Godišnja inflacija raste u Bugarskoj i Holandiji zbog viših cena goriva i hrane, podaci statističkih instituta otkrivaju regionalne razlike

Inflacija u Bugarskoj dostigla je 5,6 odsto u septembru, prema preliminarnoj proceni bugarskog Nacionalnog instituta za statistiku (NSI). To je rast u odnosu na avgust, kada je zabeležena inflacija iznosila 5,1 odsto. S druge strane, Holandija beleži godišnju inflaciju od 3,4 odsto, što je skoro upola manje od stope u Bugarskoj. Glavni pokretači inflacije u Bugarskoj su rast cena hrane, bezalkoholnih pića i goriva, dok je u Holandiji rast cena goriva takođe imao značajan uticaj na nivo potrošačkih cena.

Inflacija u Bugarskoj: rast cena hrane i goriva

Prema podacima NSI, inflacija u Bugarskoj ubrzala je u segmentu hrane i bezalkoholnih pića, gde su cene na godišnjem nivou porasle sa 0,8 odsto u avgustu na 1,4 odsto u septembru. Istovremeno, cene u sektoru transporta porasle su sa 21,5 na 25,6 odsto. U sektoru informacija i komunikacija zabeležen je rast sa 1,5 na 1,6 odsto, dok su troškovi za rekreaciju, sport i kulturu porasli sa 7,6 na 8,2 odsto. Osim toga, troškovi stanovanja i komunalnih usluga povećani su sa 5,1 na 5,4 odsto. Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Bugarskoj pale su za 0,3 odsto, što predstavlja promenu u odnosu na avgustovski rast od 0,6 odsto. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) takođe iznosi 5,6 odsto, dok je na mesečnom nivou pala za 0,1 odsto.

Inflacija u Holandiji: uticaj cena goriva i regionalne razlike

U Holandiji je inflacija u septembru porasla sa 3,3 na 3,4 odsto, prema preliminarnoj proceni holandskog statističkog zavoda (CBS). Glavni razlog za to su visoke cene goriva, koje su dostigle rekordne nivoe zbog rasta cena nafte usled konflikta na Bliskom istoku. Septembarska inflacija je drugi najviši nivo u Holandiji ove godine, odmah nakon 3,5 odsto zabeleženih u maju. Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Holandiji porasle su za 0,1 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da inflacija u zemljama Evropske unije varira u zavisnosti od lokalnih faktora, kao što su struktura potrošnje i izloženost promenama cena energenata. Evropska centralna banka ima cilj da inflacija u evrozoni padne na dva odsto u srednjem roku, ali trenutni trendovi u ključnim privredama ukazuju na suprotan smer. Kao rezultat, rast potrošačkih cena u Bugarskoj i Holandiji pokazuje koliko su makroekonomski izazovi različiti čak i unutar jedinstvenog evropskog tržišta.

Savezna vlada ograničila broj viza od 2027. godine, građevinski sektor izražava zabrinutost zbog manjka radnika

Nemačka je donela odluku da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu za vize u okviru Pravila za Zapadni Balkan. Ova mera direktno utiče na radnike iz Srbije i regiona, što otežava pristup tržištu rada u Nemačkoj. Smanjenje kvote za radnike sa Balkana objavila je Savezna vlada, a prema izjavama stručnjaka, nepoznato je koliko će tačno dozvola biti dostupno građanima Srbije.

Mihailo Gajić, šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u, istakao je da kvota obuhvata svih šest ekonomija regiona. “Ne znamo tačno kolike će se brojke odnositi na Srbiju, zato što je kvota za svih šest ekonomija našeg regiona. Iako nezvanično postoje neke kvote po zemljama, one nisu javno objavljene. Ne možemo da kažemo koliko će biti manje potencijalnih dozvola za građane Srbije”, naveo je Gajić. Pravilo za Zapadni Balkan omogućavalo je zapošljavanje bez dugotrajne nostrifikacije diploma, pa je dobijanje posla bilo znatno brže i jednostavnije.

Kako smanjenje kvote za radnike sa Balkana utiče na tržište rada

Ograničenje kvote otežaće odlazak radnika iz Srbije, posebno u sektore gde je potražnja za radnom snagom velika. Gajić je dodao da i dalje postoje drugi programi zapošljavanja kvalifikovane radne snage, naročito za zdravstvene radnike. Ipak, Pravilo za Zapadni Balkan bilo je posebno važno za građevinski sektor i zanimanja gde nostrifikacija nije bila prepreka.

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, objasnio je da je smanjenje kvote deo koalicionog sporazuma demohrišćana i socijaldemokrata. On je naglasio da se sprovođenje mera odlagalo zbog pritiska građevinske industrije. “Ne bi me čudilo da se to dogodi i sada. Sve analize su pokazale da 98 odsto ljudi koji dođu preko tih viza, nastavlja da radi, praktično niko ne završi na socijalnoj pomoći, na grbači države. Naprotiv, praktično svi doprinose kroz poreze i doprinose”, istakao je Radičević.

