Visoke temperature mogu biti mnogo opasnije nego što na prvi pogled deluju. Kada telo više ne uspeva dovoljno brzo da se rashladi, može doći do toplotne iscrpljenosti, a u najtežim slučajevima i do toplotnog udara, stanja koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Problem je u tome što se ozbiljno pregrevanje ne mora uvek prepoznati odmah. Prvi simptomi mogu izgledati kao običan umor nakon dugog boravka na suncu, zbog čega ih ljudi ponekad ignorišu.

Kako telo upozorava da mu je prevruće?

Pre nego što dođe do ozbiljnog pregrevanja, mogu se pojaviti simptomi poput:

• obilnog znojenja
• izražene žeđi
• glavobolje
• vrtoglavice
• slabosti i iscrpljenosti
• mučnine
• grčeva u mišićima
• hladne i vlažne kože
• ubrzanog pulsa

Ovo mogu biti znaci toplotne iscrpljenosti. Ako se pojave, važno je prekinuti fizičku aktivnost i skloniti se sa vrućine.

Kada situacija postaje ozbiljna?

Toplotni udar je mnogo ozbiljnije stanje. Jedan od najvažnijih znakova jeste veoma visoka telesna temperatura, uz poremećaj mentalnog stanja.

Osoba može postati zbunjena, dezorijentisana, izrazito pospana, imati probleme sa govorom ili izgubiti svest.

Mogu se javiti i veoma ubrzano disanje, ubrzan rad srca, jaka glavobolja, mučnina i povraćanje.

U takvoj situaciji ne treba čekati da simptomi sami prođu.

Šta uraditi ako sumnjate na toplotni udar?

Ako osoba pokazuje znake toplotnog udara, potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.

Dok pomoć ne stigne, osobu treba skloniti sa vrućine i započeti hlađenje tela. Može se rashlađivati hladnim, vlažnim oblogama ili vodom, uz obezbeđivanje što boljeg strujanja vazduha.

Ako je osoba zbunjena ili bez svesti, ne treba joj davati hranu ili piće, zbog opasnosti od gušenja.

Ko je posebno ugrožen?

Rizik je veći kod starijih osoba, male dece, ljudi sa određenim hroničnim bolestima, kao i kod onih koji rade ili vežbaju na visokim temperaturama.

Opasnost je veća i kada se fizička aktivnost odvija tokom najtoplijeg dela dana, naročito uz visoku vlažnost vazduha.

Ne čekajte da simptomi postanu ozbiljni

Najbolja zaštita je sprečiti pregrevanje. Tokom velikih vrućina treba praviti pauze, boraviti u hladu ili rashlađenom prostoru, nositi laganu odeću i unositi dovoljno tečnosti.

Posebno treba izbegavati intenzivan fizički napor tokom najtoplijeg dela dana.

Toplotna iscrpljenost je upozorenje da telo više teško podnosi vrućinu, dok je toplotni udar hitno stanje. Ako se pojave zbunjenost, poremećaj svesti ili veoma visoka telesna temperatura, ne treba čekati – potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Mnogi posle nekoliko sati provedenih na suncu primete da im se koža, nekoliko dana kasnije, počinje perutati i ljuštiti. Iako to nekome može izgledati kao uobičajen deo tamnjenja, ljuštenje kože najčešće je znak da je koža oštećena UV zračenjem.

Koža se na ovaj način rešava ćelija koje su pretrpele oštećenje, dok se ispod njih postepeno pojavljuje novi sloj kože.

Šta se dešava tokom sunčanja?

Sunčevo ultravioletno (UV) zračenje može oštetiti ćelije kože. Kada je izlaganje intenzivno ili traje dugo, naročito bez odgovarajuće zaštite, može nastati opekotina od sunca.

Koža tada može postati crvena, topla, bolna i osetljiva. Kod jačih opekotina mogu se pojaviti i plikovi.

Nakon određenog vremena organizam počinje da uklanja oštećene ćelije, zbog čega se površinski sloj kože postepeno odvaja.

Zašto se koža ljušti tek nekoliko dana kasnije?

Opekotina od sunca ne mora odmah da dostigne svoj puni intenzitet.

Crvenilo i bol često postaju izraženiji nekoliko sati nakon izlaganja suncu, dok se ljuštenje može pojaviti tek narednih dana.

Zbog toga ljudi ponekad naprave grešku i nastave da se izlažu suncu misleći da „nije bilo ništa strašno“, iako je oštećenje kože već nastalo.

Nemojte guliti kožu

Kada koža počne da se ljušti, može biti veoma primamljivo da je rukama skidate.

Ipak, to nije dobra ideja.

Ne treba nasilno skidati delove kože koji se još drže za površinu, jer se time može dodatno oštetiti koža i povećati rizik od infekcije.

Bolje je pustiti da se koža prirodno obnovi.

