Kada temperature pređu 30 stepeni, malo kome se provodi vreme pored šporeta. Zato su leti najtraženiji recepti koji su brzi, lagani i ne zahtevaju dugo kuvanje.

Jedan takav ručak može da bude kremasta salata sa piletinom, kukuruzom i povrćem, koja se priprema za svega 15 minuta i može da se jede odmah ili rashlađena.

Sastojci

• 300 g pilećeg filea
• 1 konzerva kukuruza
• 1 svež krastavac
• 1 crvena paprika
• 150 g grčkog jogurta
• 1 kašika majoneza
• malo limunovog soka
• so i biber po ukusu
• malo svežeg peršuna
• 1 kašika maslinovog ulja

Priprema

Pileći file isecite na sitne komade i kratko propržite na tiganju sa kašikom maslinovog ulja. Nije potrebno dugo prženje – dovoljno je da meso bude potpuno termički obrađeno i blago zapečeno.

Dok se piletina priprema, operite krastavac i papriku i isecite ih na sitne kockice.

U većoj posudi pomešajte kukuruz, povrće i pripremljenu piletinu.

U posebnoj činiji sjedinite grčki jogurt, majonez, nekoliko kapi limunovog soka, so i biber. Preliv dodajte salati i sve dobro promešajte.

Na kraju pospite svežim peršunom.

Može da se jede i hladno

Ono što ovaj recept čini posebno praktičnim tokom leta jeste to što ne mora da se jede odmah nakon pripreme.

Ako želite hladniji obrok, salatu možete ostaviti u frižideru oko 20 do 30 minuta pre serviranja.

Možete je poslužiti samu ili uz parče integralnog hleba.

Kako da bude još laganija?

Ako želite manje kaloričnu verziju, majonez možete potpuno izostaviti i koristiti samo grčki jogurt.

Umesto piletine mogu se koristiti kuvana jaja, tunjevina ili neki drugi izvor proteina koji vam odgovara.

Za dodatnu svežinu možete ubaciti i malo paradajza ili nekoliko listova zelene salate.

Za svega 15 minuta dobijate kompletan letnji obrok bez uključivanja rerne i dugog stajanja pored šporeta – upravo ono što je potrebno kada napolju vladaju velike vrućine.

Mnogi posle nekoliko sati provedenih na suncu primete da im se koža, nekoliko dana kasnije, počinje perutati i ljuštiti. Iako to nekome može izgledati kao uobičajen deo tamnjenja, ljuštenje kože najčešće je znak da je koža oštećena UV zračenjem.

Koža se na ovaj način rešava ćelija koje su pretrpele oštećenje, dok se ispod njih postepeno pojavljuje novi sloj kože.

Šta se dešava tokom sunčanja?

Sunčevo ultravioletno (UV) zračenje može oštetiti ćelije kože. Kada je izlaganje intenzivno ili traje dugo, naročito bez odgovarajuće zaštite, može nastati opekotina od sunca.

Koža tada može postati crvena, topla, bolna i osetljiva. Kod jačih opekotina mogu se pojaviti i plikovi.

Nakon određenog vremena organizam počinje da uklanja oštećene ćelije, zbog čega se površinski sloj kože postepeno odvaja.

Zašto se koža ljušti tek nekoliko dana kasnije?

Opekotina od sunca ne mora odmah da dostigne svoj puni intenzitet.

Crvenilo i bol često postaju izraženiji nekoliko sati nakon izlaganja suncu, dok se ljuštenje može pojaviti tek narednih dana.

Zbog toga ljudi ponekad naprave grešku i nastave da se izlažu suncu misleći da „nije bilo ništa strašno“, iako je oštećenje kože već nastalo.

Nemojte guliti kožu

Kada koža počne da se ljušti, može biti veoma primamljivo da je rukama skidate.

Ipak, to nije dobra ideja.

Ne treba nasilno skidati delove kože koji se još drže za površinu, jer se time može dodatno oštetiti koža i povećati rizik od infekcije.

Bolje je pustiti da se koža prirodno obnovi.

Kako ublažiti neprijatnost?

Kod blažih opekotina mogu pomoći hladni oblozi ili mlak tuš, kao i hidratantni preparati koji prijaju koži.

Važno je unositi dovoljno tečnosti, jer opekotine mogu doprineti gubitku tečnosti iz organizma.