Reakcije nemačke privrede i implikacije na infrastrukturne projekte

Građevinske kompanije u Nemačkoj izrazile su zabrinutost zbog najavljenog smanjenja kvote za radnike sa Balkana. One smatraju da bi to moglo dodatno usporiti infrastrukturne projekte i pogoršati postojeći deficit radne snage. Radičević je podvukao da je jedan od glavnih razloga za sporu izgradnju infrastrukture u Nemačkoj upravo nedovoljan broj radnika, što traje već najmanje dvadeset godina.

Zbog toga se očekuje da će nova odluka Savezne vlade uticati na dinamiku zapošljavanja i mobilnost radne snage iz regiona. Pravilo za Zapadni Balkan ostaje značajno, ali sa smanjenim kvotama, dok su drugi programi zapošljavanja dostupni u specifičnim sektorima. U međuvremenu, nemačka nezaposlenost je porasla, ali potražnja za građevinskim radnicima i dalje je izražena.

Konačno, smanjenje kvote za radnike sa Balkana predstavlja izazov kako za srpske radnike, tako i za nemačku privredu, koja se suočava sa dugoročnim problemom deficita radne snage. Pitanje je kako će se tržište rada prilagoditi novim uslovima i da li će druge migracione politike ublažiti posledice ove promene.

Evropski maloprodajni lanac očekuje ubrzano širenje i neto dobit veću od 60 odsto u FY26

Pepco Group, evropski maloprodajni lanac, očekuje da će prihodi u fiskalnoj 2026. godini premašiti 4,5 milijardi evra. Kompanija predviđa rast od približno 8 odsto po konstantnim deviznim kursevima. Ovaj rezultat nalazi se na gornjoj granici prethodno objavljenih smernica, saopštila je kompanija.

U istom periodu, Pepco Group povećala je očekivanja za rast prilagođene neto dobiti na više od 60 odsto. Slobodni novčani tok, koji predstavlja novac dostupan za investicije ili isplatu akcionarima, trebalo bi da pređe 350 miliona evra. Ovi rezultati podstaknuti su snažnim četvrtim kvartalom. Zaključno sa 20. septembrom, prihodi su porasli za 15,6 odsto, dok je prodaja na uporedivoj osnovi, bez FMCG kategorije, zabeležila rast od 9,5 odsto.

Pepco Group beleži rast prihoda na 4,5 milijardi evra

Ovo je najbolji kvartalni rezultat Pepco Group od redefinisanja poslovne strategije i osmi uzastopni kvartal pozitivnog rasta prodaje na uporedivoj osnovi. Rast su podržala sva ključna tržišta. Zapadna Evropa ostvarila je rast prodaje na uporedivoj osnovi od 14,9 odsto. CEE North region je zabeležio rast od 8,8 odsto, a CEE South od 8,2 odsto. U Poljskoj, koja je najveće tržište grupe, rast je iznosio 5,9 odsto. Osim toga, planirana rasprodaja zaliha iz prethodnih sezona omogućila je kompaniji da novu finansijsku godinu započne sa znatno osveženim zalihama.

„FY26 je bila godina od presudnog značaja za Pepco Group. Završili smo transformaciju portfolija u poslovanje fokusirano isključivo na Pepco, dok je snaga brenda kontinuirano rasla tokom godine. Četvrti kvartal bio je naš najsnažniji od redefinisanja strategije. U novu finansijsku godinu ulazimo kao fokusiranije i efikasnije poslovanje, uz ubrzano širenje u Zapadnoj Evropi i stabilan rast na našem ključnom poljskom tržištu“, izjavio je Stephan Borchert, generalni direktor Pepco Group.

Planovi širenja i program otkupa akcija

Kao rezultat povoljnih rezultata, Pepco Group planira da fiskalnu 2026. godinu završi sa oko 250 neto novih prodavnica. Ukupan broj prodavnica dostići će oko 4.260. Kompanija najavljuje ubrzano širenje u Zapadnoj Evropi, sa planom otvaranja najmanje 600 novih prodavnica između fiskalne 2027. i 2030. godine.

Upravni odbor Pepco Group odobrio je višegodišnji program otkupa sopstvenih akcija u iznosu do 400 miliona evra, koji će biti realizovan u periodu od FY27 do FY29. Tokom fiskalne 2026. godine kompanija je već realizovala otkup akcija u vrednosti od 550 miliona evra. Ova odluka ima za cilj povećanje vrednosti za akcionare i održavanje atraktivnosti kompanije na tržištu.

Širenje maloprodajne mreže i unapređenje poslovne strategije omogućavaju Pepco Group da ojača poziciju među vodećim evropskim diskontnim trgovcima. Očekivani rast prihoda i slobodnog novčanog toka, uz rekordne rezultate iz četvrtog kvartala, dodatno potvrđuju konkurentnost kompanije na izazovnom evropskom tržištu maloprodaje.