Kako ublažiti neprijatnost?

Kod blažih opekotina mogu pomoći hladni oblozi ili mlak tuš, kao i hidratantni preparati koji prijaju koži.

Važno je unositi dovoljno tečnosti, jer opekotine mogu doprineti gubitku tečnosti iz organizma.

Dok se koža ne oporavi, treba izbegavati novo izlaganje suncu i dodatno iritiranje zahvaćenog područja.

Kada opekotina zahteva lekarsku pomoć?

Veće i ozbiljnije opekotine ne treba ignorisati.

Lekaru se treba obratiti ako se pojave veliki plikovi, izražen otok, jaka bol, znaci infekcije ili ako se nakon izlaganja suncu jave simptomi poput visoke temperature, drhtavice, mučnine, glavobolje ili izražene slabosti.

Posebno treba biti oprezan kada su opekotine zahvatile veliko područje kože.

Ljuštenje nije znak „dobrog“ tamnjenja

Mnogi veruju da se koža posle ljuštenja samo „zameni“ i da će ispod nje ostati lepša preplanulost.

Međutim, ljuštenje posle intenzivnog sunčanja nije znak zdravog tamnjenja, već posledica oštećenja kože.

Zato je najbolja zaštita od opekotina izbegavanje dugog izlaganja direktnom suncu, naročito kada je UV zračenje jako, uz korišćenje odgovarajuće zaštite od sunca.

Ako se koža već ljušti, to je znak da joj je potrebno vreme da se oporavi. Nemojte je dodatno izlagati suncu i nemojte nasilno skidati delove koji se odvajaju.

Ujed ili ubod insekta tokom letovanja može da bude veoma neprijatan, naročito ako se pojave svrab, crvenilo, otok ili bol. Većina ovakvih reakcija je blaga i prolazi sama od sebe, ali način na koji postupimo odmah nakon ujeda može uticati na to koliko će tegobe trajati.

Jedna od najčešćih grešaka jeste intenzivno češanje mesta ujeda. Iako kratkotrajno može doneti olakšanje, češanjem se koža dodatno iritira, a može doći i do njenog oštećenja.

Prvo pogledajte šta vas je ujelo

Ako je bezbedno, pokušajte da utvrdite o kakvom se insektu radi. Kod uboda pčele, na primer, moguće je da je žaoka ostala u koži.

Ako je žaoka vidljiva, može se pažljivo ukloniti struganjem ravnim predmetom. Ne treba je stiskati ili cediti prstima, jer se time može dodatno pritisnuti kesica sa otrovom.

Kod ujeda komaraca, mušica i drugih insekata najčešće je dovoljno mesto održavati čistim i izbegavati češanje.

Hladan oblog može pomoći

Kod manjeg lokalnog otoka ili svraba, hladan oblog može ublažiti neprijatnost.

Led ne treba stavljati direktno na kožu. Umesto toga, može se umotati u tkaninu i kratko prisloniti na mesto reakcije.

Ako je moguće, zahvaćeni deo tela može se držati podignutim kako bi se smanjio otok.

Nemojte nasumično stavljati sve što imate pri ruci

Na letovanju se često pribegava raznim kućnim „lekovima“ – od alkohola i sirćeta do različitih preparata koji nisu namenjeni za takvu upotrebu.

Takvi postupci mogu dodatno iritirati kožu, posebno ako je već oštećena češanjem.

Za blagu reakciju bolje je koristiti proverene preparate namenjene ublažavanju svraba i iritacije, uz pridržavanje uputstva za upotrebu.

Obratite pažnju na ozbiljne simptome

Posebno treba biti oprezan ako se nakon uboda ili ujeda pojave simptomi koji nisu ograničeni samo na mesto ujeda.

Otežano disanje, oticanje usana, jezika ili grla, nagla slabost, vrtoglavica, nesvestica ili raširena koprivnjača mogu biti znaci ozbiljne alergijske reakcije.

U tom slučaju ne treba čekati da simptomi prođu sami od sebe, već je potrebno odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Ako otok nastavlja da raste

Kod nekih ljudi lokalna reakcija može biti izraženija i otok može zahvatiti veću površinu kože.

Ako se crvenilo i otok značajno povećavaju, mesto postaje sve bolnije ili se pojave znaci infekcije, potrebno je obratiti se lekaru.

Poseban oprez potreban je kod uboda u području usta, jezika ili grla, jer otok na tim mestima može ugroziti disanje.

Najvažnije je da ne paničite

Većina ujeda i uboda insekata nije opasna i može se zbrinuti jednostavnim merama. Najvažnije je da ne češete mesto ujeda, održavate kožu čistom i pratite kako se reakcija razvija.

Ako se pojave simptomi koji zahvataju ceo organizam ili postoji problem sa disanjem, situaciju ne treba tretirati kao običan ujed – tada je neophodna hitna medicinska procena.