Hakeri za 41 minut iskoristili ranjivost u Coldcard sistemu i ukrali bitkoine u vrednosti od 116 miliona dolara

Kripto sektor pretrpeo je ozbiljan udarac kada su hakeri, u napadu koji je trajao svega 41 minut, uspeli da ukradu bitkoine vredne 116 miliona dolara iz sistema poznatog po visokom stepenu bezbednosti – hladnog novčanika. Incident, koji je zabeležen prošlog četvrtka, pokazuje da ni hladni novčanici nisu imuni na napad u kripto sektoru, iako su dizajnirani da privatne ključeve čuvaju van mreže i tako minimiziraju rizik od neovlašćenog pristupa. Izvor podataka je kompanija Galaxy Research, specijalizovana za blokčejn analitiku.

Ranjivost hladnih novčanika i način napada

Hladni novčanici predstavljaju uređaje koji čuvaju kriptovalute offline, čime se smanjuje verovatnoća krađe putem interneta. Međutim, poslednji napad pokazao je ranjivost u softveru Coldcard, koja postoji još od 2021. godine. Umesto potpuno nasumične generacije „seed“ fraza od 12 do 24 reči, pojedini novčanici su počeli da koriste predvidljive obrasce. Kao rezultat, napadači su uspeli da isprobavaju moguće kombinacije na običnim računarima bez potrebe za instalacijom malvera ili phishing tehnikama. Ferdinando Ametrano, izvršni direktor kompanije CheckSig, objasnio je da su napadači na ovaj način pronašli odgovarajuće seed fraze i ispraznili novčanike, bez fizičkog pristupa uređajima. Ova situacija dodatno ističe rizik od napada u kripto sektoru, čak i kada korisnici koriste najsigurnije poznate metode čuvanja.

Trendovi krađa i promena ciljeva napadača

Statistika iz sektora pokazuje da najveće krađe sve više potiču iz sofisticiranih napada na pojedinačne mete sa velikim iznosima. Tokom 2025. godine, tri najveća hakerska napada činila su čak 69 odsto ukupnih gubitaka u kripto industriji. Osim toga, lični novčanici postali su glavna meta, pa je njihov udeo u ukupnim krađama porastao sa 7,3 odsto u 2022. godini na 44 odsto u 2024. godini. Uporedo sa tim, kompanije, vlade i pojedinci koji su do sada verovali u sigurnost hladnih novčanika, sada se suočavaju sa potrebom za dodatnim merama zaštite i ažuriranjem svojih sistema. Napad u kripto sektoru ovakvih razmera podseća na važnost redovne provere softverskih ranjivosti i stalnog unapređenja bezbednosnih protokola. Važno je napomenuti da incident ovog tipa može imati uticaj na poverenje korisnika u decentralizovane finansije i ukupnu stabilnost kripto tržišta.

Saudijska kompanija ostvarila neto dobit od 33,4 milijarde dolara u drugom kvartalu, uz operativni novčani tok od 25,4 milijarde dolara

Aramko, najveća svetska naftna kompanija, ostvario je rast dobiti od 33 odsto u drugom kvartalu 2026. godine zahvaljujući rastu cena nafte, derivata i hemijskih proizvoda. Prilagođena neto dobit kompanije iznosila je 125,2 milijarde saudijskih rijala, odnosno 33,4 milijarde dolara. Ovaj rezultat premašio je očekivanja analitičara, koji su predviđali dobit od oko 31,6 milijardi dolara.

Prihodi i profit Aramka u drugom kvartalu

Kompanija je u periodu od aprila do juna ostvarila značajan finansijski rezultat, iako je prodala manje količine nafte i prerađenih proizvoda u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Međutim, rast cena sirove nafte i rafinisanih derivata više je nego nadoknadio pad obima prodaje. Kao rezultat, Aramko je ostvario operativni novčani tok od 25,4 milijarde dolara. Uprava je odobrila isplatu osnovne dividende u iznosu od 21,9 milijardi dolara za naredna tri meseca. Pored toga, rezultati su pokazali otpornost poslovnog modela kompanije u promenljivim tržišnim uslovima.

