Mesec štrajkova obuhvata železnički, obrazovni i javni sektor, sa zahtevima za niže poreze i povećanje plata

Italija je u oktobru suočena sa serijom štrajkova koji pogađaju železnice, škole, zdravstveni sistem, javnu administraciju i lokalne vlasti. Mesec štrajkova, najavljen od strane Konfederacije sindikata radnika Evrope (CSLE) i sindikata FI-SI, traje do 30. oktobra i uključuje širok spektar delatnosti. Prvi generalni štrajk počeo je već danas, obuhvatajući radnike u železničkom saobraćaju, zdravstvu, metalurgiji, obrazovanju, lokalnoj upravi i drugim sektorima.

Širok obuhvat i zahtevi sindikata tokom meseca štrajkova

U okviru štrajka, železnički saobraćaj obustavljen je od 11 do 14 časova. Sindikati zahtevaju niže cene goriva i osnovnih dobara, smanjenje poreza i povećanje plata radi pokrivanja životnih troškova. Dodatno, traže energetsku nezavisnost i ekonomske mere koje bi podržale rast i konkurentnost italijanskih preduzeća.

Protesti su planirani tokom celog oktobra u različitim sektorima i regijama. U Đenovi su 3. oktobra najavljene obustave rada u javnom prevozu AMT-a, dok je od 5. do 7. oktobra predviđen nacionalni štrajk počasnih sudija sa zahtevima za stalno zaposlenje i ukidanje razlika prema kolegama zaposlenim pre 2017. godine. Protest ispred Ministarstva pravde zakazan je za 6. oktobar.

Uticaj na javni prevoz i obrazovni sektor u Italiji

Na Siciliji, 8. oktobra štrajkuju radnici FS Security u periodu od 6 do 22 časa, dok je od 12. do 13. oktobra štrajk zaposlenih u železnici. Lokalni javni prevoz pogođen je 9. oktobra u Milanu, Komu i Monci dela Brianca, dok 10. oktobra u Firenci radnici tramvajske službe Gest štrajkuju 24 sata. U Bariju je štrajk zaposlenih u Amtabu zakazan za 12. oktobar, od 8.30 do 12.30 časova.

Za 14. oktobar najavljen je regionalni generalni štrajk u Toskani, koji obuhvata javni i privatni sektor. Železnički saobraćaj biće obustavljen od 9.01 do 17 časova, a lokalni prevoz četiri sata u različitim terminima. Pomorski saobraćaj u Napulju i Salernu biće obustavljen od 15. do 16. oktobra, dok će istog dana lokalni prevoz u Fođi i železnički teretni saobraćaj u Lombardiji biti pogođeni štrajkom.

Posebni štrajkovi i zahtevi u obrazovanju, bezbednosti i logistici

Najveći broj štrajkova zakazan je za 16. oktobar, uključujući 24-časovni nacionalni štrajk posade kompanije EasyJet, osoblja Sicuritalia IVRI na aerodromu u Veneciji i četvoročasovni štrajk osoblja EAV-a u Napulju. Istog dana zaposleni kompanije Arriva Italia u Bergamu stupaju u 24-časovnu mobilizaciju, dok nacionalni štrajk vatrogasaca traje od 10 do 14 časova. Na Siciliji će od 16. do 20. oktobra biti blokirane usluge prevoza tereta trećih strana.

Kada je reč o školama, štrajkovi su najavljeni za 2, 16. i 30. oktobar. Za 16. oktobar planiran je celodnevni nacionalni štrajk nastavnika, rukovodilaca i zaposlenih u obrazovanju, uz zahteve za povećanje plata za 20 odsto zbog inflacije i rešavanja pitanja nesigurnih zaposlenja. Mesec štrajkova završava 30. oktobra generalnim štrajkom sindikata USI-CIT, koji traje ceo dan i obuhvata javni i privatni sektor, osim vazdušnog, železničkog, lokalnog i pomorskog prevoza.

Protest 30. oktobra ima za cilj protivljenje povećanju vojnih izdataka i izvozu oružja, kao i podršku zahtevima sindikata. Ove kontinuirane obustave rada tokom oktobra odražavaju zahteve radnika za unapređenje ekonomskih uslova i jačanje prava u Italiji.

Godišnja inflacija raste u Bugarskoj i Holandiji zbog viših cena goriva i hrane, podaci statističkih instituta otkrivaju regionalne razlike

Inflacija u Bugarskoj dostigla je 5,6 odsto u septembru, prema preliminarnoj proceni bugarskog Nacionalnog instituta za statistiku (NSI). To je rast u odnosu na avgust, kada je zabeležena inflacija iznosila 5,1 odsto. S druge strane, Holandija beleži godišnju inflaciju od 3,4 odsto, što je skoro upola manje od stope u Bugarskoj. Glavni pokretači inflacije u Bugarskoj su rast cena hrane, bezalkoholnih pića i goriva, dok je u Holandiji rast cena goriva takođe imao značajan uticaj na nivo potrošačkih cena.

