dosadašnji direktori ovih medijskih kuća su smenjeni. Među njima su Mihailo Jovićević, koji je bio direktor portala i novina Nova, kao i nedeljnika Radar, zatim Aleksandra Mitić, direktorka firme Dan graf, izdavača dnevnog lista Danas. Odluka o promeni upravljanja obuhvatila je i Janeza Živka, bivšeg direktora televizije Nova S.

Vrednost ugovora i implikacije na medijsko tržište

Iako kupoprodajni ugovor između Alpac capitala i United grupe ostaje poverljiv, izvor navodi da se radi o iznosu od 30 miliona evra za desetak medija u regionu. Osim toga, proces akvizicije još uvek nije formalno završen jer su potrebna odobrenja regulatornih tela. Međutim, investicioni fond je već preuzeo upravljanje poslovanjem i sprovedene su sve ključne kadrovske promene. Ovo preuzimanje predstavlja značajan događaj za medijsko tržište regiona. Uporedo sa tim, dolazak stranih investicionih fondova u srpski medijski sektor poslednjih godina postao je sve učestaliji.

Širi kontekst i značaj za tržište

Ulazak Alpac capitala u vlasničku strukturu N1, Nove, Danasa i Radara pokazuje rastući interes međunarodnih investitora za regionalne medije. Ovakve akvizicije često donose promene u načinu upravljanja, ali i potencijalnu modernizaciju poslovanja. Pored toga, vrednost 30 miliona evra za desetak medija ukazuje na značaj koji strani kapital pridaje tržištu informacija u Srbiji i regionu. Iako je formalni završetak procesa uslovljen regulatornim odobrenjima, već sprovedene promene u menadžmentu signalizuju jasnu nameru da se poslovanje uskladi sa novom strategijom investitora. Kao rezultat, očekuje se da će dalji razvoj zavisiti od regulatornog procesa i odgovora tržišnih aktera na novu vlasničku strukturu.