Uticaj geopolitičkih faktora i izjave rukovodstva

Povećanje dobiti Aramka direktno je povezano sa geopolitičkom krizom na Bliskom istoku, koja je izazvala poremećaj u snabdevanju naftom. Prema rečima izvršnog direktora Amina Nasera, ova kriza predstavlja „najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji”. Naser je istakao da je globalno tržište ostalo bez više od 2,6 milijardi barela nafte, što je uticalo na industrije kao što su poljoprivreda, automobilska i hemijska industrija, kao i proizvodnju poluprovodnika. On je naglasio da su alternativni izvozni pravci i postojeće zalihe donekle ublažili posledice poremećaja. Međutim, ocenio je da bi i u slučaju trenutnog potpunog otvaranja Ormuskog moreuza bilo potrebno do 18 meseci da se globalne zalihe vrate na prethodni nivo.

Širi ekonomski kontekst i uticaj na sektor

Rast dobiti Aramka od 33 odsto signalizira snažan uticaj cena nafte na poslovanje velikih energetskih kompanija tokom perioda nestabilnosti na globalnom tržištu. Osim toga, pokazuje kako geopolitički rizici i poremećaji u snabdevanju mogu izmeniti tokove u energetskom sektoru. Dividenda od 21,9 milijardi dolara predstavlja značajan povrat akcionarima, dok visoki operativni novčani tok ukazuje na stabilnost finansijske pozicije kompanije. U budućnosti, tržišna kretanja i stabilizacija snabdevanja biće ključni faktori za dalje poslovanje Aramka. Ova situacija dodatno ističe značaj strateškog planiranja i fleksibilnosti u upravljanju zalihama i izvozom u naftnoj industriji.

Letovanje za tročlanu porodicu na Jadranu može značiti trošak od nekoliko desetina evra samo za sladoled

Cene kugle sladoleda na Jadranu postale su pokazatelj rasta troškova letovanja za turiste iz regiona. U glavnoj sezoni 2026. godine, tročlana porodica može da potroši i nekoliko desetina evra samo na ovu popularnu letnju poslasticu. Prema podacima sa regionalnih tržišta, cene kugle sladoleda na Jadranskoj obali značajno variraju u zavisnosti od lokacije. Takođe, ponuda je bogata različitim ukusima i vrstama sladoleda, što dodatno utiče na ukupne troškove odmora.

Cene kugle sladoleda na Jadranu po zemljama

Na slovenačkom primorju, u mestima kao što su Portorož i Piran, dominantne su poslastičarnice sa tradicionalnim ili italijanskim receptima. Cena kugle sladoleda kreće se od dva i po do tri i po evra. U Hrvatskoj, koja raspolaže sa čak 1.880 kilometara obale i 1.244 ostrva, primećen je najširi raspon cena. Na primer, u manjim mestima u Istri kugla sladoleda košta dva i po do tri evra. Međutim, u turističkim centrima poput Splita i Dubrovnika, cene dostižu i do pet evra po kugli. Posebno su skupi zanatski sladoledi (gelato) i oni sa specifičnim ukusima, na primer sladoled od smokve sa rikotom, lavandom ili maslinovim uljem. U Crnoj Gori, gde letuje mnogo turista iz Srbije, cene su nešto niže u manjim mestima kao što su Baošići ili Meljine, gde se kugla može kupiti za dva evra. U Ulcinju i Baru kreću se od jedan i po do dva evra, dok su u Budvi i Kotoru od dva i po do četiri evra.

Uticaj cena kugle sladoleda na ukupne troškove letovanja

Zbog toga, izbor destinacije i tipa poslastičarnice postaje važan faktor za budžet turista. Pored toga, rast cena kugle sladoleda na Jadranu prate i opšti trendovi poskupljenja u turističkom sektoru tokom letnje sezone. Na taj način, čak i svakodnevne male potrošnje mogu značajno uticati na ukupne izdatke porodica koje letuju na obali. S druge strane, bogata ponuda i raznovrsnost ukusa privlače turiste koji su spremni da izdvoje više za autentično iskustvo. Konačno, poređenje cena kugle sladoleda između Slovenije, Hrvatske i Crne Gore jasno pokazuje da turistički centri diktiraju više cene u odnosu na manja mesta. To potvrđuje i širu sliku o razlikama u potrošačkim navikama i cenovnoj politici na popularnim destinacijama Jadrana.