Inflacija u Bugarskoj: rast cena hrane i goriva

Prema podacima NSI, inflacija u Bugarskoj ubrzala je u segmentu hrane i bezalkoholnih pića, gde su cene na godišnjem nivou porasle sa 0,8 odsto u avgustu na 1,4 odsto u septembru. Istovremeno, cene u sektoru transporta porasle su sa 21,5 na 25,6 odsto. U sektoru informacija i komunikacija zabeležen je rast sa 1,5 na 1,6 odsto, dok su troškovi za rekreaciju, sport i kulturu porasli sa 7,6 na 8,2 odsto. Osim toga, troškovi stanovanja i komunalnih usluga povećani su sa 5,1 na 5,4 odsto. Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Bugarskoj pale su za 0,3 odsto, što predstavlja promenu u odnosu na avgustovski rast od 0,6 odsto. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) takođe iznosi 5,6 odsto, dok je na mesečnom nivou pala za 0,1 odsto.

Inflacija u Holandiji: uticaj cena goriva i regionalne razlike

U Holandiji je inflacija u septembru porasla sa 3,3 na 3,4 odsto, prema preliminarnoj proceni holandskog statističkog zavoda (CBS). Glavni razlog za to su visoke cene goriva, koje su dostigle rekordne nivoe zbog rasta cena nafte usled konflikta na Bliskom istoku. Septembarska inflacija je drugi najviši nivo u Holandiji ove godine, odmah nakon 3,5 odsto zabeleženih u maju. Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Holandiji porasle su za 0,1 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da inflacija u zemljama Evropske unije varira u zavisnosti od lokalnih faktora, kao što su struktura potrošnje i izloženost promenama cena energenata. Evropska centralna banka ima cilj da inflacija u evrozoni padne na dva odsto u srednjem roku, ali trenutni trendovi u ključnim privredama ukazuju na suprotan smer. Kao rezultat, rast potrošačkih cena u Bugarskoj i Holandiji pokazuje koliko su makroekonomski izazovi različiti čak i unutar jedinstvenog evropskog tržišta.

Savezna vlada ograničila broj viza od 2027. godine, građevinski sektor izražava zabrinutost zbog manjka radnika

Nemačka je donela odluku da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu za vize u okviru Pravila za Zapadni Balkan. Ova mera direktno utiče na radnike iz Srbije i regiona, što otežava pristup tržištu rada u Nemačkoj. Smanjenje kvote za radnike sa Balkana objavila je Savezna vlada, a prema izjavama stručnjaka, nepoznato je koliko će tačno dozvola biti dostupno građanima Srbije.

Mihailo Gajić, šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u, istakao je da kvota obuhvata svih šest ekonomija regiona. “Ne znamo tačno kolike će se brojke odnositi na Srbiju, zato što je kvota za svih šest ekonomija našeg regiona. Iako nezvanično postoje neke kvote po zemljama, one nisu javno objavljene. Ne možemo da kažemo koliko će biti manje potencijalnih dozvola za građane Srbije”, naveo je Gajić. Pravilo za Zapadni Balkan omogućavalo je zapošljavanje bez dugotrajne nostrifikacije diploma, pa je dobijanje posla bilo znatno brže i jednostavnije.

Kako smanjenje kvote za radnike sa Balkana utiče na tržište rada

Ograničenje kvote otežaće odlazak radnika iz Srbije, posebno u sektore gde je potražnja za radnom snagom velika. Gajić je dodao da i dalje postoje drugi programi zapošljavanja kvalifikovane radne snage, naročito za zdravstvene radnike. Ipak, Pravilo za Zapadni Balkan bilo je posebno važno za građevinski sektor i zanimanja gde nostrifikacija nije bila prepreka.

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, objasnio je da je smanjenje kvote deo koalicionog sporazuma demohrišćana i socijaldemokrata. On je naglasio da se sprovođenje mera odlagalo zbog pritiska građevinske industrije. “Ne bi me čudilo da se to dogodi i sada. Sve analize su pokazale da 98 odsto ljudi koji dođu preko tih viza, nastavlja da radi, praktično niko ne završi na socijalnoj pomoći, na grbači države. Naprotiv, praktično svi doprinose kroz poreze i doprinose”, istakao je Radičević.

Reakcije nemačke privrede i implikacije na infrastrukturne projekte

Građevinske kompanije u Nemačkoj izrazile su zabrinutost zbog najavljenog smanjenja kvote za radnike sa Balkana. One smatraju da bi to moglo dodatno usporiti infrastrukturne projekte i pogoršati postojeći deficit radne snage. Radičević je podvukao da je jedan od glavnih razloga za sporu izgradnju infrastrukture u Nemačkoj upravo nedovoljan broj radnika, što traje već najmanje dvadeset godina.

Zbog toga se očekuje da će nova odluka Savezne vlade uticati na dinamiku zapošljavanja i mobilnost radne snage iz regiona. Pravilo za Zapadni Balkan ostaje značajno, ali sa smanjenim kvotama, dok su drugi programi zapošljavanja dostupni u specifičnim sektorima. U međuvremenu, nemačka nezaposlenost je porasla, ali potražnja za građevinskim radnicima i dalje je izražena.

Konačno, smanjenje kvote za radnike sa Balkana predstavlja izazov kako za srpske radnike, tako i za nemačku privredu, koja se suočava sa dugoročnim problemom deficita radne snage. Pitanje je kako će se tržište rada prilagoditi novim uslovima i da li će druge migracione politike ublažiti posledice ove promene.