Dok se koža ne oporavi, treba izbegavati novo izlaganje suncu i dodatno iritiranje zahvaćenog područja.

Kada opekotina zahteva lekarsku pomoć?

Veće i ozbiljnije opekotine ne treba ignorisati.

Lekaru se treba obratiti ako se pojave veliki plikovi, izražen otok, jaka bol, znaci infekcije ili ako se nakon izlaganja suncu jave simptomi poput visoke temperature, drhtavice, mučnine, glavobolje ili izražene slabosti.

Posebno treba biti oprezan kada su opekotine zahvatile veliko područje kože.

Ljuštenje nije znak „dobrog“ tamnjenja

Mnogi veruju da se koža posle ljuštenja samo „zameni“ i da će ispod nje ostati lepša preplanulost.

Međutim, ljuštenje posle intenzivnog sunčanja nije znak zdravog tamnjenja, već posledica oštećenja kože.

Zato je najbolja zaštita od opekotina izbegavanje dugog izlaganja direktnom suncu, naročito kada je UV zračenje jako, uz korišćenje odgovarajuće zaštite od sunca.

Ako se koža već ljušti, to je znak da joj je potrebno vreme da se oporavi. Nemojte je dodatno izlagati suncu i nemojte nasilno skidati delove koji se odvajaju.

Saznajte kako pasulj i leblebija različito utiču na žensko zdravlje, nivo energije i svakodnevnu ishranu.

Žene širom Srbije sve češće razmišljaju o tome šta da izaberu za bolju energiju u danu — pasulj ili leblebiju. Oba ova izvora biljnih proteina postaju popularni izbor u obrocima, kako kod kuće, tako i na poslu. Međutim, kada uporedimo pasulj i leblebiju, dolazimo do zanimljivih razlika koje mogu uticati na žensko zdravlje. Danas mnoge žene traže praktične načine da poboljšaju ishranu, a pasulj ili leblebija često su u centru pažnje upravo zbog svojih nutritivnih vrednosti.

Međutim, važno je znati šta pasulj ili leblebija donose kada želite više energije i dobar balans vitamina i minerala. Šolja kuvanog pasulja sadrži oko 15 grama proteina, dok leblebija ima tek nešto manje. Ipak, glavna razlika krije se u količini gvožđa i magnezijuma, koji su izuzetno važni za žene svih uzrasta. Na taj način, žene koje žele da kroz svakodnevnu ishranu unesu više ovih minerala, često biraju pasulj.

Nutritivne prednosti pasulja i leblebije za žensko zdravlje

Pre svega, pasulj je odličan izvor gvožđa, što je ključno za žene koje su fizički aktivne ili se bore sa manjkom energije. S druge strane, leblebija je bogata vlaknima i pogodna je za lagane obroke ili salate. Takođe, magnezijum iz pasulja doprinosi zdravlju mišića i nervnog sistema. Kao rezultat, mnoge žene kombinuju obe mahunarke kako bi obezbedile raznovrsne nutritivne koristi. Pored toga, vlakna iz obe mahunarke pomažu u regulaciji šećera i holesterola u krvi.

Osim toga, stručnjaci ističu da šolja bilo koje od ovih mahunarki zadovoljava više od polovine dnevne potrebe žena za vlaknima. To znači da redovno konzumiranje pasulja ili leblebije može pomoći ženama da održe sitost tokom dana i lakše kontrolišu telesnu težinu. Štaviše, rastvorljiva vlakna iz pasulja i leblebije doprinose stabilnom nivou energije, što je posebno važno za žene sa aktivnim stilom života.

Kako pasulj ili leblebija utiču na svakodnevne obroke

Na kraju, izbor između pasulja ili leblebije često zavisi od ličnih potreba i ukusa. Ipak, žene koje žele unos više gvožđa i magnezijuma češće biraju pasulj. S druge strane, leblebija je idealna za brze salate ili lagane obroke. „Redovno biram pasulj zbog gvožđa, ali leblebija mi je omiljena za brze salate“, izjavila je Marina Petrović, nutricionistkinja. Zbog toga nije neobično da žene u ishrani kombinuju i pasulj i leblebiju, kako bi iz obe mahunarke izvukle maksimum za svoje zdravlje.